Klimatolog globalno zagrevanje klimatske promene Srbija kao Grcka u 21.veku

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

SRBIJA ĆE BITI KAO SEVER GRČKE: Klimatolog Ducić otkriva pravu pozadinu katastrofičnih prognoza

Autor Ksenija Jelesijević
Autor Ksenija Jelesijević

Zemlja se zagreva sve više, a poslednja decenija je bila najtoplija otkada se mere temperature.

Izvor: Tanjug/AP Photo/John Locher

Od početka industrijske revolucije do danas tempertura planete se uvećala za ceo stepen. Tope se glečeri na planinama i pucaju ledene ploče Severnog pola. Od 1980. godine do danas svaka decenija je sve toplija.

Ove tvrdnje su britanski mediji izdvojili iz izveštaja o globalnom zagrevanju koji je, kako navode, sačinilo 520 naučnika iz 60 zemalja.

Možda će vas zanimati

"Smak sveta zbog globalnog otopljavanja nije naučna, već politička priča. Dokazano je da naša planeta ciklično prolazi kroz toplije i hladnije periode. Vrućine nalik današnjim zabeležene su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, pa čovečanstvo nije izumrlo. Klimatolog Majkl Man, koji sada šalje panične poruke, svojevremeno je radio pri Međuvladinom panelu za klimatske promene i tvrdio da je temperatura naglo porasla tokom poslednjih 100 godina. Kasnija istraživanja su potpuno opovrgla te tvrdnje i njegovi podaci se više nisu pojavljivali", kaže za Novosti profesor dr Vladan Ducić, ugledni srpski klimatolog sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

U nauci postoje mnoge projekcije promena klime, ali se javnosti prezentuju najčešće one katastrofične, u kojima se potencira ljudski uticaj na atmosferu.

"Te informacije su tačne, ali delimično, pa kod laika stvaraju iskrivljenu sliku. Ako posmatrate rezultate sa meteoroloških stanica, koje imaju merenja duža od 150 godina, morate da imate u vidu da su one sagrađene u prirodi, a danas se uglavnom nalaze u gradovima koji su "ostrva toplote" gde je temperatura po nekoliko stepeni viša u odnosu na okolinu. Meteorološkim stanicama nisu pokriveni ni veliki delovi svetskog kopna, ni okeani koji čine 70 odsto površine Zemlje. Zato ti podaci ne mogu da budu relevantni za donošenje zaključaka za celu planetu", objašnjava prof. dr Ducić.

Satelitsko praćenje meteoroloških podataka koje pokriva celu zemljinu kuglu postoji od 1979. i jedino daje pravu sliku.

"Podaci satelitskih merenja pokazuju da nema dramatičnog zagrevanja. Od 1979. temperatura na planeti je porasla za samo 0.14 stepeni, pri čemu je postojala i pauza od 1998. do 2014. kada nije bilo većih promena. Tek kasnije počinje manji porast", kaže prof. dr Ducić.

On upozorava da se selektivno prezentovanje naučnih podataka služi ciljevima koji nemaju veze sa naukom.

"Na primer, satelitska merenja pokazuju da se najveći skok temperature dogodio u severnoj polarnoj oblasti, što je u skladu sa modelima antropogenog uticaja na atmosferu i stvaranja efekta staklene bašte. Istovremeno, podaci pokazuju i da u oblasti oko Južnog pola temperatura opada, što nije u skladu sa dominantnom pričom o globalnom zagrevanju. Iz nekog razloga o ovome se ćuti, a u prvi plan se guraju oni koji podupiru vladajuću priču o staklenoj bašti. Bojim se da nauka počinje da liči na dogmu, u kojoj se odbacuju istinite činjenice koje ne odgovaraju nečijim ciljevima. Cela priča o klimatskim promenama dobila je značajnu političku konotaciju, koja možda ima pozadinu u kvotama dozvoljene emisije ugljen-dioksida", konstatuje prof. dr Ducić.

"Oduvek su postojale hladne i tople faze koje su se smenjivale, ali ta cikličnost nije pravilna, niti su ciklusi iste dužine i intenziteta. Na klimatski sistem deluje više faktora, a onaj koji je trenutno dominantan određuje karakter i dužinu ciklusa. Za prognoze dugih perioda koji se mere vekovima i milenijumima relevantna je Milankovićeva teorija osunčavanja. U kraćim periodima je presudan uticaj dinamičkih promena sunčevog zračenja, čiji nam mehanizam još nije dovoljno jasan i to je problem na koji je nauka treba da se skoncentriše. Naša zvezda je najuticajniji faktor za klimu Zemlje", kaže dr Ducić.

On naglašava da postoji prostor na kome je ljudski uticaj na klimu zaista dramatičan. Reč je o gradovima, koji postaju sve veći i u kojima će po nekim projekcijama do 2050. živeti više od 60 odsto celokupnog stanovništva Zemlje.

"Gradovi se u klimatologiji posmatraju kao urbana ostrva toplote, u kojima je temperatura značajno viša od one u okolini. Merenja pokazuju da je u letnjim večerima grad topliji 3-4 stepena od okruženja, a zimi je zbog grejanja topliji 5-6 stepeni u jutarnjim satima. Globalni porast temperature koji predviđaju neki naučnici mogao bi da potencira tu razliku. Sa trendom stvaranja megaopolisa dolazi do širenja površine ovih urbanih ostrva toplote, ali ni to neće izazvati propast sveta, ali će biti realan izazov za život ljudi u gradovima. Zato je veoma važno poštovanje urbanističkih pravila, gradnja koja omogućuje cirkulaciju vazduha i povećanje zelenih površina, jer to značajno smanjuje efekat urbanih ostrva toplote. Zato je, na primer, odluka o očuvanju Košutnjaka veoma važna za budućnost Beograda", naglašava prof dr Ducić.

Srbija kao sever Grčke

Najcrnji klimatski scenario za Srbiju predviđa da u 21. veku temperatura poraste od 4 do 5 stepeni, u skokovima od 0,6 stepeni po deceniji.

"Čak i ako se to ostvari, to nije katastrofa, pogotovo što će se taj proces odvijati postepeno. Tada bismo do kraja veka imali klimu sličnu onoj na severu Grčke, a koliko znam zbog nje ljudi ne padaju mrtvi po ulicama. Nema baš nikakvog razloga za paniku", kaže prof. dr Ducić.

Ducić kaže i da dramatične slike topljenja glečera i odvajanja ledenih ploča na Severnom polu nisu ništa novo.

"Planine sa kojih se povlače glečeri nisu po prvi put takve. O tome svedoče i fosili živog sveta koji se pronalaze posle povlačenja leda. Pre oko 2.000 godina krajevi današnjih glečera u Alpima su bili na većoj visini, što znači da su temperature bile više nego danas. Ponovo su se spustili u hladnijim periodima, najviše od 1650. do 1850. godine u najhladnijoj fazi na severnoj hemisferi u poslednja dva milenijuma koja se naziva Malo ledeno doba", rekao je on.

(Mondo/Novosti)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

hm

Sad se vidi ko je u Srbiji klimatolog. Citat: "Najcrnji klimatski scenario za Srbiju predviđa da u 21. veku temperatura poraste od 4 do 5 stepeni, u skokovima od 0,6 stepeni po deceniji. "Čak i ako se to ostvari, to nije katastrofa, pogotovo što će se taj proces odvijati postepeno. Tada bismo do kraja veka imali klimu sličnu onoj na severu Grčke, a koliko znam zbog nje ljudi ne padaju mrtvi po ulicama. Nema baš nikakvog razloga za paniku", kaže prof. dr Ducić." Za ovog naseg klimatologa 5 stepeni porast temperature tokom jednog veka je sasvim u redu jer je postepen. Znaci za 100 godina sve biljke koje zive na nasim prostorima ce imati dovoljno vremena da evoluiraju i da se naviknu na taj porast temperature. Mada obicno se kaze da su za evoluciju potrebni milioni godina. Dalje, ako je porast tempeature 5 stepeni u proseku, to nije isto za svaki mesec u godini. Zimi bi porast bio manji a leti veci. Na primer: tokom letnjih meseci porast bi bio mozda 8 stepeni, a tokom ladnijih meseci bi bio samo 2 stepena (to u proseku daje 5 stepeni). Pitam se samo kako ce onda ljudi da izdrze temperature od oko 43 stepena tokom leta. Moguc je i drugaciji scenario da se vise poveca temperatura zimi, ali to opet nije dobro za biljke (na primer da bi seme bilo kog drveta isklijalo mora da bude 8 do 10 nedelja na takozvanom pezimljavanju i ako nema ladnog vremena, seme nece znati da trebada proklija). Jeste bilo je i ranije toplih perioda na ovoj planeti, ali je trebalo milion i vise godina da se temperatura poveca, a ne 300 godina. Sad se vidi ko je sve u Srbiji profesor....

Zbinjen

...a nema more :-D

Firga

A kako je na severu Grcke?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU