SRPSKI KLIMATOLOG UPOZORAVA ŠTA NAS ČEKA: Poplave, bujice i toplotni talasi, platićemo danak u narednih nekoliko godina! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MONDO INTERVJU

SRPSKI KLIMATOLOG UPOZORAVA ŠTA NAS ČEKA: Poplave, bujice i toplotni talasi, platićemo danak u narednih nekoliko godina!

Autor Aleksandra Vasić
Autor Aleksandra Vasić

Prethodnih godina primećeno je da se klima u Srbiji znatno promenila u odnosu na prethodne decenije

Izvor: MONDO kolaž/MUP Srbije/Strahinja Stojanović

U narednih nekoliko godina Srbija će se suočiti sa poplavama, sušama i toplotnim talasima koji će biti češći nego ikada. Srpski klimatolozi upozorili su na ovu pojavu i naglasili da je to danak koji plaćamo zbog ogromne količine ugljen dioksida u našoj atmosferi. 

Posledice svega toga biće mnogo veće nego što možemo da zamislimo u ovom trenutku, kaže za MONDO klimatolog Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu. 

Možda će vas zanimati

Srbija je uveliko u problemu zbog globalnog otopljavanja. Suše su dva puta češće i letnjih padavina je manje za 30 odsto. Umesto toga, imamo pojavu kratkih i intenzivnih pljuskova koji su rizik za stvaranje poplava. To jeste naša klimatska slika današnjice“, upozorava profesor Đurđević.

Periodi bez padavina su jako dugi, a kada kiša padne, to su nagle i obilne padavine koje naša infrastruktura i kanalizacija ne može da isprati.

Svima je već poznato kako za kratko vreme dođe do bujičnih poplava, čak i u Beogradu. Ako ništa ne uradimo, to će postati naša svakodnevica. To znači da ćemo gotovo svake godine imati ovakve probleme koji donose ogromnu štetu. Možemo da očekujemo i da ćemo toplotne talase imati više od 200 dana godišnje“, kaže klimatolog.

Jedan konkretan primer kako na svakog građanina sve ovo utiče, jeste to što je sluša pre nekoliko godina dovela i do povišenog nivoa aflatoksina u mleku.

Velika suša pre nekoliko godina smanjila je prinos kukuruza za 50 odsto i podigla nivo aflatoksina u ovoj biljci. Preko lanca ishrane, ovaj kukuruz je završio kod krava, zatim u kravljem mleku, zatim u prodavnicama i na našem stolu“, objašnjava profesor Đurđević za MONDO.

On podseća da zbog energetskog sektora, proizvodnje struje i toplotne energije, Srbija godišnje u atmosferu emituje 58 do 62 miliona tona ugljen dioksida.

Moramo da se prebacimo na savremene načine stvaranja energije, jer je trošak koji ćemo morati da platimo EU zbog emitovanja ugljendioksida ogroman i mnogo veći nego da sada pređemo na novi izvor energije. Možemo da kažemo da smo od početka 2000. godine do danas, zbog štete koja je ovim putem nastala izgubili 7,5 milijardi evra. Sličan je slučaj u celoj Jugoistočnoj Evropi“, kaže Đurđević.

Dok ne bude spovedeno rešenje na globalnom nivou, klimatolog savetuje da se za početak promene stvari koje su moguće na lokalnom nivou.

Moramo da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Trenutno rešenje za poljoprivredu jeste da promenimo praksu, zbog suše povećamo površine koje se navodnjavaju i shvatimo da klimatske promene postoje i da moramo nešto da menjamo“, kaže Vladmir Đurđević.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte još

Inicijalizacija u toku...

Komentari 17

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

DRAGAN

Procesom fotosinteze biljke stvaraju šećer i celulozu , uz korišćenje ugljen dioksida i oslobadjanja kiseonika. Subvencionisanjem poljoprivredne proizvodnje, smanjenje cena poljoprivrednih mašina, goriva, garantovanim otkupnim cenama proizvoda, obezbedili bi obradu miliona hektara neobradjene zemlje, prihod od izvoza hrane od više milijardi, siguran posao za više stotina hiljada ljudi, a da ne pričam o milionima i milionima tona apsorbovanog ugljen dioksida i oslobodjenog kiseonika. nije problem u potrošnji fosilnih goriva, već u proizvodnji nove biomase. Hiljade tona višnje je ostalo neobrano zbog cene od 20 dinara po kologramu, dok milione litara svakojakih hemikalija svakodneno uvozimo i njima zagadjujemo i sebe i prirodu.

LegenDeda

Eeee, ne znam za teorije zavere, klimatološke modele, rasprave cenjenih naučnika ali, ja pre par nedelja ubrao prve masline u Grockoj! Ne s drveta u saksiji! Peta ce im biti zima u zemlji... Koliko sam ponosan, toliko nisam srecan!

Ms

Ako je nesto idealno u Srbiji to je klima.Raj na zemlji,blaga zima,umereno leto.Naleti nekoliko dana bas hladno ili bas toplo.Tako da pogresan faktor za plasenje ste uzeli

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU