Beograd je i danas na petom mestu po zagađenosti vazduha u svetu, a prva prestonica u Evropi. Poslednji put Beograd je bio i najzagađenija svetska prestonica 3. novembra i to na na Svetski dan zdravog vazduha.
Indeks zagađenja, prema podacima sajta Waqi koji meri trenutno svetsko zagađenje, danas je u Beogradu preko 150, a da bi vazduh bio posmatran kao nezagađen, nivo PM 2.5 čestica ne bi trebalo da prelazi 50, a teško se diše širom Srbije.
Ako posmatramo situaciju po opštinama u Beogradu najkritičnije je na Vračaru gde je prema poslednjim podacima sa sajta Waqi info nivo PM 2.5 iznosi 172, u Zemunu 162, a na Čukarici 159. U crvenoj zoni po zagađenosti vazduha su još i opština Zvezdara sa 157 PM 2.5 čestica, kao i Novi Beograd sa 150.
Kako stoji u objašnjenju crvene zone na ovom portalu, odnosno kategorije u kojoj je vazduh okarakterisan kao nezdrav, "svako može da oseća zdravstvene tegobe, dok osetljive zdravstvene grupe mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje".
Iako je lepo vreme i nedeljno popodne kada svako poželi da prošeta, to ipak nije preporučljivo u kom god mestu da živite jer je vazduh zagađen skoro u celoj zemlji.
Danas se teško diše malatene u celoj Srbiji, a pored Beograda u crvenoj zoni sa nezdravim vazduhom su i Loznica gde nivo PM 2.5 čestica iznosi 163, u Kraljevu 157, dok je u Nišu 153.
Vazduh je još zagađen i okarakterisan kao nezdrav u Šapcu gde je iznos PM 2.5 lestica 152, dok je u Kosjeriću i Novom Pazaru 151.
Sa dolaskom hladnijeg vremena uvek se više govori o zagađenju vazduha. Kao glavni krivac navodi se početak grejne sezone. Jedan od razloga aerozagađenja mogao bi da bude i to što iako je temperatura preko dana iznad 15 stepeni, ujutru i uveče je znatno niža, te se odmah poseže za ogrevom poput drva i uglja koji se ubrajaju među glavne "krivce" za zagađenje vazduha.
Zagađen vazduh može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Kada je vazduh označen kao nezdrav kod svih građana mogu da se jave posledice po zdravlje, blaže ili jače, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu da se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama.
Aktivna deca i odrasli, te ljudi sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom. Izbegavati sve aktivnosti na otvorenom koje podrazumevaju ubrzano i duboko disanje.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Blic)
