NAJTOPLIJI SEPTEMBAR U ISTORIJI: U poslednjih 140 godina bio je najvreliji na planeti, evo šta o tome kažu stručnjaci! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.
Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Biće sve toplije

NAJTOPLIJI SEPTEMBAR U ISTORIJI: U poslednjih 140 godina bio je najvreliji na planeti, evo šta o tome kažu stručnjaci!

Autor Aleksandar Nastevski
Autor Aleksandar Nastevski

U poslednjih 140 godina, septembar 2020. je najtopliji na planeti, dok je u Srbiji sedmi najtopliji u poslednjih 70 godina

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Stručnjaci upozoravaju da je ovakva statistika posledica globalnog zagrevanja koje će se intenzivirati u budućnosti.

Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) objavila je da su prosečne temperature izmerene u septembru 2020. najviše otkako je počelo moderno vođenje evidencije, odnosno od 1880. godine.

Da je septembar ove godine bio je najtopliji ikad registrovan na planeti, nedavno je saopštila i evropska služba o klimatskim promenama "Kopernikus". Kako navode, postoji mogućnost da 2020. obori rekord najtoplije godine. Period od oktobra 2019. do septembra 2020. bio je 1,28 stepeni iznad temperature u predindustrijskom periodu.

Možda će vas zanimati

Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ovaj septembar je sedmi najtopliji septembar u Srbiji od 1951. U Kikindi je zabeležen četvrti najtopliji septembar, dok je u Beogradu deveti najtopliji od 1887. godine.

Tokom septembra najviša temperatura od 33,3 stepena zabeležena je u Ćupriji 7. septembra, dok deset dana kasnije u prestonici izmereno maksimalnih 31,8 stepeni. U izveštaju RHMZ-a navodi se da je u septembru zabeležen toplotni talas u većem delu Srbije, a najintenzivniji je bio u Negotinu.

Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu i klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kaže da je ova statistika posledica globalnog zagrevanja koje je prisutno od industrijske revolucije do danas.

"Svake godine emitujemo sve više ugljen-dioksida, koji je jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte. Njegova koncentracija je porasla gotovo 50 odsto u odnosu na predindustrijski period, te je taj efekat staklene bašte malo jači nego što je bio u prošlosti. Zbog toga se planeta postepeno zagreva, a kao posledicu toga imamo sve češće i češće tople rekorde, kako globalno tako i lokalno", objašnjava Đurđević.

Dodaje da se u svetu danas mnogostruko češće pojavljuju topli rekordi nego hladni.

"Primera radi, 2019. godine je bilo oko 160 toplih rekorda globalno, na raznim lokacijama i za razne mesece. S druge strane, nije bilo nijednog hladnog rekorda", ističe prof. dr Đurđević.

Kako kaže, nije problem samo u tome što su meseci u proseku topliji, već što iza toga stoji niz drugih promena koje negativno utiču na ljude, privredu i život na planeti uopšte.

"Reč je o raznim vremenskim ekstremima koji se sve češće dešavaju, kao što su poplave, suše, topljenje leda na polovima, intenzivne oluje, uragani koji za kraće vreme postaju vrlo jaki i prave veće poplave u priobalnim oblastima", podseća on.

Trend obaranja toplih rekorda nastaviće se u budućnosti.

"Sve dok ne prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, možemo da očekujemo da ćemo sve češće probijati ove tople rekorde. Međutim, i kad budemo prestali, nećemo se vratiti na staru klimu, već ćemo ostati na tom nivou klimatskih promena na kojem se budemo našli u trenutku kada naše emisije ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte budu bili nula", ukazuje sagovornik.

Profesor dodaje da obaranje toplih rekorda nije iznenađenje jer je nauka to predvidela 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

"Ono što su bile prognoze od pre 30-40 godina, danas je postala realnost, a naučnici su na to upozoravali. Međutim, ništa se značajnije nije desilo po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova. Starije kolege koje su radile na tim istraživanjima u polušali kažu: 'Izvinite, ali bili ste upozoreni'", zaključuje prof. dr Đurđević.

Globalni prosek

"Kopernikus" navodi da temperatura u sibirskom delu Arktika nastavlja da bude daleko iznad proseka. Profesor Đurđević dodaje da su severne polarne oblasti deo planete koji se najbrže zagreva, kao i da se proces zagrevanja u Srbiji odvija brže nego što je globalni prosek.

"Srbija i region istočne Evrope spadaju u oblasti koje su u poslednjih pet godina bile u proseku toplije za dva stepena. Površina oblasti koje su prešle granicu od dva stepena je između 10-15 odsto ukupne površine planete. Ta granica je određena Pariskim sporazumom. Sve zemlje sveta dogovorile su se 2015. godine da prestanu da koriste fosilna goriva u nekom trenutku u budućnosti", kaže Đurđević i dodaje:

"Taj trenutak bi trebalo da se desi u narednih 30-40 godina i, ako to uspemo da uradimo, proces globalnog zagrevanja zaustaviće se na dva stepena". 

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Serbia forever

Smak sveta neće biti trenutak uništavanja života na planeti, to će biti proces, koji je izgleda već počeo i trajaće godinama i decenijama. Polako, ali sigurno i bespovratno, nažalost.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU