Šta znači upotreba vojske u civilne svrhe?

Predsednik je primio procenu Ministarstva odbrane da rizici i pretnje povodom pandemije koronavirusa zahtevaju donošenje hitnih mera iz nadležnosti predsednika Srbije.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je rekao da je sada na predsedniku Srbije da odluči kako i na koji način će iskoristiti svoja ustavna ovlašćenja i staviti sve službe u funkciju života i zdravlja građana.

Tanjug je saznao da će predsednik danas doneti odluku o upotrebi Vojske Srbije u civilne svrhe a TV Prva prenosi da će se predsednik večeras u 20 sati obratiti naciji.

To bi mogao biti i korak ka uvođenju vanrednog stanja, koje je, inače, regulisano članovima 87 i 88 Zakona o odbrani.

Član 88 kaže da se zajednicki predlog za proglašenje ratnog ili vanrednog stanja utvrduje na osnovu procene rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih gradana.

"Procena iz stava 1. ovog člana koju ministar odbrane istovremeno dostavlja predsedniku Republike i predsedniku Vlade, sadrži ocenu ugroženosti i posledice koje su usled toga nastupile ili mogu nastupiti", navodi se.

Predsednik nije isključio uvođenje vanrednog stanja, u skladu sa procenom situacije.

"Vanredno stanje se uvodi ukoliko ministar odbrane pošalje vrhovnom komandatu, predsedniku države, pismo da je ugrožena bezbednost države, zatim ga šaljemo u skupštinu, ali, pošto je zabranjeno okupljanje više od 100 ljudi, moguće je da predsednik Srbije, predsednik skupštine i vlade, zajedničkim, trostrukim potpisom uvedu vanredno stanje. Onda znate šta to znači. Ako se uvede vanredno stanje nema više kafića, barova, bisokopa, pozorišta, već vojska na ulice, zna se šta na granici I tako dalje", rekao je juče Vučić.

Vanredno stanje, prema njegovim rečima, podrazumeva najteže moguće mere i "potpunu izolaciju".

Odluka o upotrebi Vojske mogla bi da bude korak ka najtežim mogućim merama.

"Vanredno stanje u zemlji proglašava Narodna skupština ako je ugrožena država i narod zbog elementarne katastrofe ili bolesti (zemljotres, požar, pobuna, epidemija. . . ), kaže profesor Ustavnog prava Slobodan Orlović.

U toku trajanja vanrednog stanja mogu da se ograniče određena ustavna prava, među njima i biračko pravo, što bi, kako navodi profesor, ako se donese i odluka o uvođenju vanrednog stanja, moglo da dovede do odlaganja aprilskih izbora.

Orlović napominje da vanredno stanje može da traje najduže 180 dana, odnosno dva puta po 90 dana.

Mere tokom vanrednog stanja, kako je ukazao, donosi Narodna skupština, a ako narodni poslanici ne mogu da se okupe, mere donosi Vlada uz supotpis predsednika Republike.

"Mere su zapravo ograničenja ljudskih prava garantovanih Ustavom, a koje će mere biti donete odlučuje se u skladu sa potrebama novonastale situacije, na primer, ograničenje slobode kretanja, ograničenje slobode okupljanja, obaveza zdravstvenih kontrola, ograničenje prava na obrazovanje (zatvaranje škola) i drugo", rekao je profesor Orlović.