Sastav deterdženta "arijel kompakt" u Nemačkoj i Češkoj, odakle stiže i u Srbiju, bitno se razlikuje, kažu u Institutu za opštu i fizičku hemiju
Svaka domaćica koja je imala priliku da opere veš deterdžentom kupljenim u inostranstvu sigurno je primetila razliku u odnosu na prašak istog proizvođača koji se prodaje u domaćim radnjama.
Hrvatsko udruženje „Potrošač” je posle nekoliko godina suđenja sa multinacionalnom kompanijom „Proktor i Gembl” (koja ih je tužila za klevetu) krajem januara i zvanično dokazalo da na njihovo tržište stižu proizvodi drugačijeg sastava od onog u zapadnoevropskim zemljama.
Ovaj spor, saznaje "Politika", doneo je i konkretnu korist za hrvatske kupce. Umesto iz fabrike u Češkoj, „arijel”, najpoznatiji brend ove kompanije, u Hrvatsku sada stiže iz Francuske. Pod pritiskom javnosti delom je, kaže Ilija Rkman, predsednik Saveza udruženja „Potrošač”, promenjena i njegova receptura.
Pošto se tržište Srbije takođe snabdeva iz „Proktorove” fabrike u Češkoj, tragom ove priče „Potrošačka politika” je istraživala kakav se prašak nudi domaćim kupcima. Kako je potvrđeno u Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, upoređivanjem deklaracija praška „arijel kompakt” koji se prodaje u Nemačkoj, Češkoj i Bugarskoj, vidi se da postoje bitne razlike.
Po direktivi Evropske unije, recepture svih proizvoda na tržištu moraju da budu upisane i objavljene na jednom mestu, u slučaju nekih vanrednih okolnosti.
Tako je „Proktor i Gembl” sam deklarisao da proizvod „arijel kompakt” za nemačko tržište, između ostalog, u sastavu ima četiri tenzida (sastojci za dubinsko pranje), sapun i lipazu (enzim nove generacije koji skida trigliceridne masnoće). U istom prašku koji se proizvodi u Bugarskoj i Češkoj ima svega dva tenzida i sapun, a nema lipaze, kaže Stevan Blagojević, istraživač sa Instituta za opštu i fizičku hemiju.
Po njegovom mišljenju, nema nikakve dileme da će deterdžent koji uključuje lipaze bolje prati. Nije potrebno biti hemičar, kaže, da bi se to zaključilo.
Bez obzira na razlike u sastavu, ne može se reći da su potrošači na našem tržištu prevareni, jer proizvođači, a posebno multinacionalne kompanije, zadovoljavaju lokalne propise.
"To je biznis. U Nemačkoj je veća konkurencija, tržište je ogromno, bogatiji su potrošači imaju i drugačije zahteve, ali je i prašak skuplji", navodi sagovornik lista.
Blagojević kaže da je sasvim drugo pitanje da li mi imamo pravo da od tih multinacionalnih kompanija tražimo da njihovi proizvodi koji se prodaju u Srbiji budu kao u Nemačkoj.
Na to nema odgovora, ali se sumnja da proizvođači imaju pravo da emituju iste reklame na svim tržištima, ako i sami priznaju da je receptura različita. Što se tiče hemije, sastav deterdženata nije isti, a multinacionalne kompanije to nazivaju regionalnim pristupom.
Na domaćem tržištu u sastavu praška uglavnom postoje oznake „manje od”. Ako proizvođač deklariše da određene supstance u proizvodu ima, recimo, manje od pet, to može da bude četiri, ali i jedan. Sastav se uglavnom menja kada kompanija shvati da gubi novac. Ali oni time ne krše zakon koji ih obavezuje da ispoštuju donji minimum.
"Nama će biti onako kakvi su naši propisi. Proizvođač zadovoljava minimum kvaliteta i nikada neće ići ispod njega. Na siromašnija tržišta šalje proizvode drugačijeg sastava ", objašnjava Blagojević.
„Arijel” na naše tržište stiže iz Češke, a iz ove fabrike se snabdevaju i tržišta okolnih zemalja. U Srbiji se godišnje potroši oko 70.000 tona praška, a gotovo polovina se uvozi, upravo iz Češke i Rumunije.
"Kvalitet deterdženta je pitanje cene. Postoji nekoliko nivoa kvaliteta praška u radnjama, s tim što potrošačima treba reći i to da su domaći deterdženti jeftiniji, jer se ne plaća carina. Strani proizvodi su skuplji, jer neko treba, između ostalog, da plati i reklamu" ističe sagovornik lista.
Stručnjaci zato kažu da, ako vam muž nije automehaničar, a dete se ne valja u travi i blatu, svaki prašak će svakodnevna zaprljanja oprati dovoljno dobro.
„Proktor i Gembl” je potvrdio da se deterdženti koji se prodaju u mnogo zemalja centralnoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, proizvode u članicama EU – Češkoj i Rumuniji.
"Osluškujemo i uzimamo u obzir potrebe potrošača na svim tržištima na kojima poslujemo. Svaki potrošač u svetu nam je pođednako bitan", ističu u ovoj kompaniji.
Kao potvrdu toga naglašavaju da se „formulacija proizvoda istog brenda može razlikovati od tržišta do tržišta u zavisnosti od potrošačkih navika (tip i starost veš mašine, navike pranja veša i doziranja praška, učestalost pranja itd.)”. Oni ističu da poštuju zakonske okvire svakog, pa i tržišta Srbije.
Na pitanje da li je pošteno emitovati iste reklame na svim tržištima, „Proktor i Gembl” uverava potrošače da su sve tvrdnje u njihovim reklamama proizvodima istinite i podržane brojnim istraživanjima.
Pitanje različitih receptura i odnosa prema „navikama” kupaca bilo je otvoreno i u pomenutom slučaju u Hrvatskoj.
Udruženje „Potrošač” i dalje insistira da, kad je reč o proizvodima i njihovom sastavu, granice između zemalja EU i onih koje još nisu postale članice moraju biti virtuelne.
U Asocijaciji potrošača Srbije kažu da im nemačka organizacija „Štiftung Varentest” nije dozvolila da prenose rezultate njihovog testiranja deterdženata, jer je receptura različita u različitim zemljama.
"Na osnovu ovog upozorenja upoređivali smo deklaracije sa pakovanja deterdženata u Nemačkoj sa deklaracijama na deterdžentima u Srbiji i utvrdili da postoji razlika u procentualnom sastavu. U pojedinim prodavnicama potrošači ipak mogu da kupe deterdžente koji su proizvedeni u Nemačkoj ili za tržište EU".
Nažalost, nijedan propis u Srbiji ne obavezuje uvoznike, ni svetske kompanije da u Srbiji plasiraju proizvode identičnog sastava kao na zapadnoevropskim tržištima, kažu u APOS-u.
(MONDO)
Svaka domaćica koja je imala priliku da opere veš deterdžentom kupljenim u inostranstvu sigurno je primetila razliku u odnosu na prašak istog proizvođača koji se prodaje u domaćim radnjama.
Hrvatsko udruženje „Potrošač” je posle nekoliko godina suđenja sa multinacionalnom kompanijom „Proktor i Gembl” (koja ih je tužila za klevetu) krajem januara i zvanično dokazalo da na njihovo tržište stižu proizvodi drugačijeg sastava od onog u zapadnoevropskim zemljama.
Ovaj spor, saznaje "Politika", doneo je i konkretnu korist za hrvatske kupce. Umesto iz fabrike u Češkoj, „arijel”, najpoznatiji brend ove kompanije, u Hrvatsku sada stiže iz Francuske. Pod pritiskom javnosti delom je, kaže Ilija Rkman, predsednik Saveza udruženja „Potrošač”, promenjena i njegova receptura.
Pošto se tržište Srbije takođe snabdeva iz „Proktorove” fabrike u Češkoj, tragom ove priče „Potrošačka politika” je istraživala kakav se prašak nudi domaćim kupcima. Kako je potvrđeno u Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, upoređivanjem deklaracija praška „arijel kompakt” koji se prodaje u Nemačkoj, Češkoj i Bugarskoj, vidi se da postoje bitne razlike.
Po direktivi Evropske unije, recepture svih proizvoda na tržištu moraju da budu upisane i objavljene na jednom mestu, u slučaju nekih vanrednih okolnosti.
Tako je „Proktor i Gembl” sam deklarisao da proizvod „arijel kompakt” za nemačko tržište, između ostalog, u sastavu ima četiri tenzida (sastojci za dubinsko pranje), sapun i lipazu (enzim nove generacije koji skida trigliceridne masnoće). U istom prašku koji se proizvodi u Bugarskoj i Češkoj ima svega dva tenzida i sapun, a nema lipaze, kaže Stevan Blagojević, istraživač sa Instituta za opštu i fizičku hemiju.
Po njegovom mišljenju, nema nikakve dileme da će deterdžent koji uključuje lipaze bolje prati. Nije potrebno biti hemičar, kaže, da bi se to zaključilo.
Bez obzira na razlike u sastavu, ne može se reći da su potrošači na našem tržištu prevareni, jer proizvođači, a posebno multinacionalne kompanije, zadovoljavaju lokalne propise.
"To je biznis. U Nemačkoj je veća konkurencija, tržište je ogromno, bogatiji su potrošači imaju i drugačije zahteve, ali je i prašak skuplji", navodi sagovornik lista.
Blagojević kaže da je sasvim drugo pitanje da li mi imamo pravo da od tih multinacionalnih kompanija tražimo da njihovi proizvodi koji se prodaju u Srbiji budu kao u Nemačkoj.
Na to nema odgovora, ali se sumnja da proizvođači imaju pravo da emituju iste reklame na svim tržištima, ako i sami priznaju da je receptura različita. Što se tiče hemije, sastav deterdženata nije isti, a multinacionalne kompanije to nazivaju regionalnim pristupom.
Na domaćem tržištu u sastavu praška uglavnom postoje oznake „manje od”. Ako proizvođač deklariše da određene supstance u proizvodu ima, recimo, manje od pet, to može da bude četiri, ali i jedan. Sastav se uglavnom menja kada kompanija shvati da gubi novac. Ali oni time ne krše zakon koji ih obavezuje da ispoštuju donji minimum.
"Nama će biti onako kakvi su naši propisi. Proizvođač zadovoljava minimum kvaliteta i nikada neće ići ispod njega. Na siromašnija tržišta šalje proizvode drugačijeg sastava ", objašnjava Blagojević.
„Arijel” na naše tržište stiže iz Češke, a iz ove fabrike se snabdevaju i tržišta okolnih zemalja. U Srbiji se godišnje potroši oko 70.000 tona praška, a gotovo polovina se uvozi, upravo iz Češke i Rumunije.
"Kvalitet deterdženta je pitanje cene. Postoji nekoliko nivoa kvaliteta praška u radnjama, s tim što potrošačima treba reći i to da su domaći deterdženti jeftiniji, jer se ne plaća carina. Strani proizvodi su skuplji, jer neko treba, između ostalog, da plati i reklamu" ističe sagovornik lista.
Stručnjaci zato kažu da, ako vam muž nije automehaničar, a dete se ne valja u travi i blatu, svaki prašak će svakodnevna zaprljanja oprati dovoljno dobro.
„Proktor i Gembl” je potvrdio da se deterdženti koji se prodaju u mnogo zemalja centralnoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, proizvode u članicama EU – Češkoj i Rumuniji.
"Osluškujemo i uzimamo u obzir potrebe potrošača na svim tržištima na kojima poslujemo. Svaki potrošač u svetu nam je pođednako bitan", ističu u ovoj kompaniji.
Kao potvrdu toga naglašavaju da se „formulacija proizvoda istog brenda može razlikovati od tržišta do tržišta u zavisnosti od potrošačkih navika (tip i starost veš mašine, navike pranja veša i doziranja praška, učestalost pranja itd.)”. Oni ističu da poštuju zakonske okvire svakog, pa i tržišta Srbije.
Na pitanje da li je pošteno emitovati iste reklame na svim tržištima, „Proktor i Gembl” uverava potrošače da su sve tvrdnje u njihovim reklamama proizvodima istinite i podržane brojnim istraživanjima.
Pitanje različitih receptura i odnosa prema „navikama” kupaca bilo je otvoreno i u pomenutom slučaju u Hrvatskoj.
Udruženje „Potrošač” i dalje insistira da, kad je reč o proizvodima i njihovom sastavu, granice između zemalja EU i onih koje još nisu postale članice moraju biti virtuelne.
U Asocijaciji potrošača Srbije kažu da im nemačka organizacija „Štiftung Varentest” nije dozvolila da prenose rezultate njihovog testiranja deterdženata, jer je receptura različita u različitim zemljama.
"Na osnovu ovog upozorenja upoređivali smo deklaracije sa pakovanja deterdženata u Nemačkoj sa deklaracijama na deterdžentima u Srbiji i utvrdili da postoji razlika u procentualnom sastavu. U pojedinim prodavnicama potrošači ipak mogu da kupe deterdžente koji su proizvedeni u Nemačkoj ili za tržište EU".
Nažalost, nijedan propis u Srbiji ne obavezuje uvoznike, ni svetske kompanije da u Srbiji plasiraju proizvode identičnog sastava kao na zapadnoevropskim tržištima, kažu u APOS-u.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
