PISA Osnovni nivo pismenosti nema 40 odsto djaka u Srbiji

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

PUKLA BRUKA! PISA: Iz osnovne škole izađe 40 odsto nepismenih

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje.

Izvor: Guliver / Getty Images / iStock / Getty Images Plus / smolaw11

Situacija je najlošija u trogodišnjim, srednjim stručnim školama gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo.

Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena imaju bolje rezultate od učenika u srednjim stručnim, trogodišnjim školama.

Možda će vas zanimati

"Nije to efekat srednje škole, već je to efekat zaostajanja u osnovnoj školi", ocenila je Marija Videnović, PISA analizičarka na konferenciji "Kvalitetno obrazovanje za sve".

Poslednje PISA testiranje pokazalo je da učenici u Srbiji mnogo više izostaju sa časova i kasne na njih nego njihovi vršnjaci iz zemalja OECD.

"Nedisciplina, buka i nered nisu veći u školama u Srbiji od onih u zemljama OECD-a, ali đaci u Srbiji manje slušaju šta nastavnici na času predaju", navela je Videnović.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja.

Kazao je i da će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo "spisak želja".

Dodao je i da danas ulazi više novca u sistem, da se radi na digitalizaciji, da će 2022. godine biti uvedena državna matura.

Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola.

Severin Loanardi iz Unicefa rekla je da je neophodno modernizovati obrazovanje i da za reforme obrazovanja treba koristiti upravo podatke koji se dobijaju na međunarodnim terstiranjima.

"Više nije dovoljno prenositi znanje u školama, već nastavnici moraju da usmere učenike kako da razvijaju kritičko mišljenje, da ih obuče veštinama za buduća zanimanja koja ne možemo da predvidimo kako će izgledati", navela je ona.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od vođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale.

"Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti", naglasila je ona.

Ona je dodala da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena. Napomenula je, međutim, da Ukrajina izdvaja slična sredstva za obrazovanje, ali da ostvaruju bolje rezultate.

Preporučila je da Srbija definiše nacionalnu strategiju, poboljša kvalitet i dostupnost ranog obrazovanja, da poboljša kvalitet nastave i okruženje za učenje, kao i da se uradi revizija nacionalnih standarda i uvedu nacionalna testiranja i u nižim razredima.

Dejan Stanković iz Unicefa naveo je kao izazove, odnosno probleme obrazovnog sistema u Srbiji ocenjivanje učenika, rad nastavnika, vrednovanje škola i vrednovanje sistema.

U studiji se, inače, navodi da je u školama u Srbiji izražena neravnoteža između ocenjivanja u funkciji učenja i ocenjivanja naučenog, a Stanković je u tom kontekstu pomenuo da treba razvijati znanje i veštine nastavnika kako bi ocenjivanje učenika bilo u funkciji učenja.

On je naveo da je potrebno razviti koncept novog sistema upisa studenata i da treba dobro razraditi model državne mature.

Gordana Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kaže da preporuke i infomacije koje su stigle iz analize OECD nisu nove, ali da su važne jer je Srbija želela da čuje nezavisnu, objektivnu, spoljnu ocenu.

Srbija je, primetila je, svesna da postoji problem sa ocenjivanjem učenika i da svaka druga škola to ne radi kako treba.

"Mi to znamo i radili smo određene obuke. Sve škole će biti obučeno za to", navela je ona i dodala da su svesni koliko je podrška školama važna.

Ona je podsetila i da su 42 škole ocenjene ocenom dva i da će one dobiti posebnu podršku.

Pročitajte i OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 29

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

O.o

Lakse je da mama i tata urade domaci kod kuce, a da se dete igra, ljubi ga majka

Istina

Normalno ,u Kupinovu pola nastavnika nema skolu.Nastavnica matematike manje zna od svakog deteta.Kako mogu bez skole da predajem matematiku e pitajte direktorku.

Играч кола

Нормално да је пола неписмених, кад ријетко ко образован прихвата плату од 400 евра зарад описмењавања омладине којој су узори ови што за вече узму 4000 продајући тијело и јефтину забаву.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU