Na današnji dan 2012.. godine umro je Svetozar Gligorić Gliga, borac - revolucionar, šahovski velemajstor, novinar, strastveni muzičar, osnivač Zvezde, ponos Partizana, i jedna od najomiljenih ličnosti SFRJ.
Gligoric je roden i odrastao u Beogradu. Posle smrti roditelja ostaje siroce i brigu o njemu preuzima porodica cuvenog lekara dr Nika Miljanica.
Sa samo 15 godina, pobedio je na takmicenju Beogradskog šahovskog kluba i tako najavio blistavu karijeru koja je trajala više decenija.
Titulu velemajstora dobio je 1951. godine. Smatran je za najveceg džentlmena šaha 20. veka, bio poštovan i od rivala i celog šahovskog sveta.
Do pojave Roberta Bobija Fišera smatran je za najboljeg šahistu sveta van SSSR-a.
Ucestvovao je na ogromnom broju medunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Izmedu 1950. i 1982. godine je 15 puta bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi, osvajajuci 12 medalja (jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih). Bio je jedan najpriznatijih teoreticera šaha na svetu, cije knjige su prodavane u ogromnim tiražima.
RAT I REVOLUCIJA
Gliga zajedno sa porodicom Miljanic napušta Beograd 1. aprila 1941. godine, par dana pre nacistickog bombardovanja prestonice i odlazi za Crnu Goru odakle su Miljanici poreklom. Na taj nacin porodica se sklonila od nemacke okupacije koje je kao što je opštepoznato bila mnogo rigoroznija od italijanske okupacije u Crnoj Gori.
Do avgusta 1942. godine oni borave u Boki Kotorskoj, gde Gligoric polaže veliku maturu. Zatim krišom odlaze u Banjane, koji su zbog manjka putne infrastrukture bili nedostupni okupatorima.
Naredne 1943. godine u blizini se pojavaljuje Peta proleterska crnogorska udarna brigada, i Gligoric kao dvadesetogodišnjak bez znanja svojih staratelja odlazi sa ovom partizanskom jedinicom.
Komesar brigade u to vreme bio je Dragiša Ivanovic koga sa Gligoricem vezuje poznastvo iz predratnog Beograda u kojem je ovaj kasnije narodni heroj studirao. Ivanovicevu ponudu da bude prikljucen štabu Gligoric odbija i odlazi u borbenu jedinicu.
Kako je Gliga bio jedan od retkih obrazovanih ljudi, medu borcima brigade ubrzo biva unapreden u komandanta posebne cete teškog prateceg oružja (minobacaca i mitraljeza) za cije rukovodenje je bilo neophodno vandredno znanje matematike i geometrije. Iz tog perioda ostace zabeležen jedan Gligoricev podvig koje je kasnije prepricavao novinarima.
"Bili smo na položajima negde iznad Podgorice i dobili smo informaciju da nailaze nemacki tenkovi. Zadatak je bio da ih sprecimo u odlasku na sever. Ne znajuci šta nas ceka, ja sa svojim odeljenjem krenem dva kilometra ispred brigade. Imali smo težak minobacac, išli sa mazgom koja je nosile te teške nogare za oružje. Zauzmemo skriveni položaj iznad krivudavog puta. Pojave se tenkovi posle sat vremena i ja dvogledom izbrojim 15 komada. To su mali brdski tenkovi, ali mi nismo imali šanse bez podrške ostatka brigade. Ja procenim udaljenost i naredim da se ispali mina. Problem je što mina iz monobacaca ide parabolicnom putanjom i skoro je nemoguce pogoditi cilj. Nekom neverovatnom igrom slucaja, prva mina udari posred puta na 30 metara ispred prvog tenka. Nemci stanu i pocnu da se domundavaju. Sad ako krenu napred, gotovi smo. Niti imamo zaštitu niti je ovo pravo oružje za tenkove. Oni pomisle, ko zna kakva je sila ispred, okrenu se i vrate.", prisecao se Gliga.
U posleratnom periodu Gligoric je cesto isticao da je upravo kao borac shvatio da je život cista slucajnost jer je bilo situacija u kojima je mogao da pogine kako u borbi tako i nehotice.
Kao mlad oficir Gligoric sebi nije opraštao što u NOB nije stupio ranije, što nije bio prvoborac i pre sam kraj rata prijavlju je se za ucešce u Sremskom frontu. Kao istaknuti borac brigade koja se borila po crnogorskim vrletima Gligoric nije imao velike šanse da preživi u borbi u vojvodanskoj ravnici, te biva odbijen i postaje deo pratnje pukovnika Veljka Micunovica komandanta Ozne za Crnu Goru.
Pocetkom 1945. godine pukovnik Micunovic dobija poziv od Tita da dode za Beograd i tako se Gligoric u njegovoj pratnji posle par godine borbe vraca u rodni grad.
Svetozar Gligoric iz rata izlazi kao kapetan sa dva ratna odlikovanja.
OSNIVAC ZVEZDE - DECENIJAMA U PARTIZANU
Retki su sportisti za koje se može reci da su legende oba beogradska "vecita rivala". Jedan od njih je upravo Svetozar Gligoric Gliga!
Kao mlad oficir koji je tek izašao iz rata Gligoric postaje jedan od osnivaca Sportskog društva "Crvena zvezda", i na taj nacin svoje ime upisuje u listu "besmrtnih" za sve one kojima je crveno–bela boja u srcu.
Iako je osnivac Zvezde, najvece sportske uspehe Gligoric beleži pod crno–belom zastavom Partizana. Veci deo karijere provodi medu beogradskim crno – belima kojima je doneo veliki broj trofeja.
Devedesetih godina prošlog veka vraca se medu zvezdaše gde je i okonacao svoju profesionalnu karijeru. Pred sam kraj života ucestvuje u obnavljanju Šah kluba "Crvena zvezda" koji je bio neaktivan u period od 2000. do 2012. godine, i postaje clan Skupštine.
Cesto je govorio da podjednako voli I Zvezdu i Partizan. Isticao je da se u vecitim derbijima najviše radovao igrama koje se pamte, manje pobedama jednih ili drugih.
Bio je talentovan fudbaler iako nikada nije postao profesionalac, bio je cvrsto vezan za generacije fudbalera koje su predvodili Rajko Mitic i Stjepan Bobek.
BLISTAVA NOVINARSKA KARIJERA
Svetozar Gligoric je poznat i po svojoj blistavoj novinarskoj karijeri.
Devet godina je radio u Borbi, zatm i kao spoljnopoliticki komentator nedeljnika NIN,a nakon toga dve decenije kao novinar Radio Beograda gde je dobio priznanje "Zlatni mikrofon".
Dotle nezabeležen podvig bio je, kada je, sa turnira u Veneciji uspostavio "radio most" izmedu Beograda, Moskve i Njujorka, vodeci, na ruskom i engleskom, neponovljivi radio-duel Petrosjana i Fišera.
U novinarstvu ga je krasila izuzetna profesionalnost a ostace zabeleženo da je za stil dobio pohvale cak i od nobelovca Ive Andrica. Mnogi Gligini savremenici isticu da je bio zagriženiji novinar nego šahista te da je bio sujetniji na ocenu i prijem clanaka, nego na ocenu šahovskih partija. Bio je dopisnik mnogih globalno znacajnih casopisa.
MUZIKA - PRVA I NAJVECA LJUBAV
“Moja prva ljubav u detinjstvu, od trece godine bila je muzika, mnogo ranije nego sam naucio da pišem ili igram šah. Duboka sklonost ka muzici ogranicila se na cesta slušanja i snimanja muzike tako da sada imam pravu muzejsku kolekciju od više stotina audio i video-snimaka”, znao je da napomene Gligoric.
Odlazak na svaki naredni turnir izvan Jugoslavije za njega je znacio priliku da kupuje ploce i upoznaje se sa muzickim trendovima u svetu. Slušao je sve, od bluza, preko džeza, do tadašnjegrokenrola. U javnosti je prvi put zapevao u kultnoj emisiji TV Beograd "Obraz uz Obraz" koju su vodili Milena Dravic iGaga Nikolic.
U starosti se upoznao sa muzickom teorijom zatim naucio da svira klavir. U 88. godini snimio je muzicki album pod nazivom "Kako sam preživeo XX vek", sa 17 pesama, za koje je komponovao muziku i napisao tekstove. Gosti na ovom albumu bili su Jelena Falatov, Valentina Strugar, Nigor, Vudu Popaj…
ÐOKOVIC PRE ÐOKOVICA
Svetozar Gligoric bio je licnost priznata i prepoznata širom sveta. Tokom svog života upoznao je i družio se sa brojnim javnimlicnostima sa svih meridijana. Poznavao se sa mnogim državnicima i glumcima, kao što su Fidel Kastro, kraljica Elizabeta, Sofija Loren.Jedna od najcuvenijh fotografija Svetozara Gligorica je ona na kojoj njegov mec "kibicuje" niko drugi do slavni Ce Gevara.
LEGAT SVETOZARA GLIGORICA
Nakon Gligoriceve smrti 2012. godinenjegova šahovska zaostavština po licnoj želji velemajstora, poklonjena je FIDE šahovskom organizatoru Miladinu Mitrovicu iz Panceva. Mitrovic kao blizak prijatelj, vodi racuna i cuva od zaborava uspomenu na lik i delu ove legendarne licnosti. Legat legendranog Glige formiran je nedugo posle njegove smrti u Pancevu pri pancevackom šah klubu koji danas nosi njegovo ime.
Pancevacki šah klub "Svetozar Gligoric Gliga" ove godine obeležava jedan vek postojanja i smatra se najstarijim aktivnim klubom na ovim prostorima.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
