Posle svega što nam se poslednjih meseci, a posebno poslednjih dana događa, sasvim je izvesno da je broj onih sugrađana koji ne veruju vestima o dramatičnom širenju zaraze sve manji, i nema sumnje da bi za sve najbolje bilo da takvih uopšte i nema. A da je epidemiološka situacija u prestonici, što reče neko od onih koji upravljaju krizom, iz vanredne prešla u katastrofalnu, potvrđuju i svakodnevni podaci o broju preminulih i novozaraženih.

Podsećamo, još minulog utorka stupile su na snagu u tom trenutku nove mere kojima je skraćen rad ugostiteljskih objekata, prodavnica, tržnih centara, a i ukinut je i noćni prevoz u Beogradu. To očigledno nije bilo dovoljno da se virus obuzda jer crne brojke postajale su iz dana u dan sve gore.

Sasvim je sigurno da je neznatan broj ljudi srećan zbog odluke o ograničavanju radnog vremena određenih uslužnih delatnosti. Takva odluka je ipak morala da se donese jer su pojedini vlasnici ugostiteljskih objekata, koji bi se pre mogli nazvati disko-klubovima, zaista, najblaže rečeno, preterali.

Pojašnjenja radi, kaznene odredbe nedavno izmenjenog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuju visoke novčane iznose koje bi prekršioci trebalo da plate ukoliko budu uhvaćeni. Valjda će ih sada biti lakše uhvatiti jer je rečenim izmenama omogućeno da njihovo noćno „divljanje" u lokalima prepunim mladih ljudi sada zauzdava daleko veći broj javnih službenika, uključujući razne inspekcije i komunalnu miliciju. Reč je međutim o novčanim, prekršajnim kaznama koje većina vlasnika klubova i organizatora zabranjenih okupljanja kroz osmeh može da plati i da nastavi dalje. Ali, kada bude počeo da se primenjuje Krivični zakonik ove države, stvari će izgledati sasvim sigurno mnogo drugačije.

Dva krivična dela "izbila u prvi plan"

Nikola Pantelić, urednik i stručni komentator specijalizovanog sajta paragraf.rs, navodi da je epidemija virusa korona „lansirala" u pravničku orbitu pre svih dva krivična dela koja su do njenog izbijanja bila na marginama krivičnopravne javnosti.

"Prvo je krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, regulisano 248. članom Krivičnog zakonika Srbije. Konkretno, kazna do tri godine zatvora ili novčana kazna zaprećena je onome ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje", kaže Pantelić i pojašnjava da se radnja ovog krivičnog dela sastoji u nepostupanju po napred navedenim propisima, odnosno u nečinjenju.

Pantelić se poziva i na mišljenje naših krivičara koji tumače formulaciju KZ-a da je za postojanje ovog krivičnog dela neophodno to da zarazna bolest bude „opasna", i da virus korona to svakako jeste. Ovde se postavlja pitanje postojanja umišljaja, no Pantelić navodi da odluke nadležnih organa, o kojima se svakodnevno govori i piše, isključuju mogućnost nekakve zablude. Drugim rečima, organizator žurke prirodno bi morao biti svestan rizika koji izaziva.

"Pored opisanog, drugo krivično delo koje je proglašenjem epidemije postalo aktuelno jeste prenošenje zarazne bolesti, određeno 249. članom Krivičnog zakonika. Njega izvršava svako ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti. Predviđena kazna za izvršenje ovog krivičnog dela je do tri godine zatvora", objašnjava Pantelić i dodaje da se ono izvršava nepostupanjem po različitim aktima koji su doneti radi neutralisanja zarazne bolesti, tako da je i u ovom slučaju reč o krivičnom delu nečinjenja.

On smatra da je prenošenje zarazne bolesti jedno od krivičnih dela u kome se više nego kod drugih uočava težina izreke ignorantia iuris nocet (nepoznavanje zakona je štetno) i kaže da je neophodno biti upoznat sa nekim aktima da bismo se sačuvali od odgovornosti. Ipak, da bi postojalo ovo krivično delo potrebno je da se neko zarazio prenošenjem zarazne bolesti.

"Ovo krivično delo može da se izvrši samo sa umišljajem, odnosno pod uslovom da je okrivljeni svestan da je oboleo od zarazne bolesti i da postupa suprotno navedenim propisima", precizira Pantelić.

On je uveren da valja ozbiljno ukazati i na odredbu člana 259. (stav drugi) KZ-a koja između ostalog predviđa da će, ukoliko dođe do smrti jednog ili više lica nakon izvršenja krivičnog dela prenošenje zarazne bolesti, učinilac biti kažnjen zatvorskom kaznom od dve do 12 godina. Blaža kazna, od jedne do osam godina zatvora, biće izrečena počiniocu koji je žrtvi „samo" teško narušio zdravlje.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/Politika)