Doktor Sava Stanojević (1898-1982) za vreme Drugog svetskog rata uspeo je, na jedan neverovatno hrabar i dovitljiv način, od sigurne smrti da spasi celu romsku populaciju iz Trstenika u Srbiji. Posle rata, Romi su počeli da ga slave kao "sveca"!
"Svakog 14. oktobra Romi iz Trstenika u Srbiji u dugoj povorci kreću ka kući doktora Save Stanojevića. Oni nose uramljene slike doktora Save na kojima piše 'Sveti Sava' i 'Doktor Sava – naša slava'. Povorka bi se zaustavila pred Savinom kućom u Obilićevoj ulici br. 11, doktor Sava bi se popeo u čezu sa svojom suprugom Darom i Romi bi ih odvezli sve do centra grada gde bi bila izvođena predstava 'Ciganska bol'..."
Ovim rečima na portalu Trstenicani.com opisana je jedinstvena romska svetkovina, koja se od kraja Drugog svetskog rata pa do danas održava u trsteničkom naselju Osionica, a koju su tamošnji Romi posvetili svome "svecu" i spasiocu, doktoru Savi Stanojeviću (1898-1982), koji je na nevjerovatno dovitljiv i mudar način za vreme Drugog svetskog rata spasio od pogroma i sigurne smrti celu romsku zajednicu Osaonice, koja je u to vreme brojala oko 300 duša.
Priča ide ovako: 14. oktobra 1942, čuvši da stiže nemačka vojska, koja je prethodnih dana već počinila masovna streljanja Roma u okolnim mestima, trstenički Cigani poslali su svog "kneza" doktoru Savi, koji mu je prenio njihovu muku i strepnju.
Doktor Stanojević, koji je i ranije besplatno pomagao i lečio tamošnje Rome, ovaj put se našao pred velikim problemom. Kako pomoći? Zalog su bili i njegov i životi tri stotine Roma. Na kraju, rešio je da pokuša nešto potpuno neverovatno, pa kud puklo da puklo...
Sava se dosetio da je u trsteničkom selu Medveđa (udaljenom desetak kilometara od varoši) bilo obolelih i umrlih od pegavog tifusa, kao i da su u Osionici tih dana preminula dva starija Roma - jedan od tuberkuloze, a drugi od starosti. On je zato, nemačkoj komandi u Kruševcu i nadležnom higijenskom zavodu u Nišu, poslao dopis o pojavi pegavog tifusa u ovom naselju.
Dao je da se cela Osionica ogradi bodljikavom žicom i da se svuda na ulazu u Trstenik kao i na ulazu u romsko naselje postave table na nemačkom jeziku 'Achtung, fleckfieber!'.
Kada je oficir nemačke kaznene ekspedicije sa kamionima punim vojnika i mitraljeza stigao u Trstenik, ugledao je table i nije smeo da uđe. Proverio je radio vezom svoje komande i vrlo brzo napustio varoš. Nemci se nisu više vraćali! Verovatno su smatrali da nema vajde da rizikuju svoje živote, kad će Romi ionako da poumiru od bolesti. Iako od tifusa nije bilo ni traga, Romi Trstenika su tada još šest meseci bili u "karantinu".
Pravu istinu o karantinu doktor Sava je svojim sugrađanima otkrio tek posle Drugog svetskog rata. Trstenička romska populacija je, zahvaljujući ovom podvigu, bila jedna od retkih na čitavoj srpskoj, ali i evropskoj teritoriji, koju je okupirao tadašnji Treći rajh, odakle nije streljan niti u logore odveden niti jedan pripadnik romske zajednice!
Doktor Sava Stanojević doktorirao na Sorboni, a gotovo ceo radni vek proveo lečeći ljude u Trsteniku i okolini. Jednu godinu proveo je i na doktorovanju u Drvaru, nakon čega se vratio u Trstenik.
O Savinom podvigu još od 50-ih godina počeli su da pišu mediji u Jugoslaviji. A Romi su spontano, svake godine na dan svog spasenja, 14. oktobra, uz pesmu i muziku krenuli da slave svog "sveca". Uskoro su osmislili i predstavu "Ciganska bol" koji su svake godine igrali za svog spasioca.
Režiser Jovan Rančić snimio je 1968. godine kratki dokumentarni film "Zahvalnost" u kome je prikazano slavlje trsteničkih Roma i pozorišna predstava posvećena doktoru Savi i njegovom podvigu. U filmu se vidi doktor Stanojević, kako sa suprugom, sav ozaren, sedi među Romima, dok mu oni kliču.
Film je nedavno postavljen na YouTube, toplo vam preporučujemo da ga pogledate.
