Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da je u Srbiji uspostavljen sistem za sakupljanje, tretman i odlaganje zaraznog medicinskog otpada, što omogućava da bolnice i domovi zdravlja budu čista i bezbedna mesta za pacijente.
Razvijena je mreža zdravstvenih ustanova za tretman zaraznog medicinskog otpada u svih 25 okruga u zemlji, rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posvećenoj realizaciji prve faze projekta "Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom" u koji je EU uložila 7, 3 miliona evra.
Zahvaljujući ovom projektu Ministarstva zdravlja širom zemlje je podignuto 50 pogona koji će infektivni medicinski otpad pretvarati u bezbedni komunalni i pripremati za dalji tretman, objasnio je ministar .
On je podsetio da se danas u Srbiji prosečno svakog radnog dana tretira 10 tona potencijalno zaraznog medicinskog otpada iz državnog sektora, odnosno 50 tona svake petodnevne radne nedelje.
Milosavljević je naveo da je u prvoj fazi projekta nabavljena oprema i vozila, potrošni materijal, žute kese i plastični kontejneri za oštre predmete, instalirano i počelo sa radom 78 autoklava i još toliko drobilica u 72 zdravstvene ustanove širom zemlje.
Pored toga, kako je kazao, usvojeni su planovi rada za svaku zdravstvenu ustanovu, obučeno 1.600 zdravstvenih radnika za rad na upravljanju medicinskim otpadom i usvojen zakon kojim se reguliše ova oblast u skladu s direktivama EU i finansijskim resursima Srbije.
Srpski ministar zdravlja je naglasio da je sada neobično važno raditi na podizanju svesti i promeni ponašanja ljudi u zdravstvu u smislu održavanja čistoće i tretmanu medicinskog otpada.
EU je u projekat "Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom" uložila 7,3 miliona evra iz pretpristupnih fondova (IPA), od čega 5,8 miliona evra za nabavku opreme, izjavio je direktor političkog sektora evropske delegacije u Srbiji Tomas Gnoči
Prema njegovim rečima, u protekle dve godine projekat je uspešno realizovan i zato će biti nastavljen, a EU je za njegovu realizaciju obezbedila još šest miliona evra.
U ovoj fazi treba doneti podzakonske akte, kako bi se zakonska regulativa harmonizovala sa standardima EU, rekao je Gnoči istakavši da će to doprineti bržoj evropskoj integraciju Srbije.
Rukovodilac projekta Skot Kroset je objasnio da "Srbija sada ima funkcionalan sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom koji radi kako treba na celoj njenoj teritoriji".
On je objasnio da je cilj druge faze projekta da Srbija dugoročno reši problem u ovoj oblasti i objasnio da predstoji izrada zakonske regulative i uvođenje novog sistema upravljanja zaraznim medicinskim otpadom za veterinarsku medicinu.
Već je urađena procena potreba u ovom sektoru u 12 veterinarskih zavoda, a 50 veterinarskih tehničara je obučeno za upravljanje medicinskim otpadom, kazao je Kroset.
Na konferenciji pod nazivom "Novi sistem za novo doba" u Zadužbini Ilije M. Kolarca prikazana su tri obrazovna filma za zdravstvene radnike sa primerima dobre i loše prakse u ovoj oblasti, a u holu Kolarca organizovana je izložba posvećena upravljanju zaraznim medicinskim otpadom.
(Tanjug)
Razvijena je mreža zdravstvenih ustanova za tretman zaraznog medicinskog otpada u svih 25 okruga u zemlji, rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posvećenoj realizaciji prve faze projekta "Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom" u koji je EU uložila 7, 3 miliona evra.
Zahvaljujući ovom projektu Ministarstva zdravlja širom zemlje je podignuto 50 pogona koji će infektivni medicinski otpad pretvarati u bezbedni komunalni i pripremati za dalji tretman, objasnio je ministar .
On je podsetio da se danas u Srbiji prosečno svakog radnog dana tretira 10 tona potencijalno zaraznog medicinskog otpada iz državnog sektora, odnosno 50 tona svake petodnevne radne nedelje.
Milosavljević je naveo da je u prvoj fazi projekta nabavljena oprema i vozila, potrošni materijal, žute kese i plastični kontejneri za oštre predmete, instalirano i počelo sa radom 78 autoklava i još toliko drobilica u 72 zdravstvene ustanove širom zemlje.
Pored toga, kako je kazao, usvojeni su planovi rada za svaku zdravstvenu ustanovu, obučeno 1.600 zdravstvenih radnika za rad na upravljanju medicinskim otpadom i usvojen zakon kojim se reguliše ova oblast u skladu s direktivama EU i finansijskim resursima Srbije.
Srpski ministar zdravlja je naglasio da je sada neobično važno raditi na podizanju svesti i promeni ponašanja ljudi u zdravstvu u smislu održavanja čistoće i tretmanu medicinskog otpada.
EU je u projekat "Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom" uložila 7,3 miliona evra iz pretpristupnih fondova (IPA), od čega 5,8 miliona evra za nabavku opreme, izjavio je direktor političkog sektora evropske delegacije u Srbiji Tomas Gnoči
Prema njegovim rečima, u protekle dve godine projekat je uspešno realizovan i zato će biti nastavljen, a EU je za njegovu realizaciju obezbedila još šest miliona evra.
U ovoj fazi treba doneti podzakonske akte, kako bi se zakonska regulativa harmonizovala sa standardima EU, rekao je Gnoči istakavši da će to doprineti bržoj evropskoj integraciju Srbije.
Rukovodilac projekta Skot Kroset je objasnio da "Srbija sada ima funkcionalan sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom koji radi kako treba na celoj njenoj teritoriji".
On je objasnio da je cilj druge faze projekta da Srbija dugoročno reši problem u ovoj oblasti i objasnio da predstoji izrada zakonske regulative i uvođenje novog sistema upravljanja zaraznim medicinskim otpadom za veterinarsku medicinu.
Već je urađena procena potreba u ovom sektoru u 12 veterinarskih zavoda, a 50 veterinarskih tehničara je obučeno za upravljanje medicinskim otpadom, kazao je Kroset.
Na konferenciji pod nazivom "Novi sistem za novo doba" u Zadužbini Ilije M. Kolarca prikazana su tri obrazovna filma za zdravstvene radnike sa primerima dobre i loše prakse u ovoj oblasti, a u holu Kolarca organizovana je izložba posvećena upravljanju zaraznim medicinskim otpadom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
