Profesor srpskog jezika i književnosti iz Ivanjice pokrenuo nesvakidašnji projekat u školi, zahvaljujući kojem deca sada uče o pčelarstvu!
Mladi ljudi su pokretači, oni su ti koji donose promene i uvode novine, a da je zaista tako, dokazao je i profesor srpskog jezika i književnosti iz Ivanjice, Aleksandar Kovačević. Ovaj mladi čovek, koji radi u OŠ "Sreten Lazarević" u Prilikama i u ivanjičkoj Gimnaziji, pokrenuo je projekat pčelarstva za učenike od petog do osmog razreda.
Pčela je, inače, jedini insekt koji daje hranu ljudima i zato je dragocena.
"Projekat u OŠ 'Sreten Lazarević' započet je na početku školske godine, kao deo projekta Ministarstva – obogaćeni jednosmenski rad. To podrazumeva odstanak dece u školi i nakon redovne nastave i njihovo uključivanje u različite aktivnosti. Našoj školi, koja je poznata po vannastavnim aktivnostima i učešću u raznim projektima, pored pčelarstva, Ministarstvo je odobrilo još četiri projekta. Svaki od njih odvija se četiri puta tokom radne nedelje".
Zbog pandemije korona virusa, škole su zatvorene, ali je projekat pčelarstva, kao i ostali projekti, nastavljen tokom nastave na daljinu, a trebalo bi da se redovno nastavi u septembru, po otvaranju škola.
Pitali smo Aleksandra i kako se javila ideja da pokrene baš ovaj, neobičan projekat.
"Kada smo dobili predlog da započnemo projekte u okviru jednosmenskog rada, poželeo sam da pokrenem nešto sa decom, ali sam mislio da bi im privlačnije bilo da nakon završetka redovne nastave rade nešto novo, što već nisu tokom šest ili sedam časova u školi. Tako sam došao na ideju da pokušam sa pčelarstvom".
Ispričao nam je i odakle potiče njegovo znanje o pčelarstvu, s obzirom na to da inače predaje srpski jezik…
"Veliki broj pčelara kroz pčelarstvo nastavlja porodičnu tradiciju. Moj otac se bavi pčelarstvom više od dvadeset godina, a ja sam od detinjstva bio 'u tome', učio osnovne stvari i bio mala ispomoć. S godinama se moje prisustvo pojačavalo, a ozbiljnije sam počeo da se bavim literaturom i praktičnim delom pčelarstva pred završetak i nakon studija. Najbolja škola je praksa, ali je neophodno i neprestano usavršavanje. I ja za sebe mogu da kažem da sam tek na početku, jer se svakodnevno čuje i nauči nešto novo. Deca su tokom našeg projekta učila osnovne stvari, pojmove i tehnike, na osnovu kojih su mogli da zavole pčelarstvo, ali i steknu odličnu bazu za dalje učenje i rad, ukoliko ih bude zanimalo".
Aleksandar nam kaže na časove pčelarstva dolaze devojčice, ali da su "možda i očekivano, više zainteresovani dečaci".
"Broj dece koja dolaze varira, usled objektivnih okolnosti, kao što su udaljenost od kuće, loše vreme tokom zime (zbog povratka kući), obaveze u školi, neki drugi projekti, treninzi.. Ipak, broj dece je zadovoljavajući".
A kako izgledaju časovi pčelarstva?
"Pčelarstvo je praktično postalo nauka i bavljenje njim zahteva neprestano praćenje literature, promena i novih tendencija u svetu. Zbog svega toga, a uzimajući u obzir i činjenicu da se ipak radi sa živim bićima, bilo je neophodno pre direktnog kontakta proći kroz najbitniji teorijski deo bavljenja pčelarstvom. Naravno, kako bi deci uzrasta od petog do osmog razreda sve ovo bilo zanimljivije, teorijska nastava ostvarena je kroz njihove ilustracije na hamerima, izrade asocijacija, kvizova, simulaciji vežbi na praznim košnicama i ramovima… Čak smo kroz učenje novih pojmova formirali i rečnik pčelarskih termina".
Bilo je planirano, kaže, da imaju i praktične vežbe na početku proleća.
"Deca su najviše čekala taj deo nastave, ali nam je, nažalost, virus zatvorio škole i uskratio nam taj aspekt pčelarstva, koji je trebalo da bude kruna svega".
Ističe i da je stekao utisak da među decom nema straha od eventualnog ujeda pčela, ali da su, naravno, preventivno govorili o alergijskim reakcijama i potrebi nošenja zaštitne opreme.
Jasno nam je da je za decu ovo nešto sasvim novo i da im se dopada, a kakve su reakcije roditelja na ovaj projekat?
"Mislim da se i roditeljima dopalo, jer su pružili podršku deci. Treba reći da je u pitanju prigradska škola, koju pohađa veliki broj đaka iz seoskog područja, tako da bez podrške roditelja, koji su se organizovali, oko prevoza, recimo, ne bismo uspeli da sprovedemo projekat na ovaj način".
Za kraj, Aleksandar poručuje da je lepo što deca razvijaju ljubav prema pčelama i prirodi – "sve ovo jednog dana može imati i primenu u praksi, jer im u budućnosti može biti hobi, osnovni ili dodatni izvor prihoda".
*Napomena: Škola je dobila pisanu saglasnost roditelja za fotografisanje učenika.
