OTAC JE POGINUO DOK ME ŠKOLOVAO, IMALA SAM PROSEK 9,57! Marija je jedini lekar u Gadžinom Hanu a već 5 godina čeka posao

Stanković je od samog diplomiranja 2015. jedini lekar na "birou" u Gadžinom Hanu, međutim posao do sada nije uspela da dobije ni u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu, niti u drugim zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Do diplome Medicinske škole, a potom Medicinskog fakulteta stigla je putujući autobusom do 40 kilometara udaljenog Niša, što je značilo polazak iz Donjeg Dragovlja u pet sati ujutru i, vrlo često, povratak poslednjim autobusom u 22 sata.

"Novac za moje studije moj otac je obezbeđivao sekući drva u planini i prodajući ogrevno drvo. Poginuo je u planini sekući drva kada sam bila na petoj godini studija", kazala je Stanković.

Sve do skora bez posla je bio i suprug mlade doktorke, ali je srećom on nedavno uspeo da se zaposli u mlekari u Gadžinom Hanu.

"Snalazimo se nekako za život. Živimo od dečijeg dodatka i minimalne zarade koju zaradjuje suprug. Pomažu nam koliko mogu i suprugovi roditelji, mada svekrva prima minimalac, dok svekar ima minimalnu penziju”, istakla je ona.

Dok traga za poslom Stanković ne sedi "skrštenih ruku", već volontira u selu i priskače u pomoć meštanima kada im je potrebna medicinska pomoć.

Ćerke vaspitava da budu vredne i da uče, nadajući se da će to njima u životu jednom to biti od koristi.

"Trudila sam se da imam što bolje ocene na fakultetu i verovala sam da ću sa dobrim prosekom uspeti brzo da se zaposlim. Za vreme studija nisam ni pomišljala da ću ovoliko dugo tragati za poslom", izjavila je Stanković.

Za proteklih pet godina od kako je diplomirala, Marija je imala priliku da pokaže svoje znanje samo kao volonter tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa.

"Tri meseca sam volontirala u ambulanti u susednom Donjem Dušniku i radila patronažu u rodnom selu, a u isto vreme su me pozvali u niški Klinički centar. Tamo međutim nisam mogla da radim jer je autobuski prevoz bio ukinut pa nisam imala čime da putujem. U Nišu u to vreme niko nije izdavao stanove, a svakako niko ne bi ni primio za podstanara lekara koji radi sa kovid pacijentima”, rekla je Stanković.

Dodala je da su suprug i ona spremni da se zbog njenog zaposlenja presele u bilo koje drugo mesto u Srbiji.

"Volim posao za koji sam se školovala i želja mi je da nastavim da učim, da postanem specijalista interne medicine. Iz te grane sam pisala naučne radove za vreme studija. Ne mogu da sama finansiram specijalizaciju jer puno košta, a to bi bukvalno značilo da deci 'uzmem hleb iz usta'", sa žaljenjem je izjavila mlada doktorka.

Za Mariju u svom selu stanovnici Donjeg Dragovlja imaju samo reči hvale. Supružnici Slobodanka i Čeda Miljković izjavili su da ne znaju kako bi preživeli vreme korone i vanrednog stanja da nije bilo nje.

"Marija nam meri nam pritisak, previja kad treba, savetuje oko lekova i dolazi po tri puta dnevno da pita kako smo", kazala je Slobodanka Miljković.

Njen suprug Čeda Miljković rekao je da je Dragovlje sa nekadašnjih, hiljadu i više stanovnika, poslednjih godina spalo, na svega oko 200 stanovnika i to uglavnom starijih od 60 godina kojima je lekar često potreban.

WNajbliži lekar je u Dušniku ali autobusa nema, a malo je ljudi u selu koji imaju kola da vas prevezu do ambulante u Dušniku kad vam nije dobro. Izuzetno mnogo znači što imamo lekara u komšiluku. Marija je mlada i perspektivna, velika je šteta što ne radiW, rekao je Čeda Miljković.

Mlada doktorka iz Donjeg Dragovlja je premijerki Srbije Ani Brnabić i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru uputila pismo sa apelom za pomoć oko zapošljavanja. Odgovor za sada nije dobila.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na području opštine Gadžin Han bez posla je 956 stanovnika. Visoko obrazovanje imaju 24 nezaposlena lica.

(Mondo/Beta)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.