Vidovdan obicaji na Vidovdan sta treba raditi

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

VELIKI PRAZNIK

VIDOVDAN: Da li znate šta se danas radi da bi vam se "otvorile oči"?

Autor Ivan Pavlović
Autor Ivan Pavlović

Danas je Vidovdan, jedan od najvažnijih dana zbog događaja u srpskoj istoriji, ali se za ovaj datum vezuju i mnoga verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči"?

Izvor: Mondo/Mario Milojević

Vidovdanspada u nepokretne praznike, a po starojulijanskom kalendaru koga se pridržava Srpska pravoslavna crkva pada na 15. jun.

Formalno, slave se sveti mučenici: Vito, Modest i Kriskentiji, sveti prorok Amos, prepodobni mučenik Dula, sveti Jefrem - patrijarh srpski i blaženi Avgustin - episkopa Iponski.

U pravoslavnom kalendaru ne postoji dan sveca s imenom Sveti Vid (iako postoji taj ranohrišćanski svetac koga pravoslani priznaju a Rimokatolička crkva slavi 15 juna, ali po Gregorijanskom kalendaru). Pre više od jednog veka, tačnije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala.

Zbog toga što se jedan od najvažnijih događaj u srpskoj istoriji - Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

Možda će vas zanimati

PAGANSKI KORENI

Koren Vidovdana, kao i svetog Vida i ostalih svetaca je, naravno, paganski. Vid je u prehrišćansko doba smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima", a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se kasnije nastali Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha

U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."

Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi".

U nekim su krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga.

Bilo je mnogo postupaka te vrste.

Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. Kao i u nekim drugim prilikama, činile su to najčešće devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika.

U Bosanskoj krajini devojke su uoči Vidovdana brale crveno cveće vid, kao i modru vidu. Ubrano cveće pred spavanje su stavljale pod jastuk i govorile: "O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak." Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san.

U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto.

Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca. Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe.

VIDOVDAN I KOSOVSKI BOJ

kosovski boj,kosovska bitka,vidovdan Izvor: Mondo/Mario Milojević

Zbog toga što se jedan od najvažnijih događaj u srpskoj istoriji - Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja.

Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar vojski srpskih i bosanskih velikaša protiv vojske turskog cara na Kosovu polju je trebao da se desi na dan kada treba da se vidi ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu se od tada taj dan naziva Vidovdanom.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, veći i po zadužbinarstvu jer je za života izgradio mnoge manastire i crkve.

Knez Lazar Hrebeljanović, rodom iz Prilepca kod Novog Brda, bio je jedan od plemića cara Dušana. Posle smrti Dušanovog sina, cara Stefana Uroša, patrijarh Jefrem krunisao ga je za srpskog cara.

Vladao je od 1371. do 1389. godine i proglasio se za "gospodara svih Srba", iako je bio samo jedan od ravnopravnih i sukobljenih velikaša.

Posle Kosovskog boja telo cara Lazara sahranjeno je u Prištini a potom preneto u njegovu zadužbinu - manastir Ravanicu kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je sa sobom nosio i njegove svete mošti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine telo mu je preneto u Beograd, odakle je 1988. godine premešteno ponovo na Kosovo u manastir Gračanicu. Odatle je 1989. godine preneto u Lazarevu zadužbinu manastir Ravanicu kod Ćuprije, gde i danas počiva.

U srpskom narodu Vidovdan je i dan žalosti, pa je zadržan običaj da se na ovaj dan ne prave slavlja, ne igra i ne peva.

Vidovdan kroz vekove: Šta se sve Srbima dogodilo 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 19

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inadzija

PESMA CASNOM KRSTU: Spasi Boze ljude svoje,spasi Gospodi,Krstom Tvojim Ti nam svetli,Krstom nas vodi!KRST JE SILA I ZNAMENJE,KRST JE SPASENJE(pripev).Spasi, Boze,i sav narod sto Ti se moli,neka Krstom svakoj muci brzo odoli!Krstom Jakov blagoslovi svoje sinove;Krstom Mojsej prepolovi Crveno more.Krsno drvo Mojsej baci u gorku vodu,i dade je kao slatku zednom narodu.Mojsej ruke krsto'brazno klececi pruzi i molitvom Amalika strasnoga srusi.Isus Navin Krsnim znakom sunce zadrza,dok mu vojska pobednicki borbu izdrza.Apostoli Krstom svetim cinise cuda,Krst ce biti znak pobede do strasnog Suda.Car Konstantin Krstom srusi car Maksencija,I carstvo mu Casnim Krstom celo zasija.Sveti Sava dade rodu videlo Krsta,da se krsti Duhom Svetim,a sa tri prsta.Krst spasava verne ljude od svih povreda,Krst je sila,Krst je slava,Krst je pobeda!

Inadzija

DUSO MOJA: Duso moja,svet se naglo menja,drz' se Hrista,sigurnog spasenja!Duso moja,ne probiraj pute,razni ce te puti da uzmute.Svet je ovaj strasno ocajanje,Hristos ti je jedino nadanje-Duso moja,svet se naglo menja,drz' se Hrista,sigurnog spasenja!Duso moja,ne sumnjaj no veruj! I Hristovo ime ispoveduj,Ime ovo svako dobro znaci,a bez Njega smrt svet sav jednaci- Duso moja,svet se naglo menja,drz'se Hrista,sigurnog spasenja!Duso moja,nadaj se i ljubi,bez tog dvoga,dva sveta se gubi.Ne nadaj se u prolazne stvari,ljubi Onog sto nikad ne stari- Duso moja,svet se naglo menja,drz' se Hrista,sigurnog spasenja! ( Sv.Vladika Nikolaj )

Sloven

Lepo je videti da se proslavlja dan posvecen starom srpskom bogu Svetovidu.Izgleda judeo masonska masinerija nije uspela u potpunosti da nas potlaci,izbrise identitet i stvori novi,koji nije nas.Stara vera Srba daje odgovor na pitanje ko smo zaista.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader