CRKVA DOZVOLJAVA DA SE NEŠTO UKRADE SAMO U JEDNOM SLUČAJU: Da li ste znali šta znači "sveta krađa"? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Furta sacra"

CRKVA DOZVOLJAVA DA SE NEŠTO UKRADE SAMO U JEDNOM SLUČAJU: Da li ste znali šta znači "sveta krađa"?

Autor Aleksandar Nastevski
Autor Aleksandar Nastevski

Iako crkve danas načelno zagovaraju slogu i međusobnu saradnju u prošlosti to baš i nije bilo tako

Izvor: MONDO/Goran Sivački

Tokom osvajanja teritorija, naročiti strah postojao je od skrnavljenja mošti svetitelja od strane "nevernika".

Zato se u prošlosti, još i pre raskola hrišćanskih crkvi, a naročito posle, deo velikodostojnika zalagao za prenos najvećih hrišćanskih relikvija sa Istoka, gde su napadi vojski drugih religija bili češću, na Zapad gde bi one mogle da se "s dužnim poštovanjem" čuvaju.

Možda će vas zanimati

Ako kojim slučajem to donese i odgovarajuću finansijsku korist i prestiž crkvi, bio bi to samo pokazatelj da je Božija volja pravilno ispunjena.

Tako je u istoriji zabeležen i jedan, za crkvu, prilično neverovatan fenomen – "sveta krađa", na latinskom "furta sacra".

Reč je "opravdanim" slučajevima krađe tj. prenosa moštiju svetitelja iz nadležnosti jedne crkve u nadležnost druge.

Priča ide ovako – nekom verniku u snu bi se ukazao svetitelj i rekao mu kako nije srećan mestom na kome se nalazi njegovo zemaljsko telo i želi da bude prenet negde drugde.

Kako se obično, crkva koja ima mošti ne bi dobrovoljno odrekla relikvija, pribegavalo se angažovanju trgovaca koji bi onda, uz obećanje Božije milosti i još više, bogate nagrade, krišom prenosili mošti preko pola sveta u okrilje druge crkve.

Jedan od najpoznatijih slučajeva "svete krađe" svakako je prenos moštiju Svetog Marka iz Aleksandrije u Veneciju gde se i danas nalaze.

Trgovcima iz tog grada u snu se javio Sveti Marko i rekao im da želi da njegovo smrtno telo bude u njihovom gradu. Oni su se tada uputili u Aleksandriju i iz tamošnje crkve ukrali mošti.

Kako je Aleksandrija u tom trenutku bila pod upravom muslimana, legenda kaže da su trgovci mošti sveca sakrili pod svinjsko meso koje su prevozili.

Jednom kada je kontrola naišla, islamski carinici nisu hteli da diraju ovaj tovar i tako je Sveti Marko završio u Veneciji.

Slična sudbina zadesila je i zemaljske ostatke Svetog Nikole koje su, u vreme turskih osvajanja, najverovatnije ukrali italijanski pirati i iz Mira u Maloj Aziji i preneli u Bari u Italiji gde se i danas nalaze.

Na dan 22. maja hrišćanstvo proslavlja pomen na Prenos moštiju Svetog Nikolaja.

(Mondo/Istorijski zabavnik)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Admiral

Znači još tad je crkva blagoslovila da se sve sa istoka opustoši i nosi na zapad, a onda ti na zapadu glume finu gospodu, a na ove sa istoka gledaju kao na primitivne m**mune.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU