Tim za odbranu Radovana Karadžića najavio je da će od Haškog tribunala zatražiti da se u okviru suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske otvori "mini proces" na kom bi se dokazalo postojanje sporazuma Karadžić-Holbruk.
Ukoliko Tribunal prihvati da izvede dokaze, sasluša niz svedoka i međunarodnih diplomata koji su prisustvovali pregovorima o imunitetu između Karadžića i američkog diplomate Ričarda Holbruka, dokazala bi se nenadležnost i suđenje Karadžiću bi bilo izlišno, izjavio je advokat Goran Petronijević na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru Tanjuga.
On je objasnio da je odbrana Karadžića sudu podnela predlog za obacivanje optužnice zbog nenadležnosti, uz predlog za izvođenje dokaza i saslušanje svedoka koji bi potvrdili da je Holbruk delujući u ime Saveta bezbednosti UN, a na zahtev Kontakt grupe, obećao bivšem lideru bosanskih Srba da neće biti procesuiran ukoliko se povuče iz javnog i političkog života u BIH.
Među pozvanim svedocima našli bi se prvenstveno Holbruk, Filip Goldberg, Lorens Batler i druge tadašnje američke diplomate, zatim bivši zvaničnici RS Biljana Plavšić, Aleksa Buha, Momčilo Krajišnik i drugi, naveo je Petronijević.
Napominjući da su pregovori o povlačenju Karadžića iz političkog i javnog života trajali godinu dana, a ne samo 18. i 19. jula 1996. kada je sporazum postignut, Petronijević je istakao da je prvenstveni cilj tog sporazuma kao i samog podizanja haške optužnice protiv Karadžića, bilo njegovo eliminisanje iz Dejtonskih pregovora.
"Holbruk nije želeo da Karadžić sedi tokom pregovora u Dejtonu preko puta njega, njegovo (Karadžićevo) učešće u pregovorima dovelo do povoljnijih rešenja za Srbe, te ga je bilo neophodno na vreme iz njih iskljčiti", kazao je Petronijević.
On je istakao da kao dokaz nenadležnosti suda (odnosno svesti tužilaštva da nema ovlašćenja da goni Karadžića) obrana poseduje "transkripte razgovora iz 2004. između bivše glavne tužilje haškog tužilaštva Karle Del Ponete i bivšeg visokog funkcionera RS Dragana Kalinića, u kom je poručila da se "Karadžić skloni".
Advokat Svetozar Vujačić je izjavio da odbrana sada mora da dokazuje postojanje usmenog sporazuma Karadžić - Holbruk, iako je postojao i njegov pisani trag sa potpisima ugovornika, jer je u vreme ministrovanja Gorana Svilanovića izgorela arhiva Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu.
"Objašnjenje za požar u arhivi bilo je da je tog 22. septembra 2002. radnik arhiva upalio grejalicu koja je izazvala vatru, iako je tog dana temperatura bila 20 stepeni", kazao je Vujačić, aludirajući na namerno uništavanje dokaza, odnosno pisanog traga o sporazumu Karadžić - Holbruk.
Prema rečima Profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Koste Čavoškog, Holbruk nije delovao u svoje lično ime već u ime Saveta bezbednosti u kom je devedesetih godina Amerika bila ključni faktor, te je nesporno da je i Tribunal kao telo UN "obavezano ugovorom koji je Holbruk postigao sa Karadžićem u ime UN".
On je pojasnio da u međunarodnom pravu i diplomatiji važe i takozvani "džentlmenski sporazumi" koji se zaključuju usmeno i obavezuju davanjem reči, podsećajući na slučaj rešavanja "kubanske krize" dogovorom Roberta Kenedija i ruskog ambasadora u SAD o povlacenju sovjetskih raketa sa Kube šezdesetih godina prošlog veka.
Čavoški je dodao da je pred Tribunalom potrebno dokazati postojanje tog sporazuma i Holbrukove veze sa Savetom bezbednosti, kao i da je Karadžić imao razloga da veruje da pregovara sa ozbiljnom osobom koja istupa u ime ozbiljne institucije a ne u svoje lično ime.
Karadžić je u jučerašnjem predlogu za odbacivanje optužnice ponovo naveo da je sporazum postignut 18. i 19. jula 1996. na sastanku Holbruka sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u Beogradu.
Specijalni izaslanik SAD za Balkan Holbruk predložio je tada da se Karadžić povuče sa svih položaja u vlastima RS, uključujući dužnost predsednika RS i Srpske demokratske stranke, kao i iz javnog života, garantujući da u tom slučaju neće biti procesuiran u Haškom tribunalu.
"Taj predlog je prihvaćen, a Holbruk je zatim tražio da Karadžić i vlasti RS potpišu tekst sporazuma koji je unapred pripremio, ali je odbio da lično potpiše dokument navodeći da mu se može verovati da će sporazum poštovati", navodi se u Karadžićevom podnesku.
(Tanjug)
Ukoliko Tribunal prihvati da izvede dokaze, sasluša niz svedoka i međunarodnih diplomata koji su prisustvovali pregovorima o imunitetu između Karadžića i američkog diplomate Ričarda Holbruka, dokazala bi se nenadležnost i suđenje Karadžiću bi bilo izlišno, izjavio je advokat Goran Petronijević na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru Tanjuga.
On je objasnio da je odbrana Karadžića sudu podnela predlog za obacivanje optužnice zbog nenadležnosti, uz predlog za izvođenje dokaza i saslušanje svedoka koji bi potvrdili da je Holbruk delujući u ime Saveta bezbednosti UN, a na zahtev Kontakt grupe, obećao bivšem lideru bosanskih Srba da neće biti procesuiran ukoliko se povuče iz javnog i političkog života u BIH.
Među pozvanim svedocima našli bi se prvenstveno Holbruk, Filip Goldberg, Lorens Batler i druge tadašnje američke diplomate, zatim bivši zvaničnici RS Biljana Plavšić, Aleksa Buha, Momčilo Krajišnik i drugi, naveo je Petronijević.
Napominjući da su pregovori o povlačenju Karadžića iz političkog i javnog života trajali godinu dana, a ne samo 18. i 19. jula 1996. kada je sporazum postignut, Petronijević je istakao da je prvenstveni cilj tog sporazuma kao i samog podizanja haške optužnice protiv Karadžića, bilo njegovo eliminisanje iz Dejtonskih pregovora.
"Holbruk nije želeo da Karadžić sedi tokom pregovora u Dejtonu preko puta njega, njegovo (Karadžićevo) učešće u pregovorima dovelo do povoljnijih rešenja za Srbe, te ga je bilo neophodno na vreme iz njih iskljčiti", kazao je Petronijević.
On je istakao da kao dokaz nenadležnosti suda (odnosno svesti tužilaštva da nema ovlašćenja da goni Karadžića) obrana poseduje "transkripte razgovora iz 2004. između bivše glavne tužilje haškog tužilaštva Karle Del Ponete i bivšeg visokog funkcionera RS Dragana Kalinića, u kom je poručila da se "Karadžić skloni".
Advokat Svetozar Vujačić je izjavio da odbrana sada mora da dokazuje postojanje usmenog sporazuma Karadžić - Holbruk, iako je postojao i njegov pisani trag sa potpisima ugovornika, jer je u vreme ministrovanja Gorana Svilanovića izgorela arhiva Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu.
"Objašnjenje za požar u arhivi bilo je da je tog 22. septembra 2002. radnik arhiva upalio grejalicu koja je izazvala vatru, iako je tog dana temperatura bila 20 stepeni", kazao je Vujačić, aludirajući na namerno uništavanje dokaza, odnosno pisanog traga o sporazumu Karadžić - Holbruk.
Prema rečima Profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Koste Čavoškog, Holbruk nije delovao u svoje lično ime već u ime Saveta bezbednosti u kom je devedesetih godina Amerika bila ključni faktor, te je nesporno da je i Tribunal kao telo UN "obavezano ugovorom koji je Holbruk postigao sa Karadžićem u ime UN".
On je pojasnio da u međunarodnom pravu i diplomatiji važe i takozvani "džentlmenski sporazumi" koji se zaključuju usmeno i obavezuju davanjem reči, podsećajući na slučaj rešavanja "kubanske krize" dogovorom Roberta Kenedija i ruskog ambasadora u SAD o povlacenju sovjetskih raketa sa Kube šezdesetih godina prošlog veka.
Čavoški je dodao da je pred Tribunalom potrebno dokazati postojanje tog sporazuma i Holbrukove veze sa Savetom bezbednosti, kao i da je Karadžić imao razloga da veruje da pregovara sa ozbiljnom osobom koja istupa u ime ozbiljne institucije a ne u svoje lično ime.
Karadžić je u jučerašnjem predlogu za odbacivanje optužnice ponovo naveo da je sporazum postignut 18. i 19. jula 1996. na sastanku Holbruka sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u Beogradu.
Specijalni izaslanik SAD za Balkan Holbruk predložio je tada da se Karadžić povuče sa svih položaja u vlastima RS, uključujući dužnost predsednika RS i Srpske demokratske stranke, kao i iz javnog života, garantujući da u tom slučaju neće biti procesuiran u Haškom tribunalu.
"Taj predlog je prihvaćen, a Holbruk je zatim tražio da Karadžić i vlasti RS potpišu tekst sporazuma koji je unapred pripremio, ali je odbio da lično potpiše dokument navodeći da mu se može verovati da će sporazum poštovati", navodi se u Karadžićevom podnesku.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
