CRNE TAČKE BEOGRADA: Ulice u kojima se nesreće najčešće događaju i to ne greškom vozača! Jedan POTEZ je posebno opasan

U glavnom gradu nesreće se učestalije događaju u pojedinim ulicama, a najopasnije su zone oko tržnih centara i velikih bulevara, koje su nafrekventnije.

"Neophodno je istražiti šta je to što je dovelo do tih nezgoda i pogledati šta je zajedničko nezgodama koje su se tamo dogodile. Ako se na nekoj saobraćajnici događa više nezgoda nego na drugim logički gledano ne radi se o tome da baš tom saobraćajnicom saobraćaju vozači koji ne znaju da voze ili greše u vožnji, a u drugim saobraćajnicama ne. Sigurno postoje faktori koji utiču na nastanak nezgode, nije samo problem broj vozila, već u tome što nešto nije adekvatno označeno. Neophodno je istražiti šta dovodi to tih nezgoda", kaže Vujanić.

"Kada sam analizirao Ibarsku magistralu na jednom mestu posle Užica pokazalo se da je u vremenskom intervalu od pet godina tu zabeleženo 80 nezgoda, baš na istom mestu. To ukazuje da postoji problem na toj lokaciji, da nešto nije označeno kako treba. Čim na jednom mestu na putu imate povišen broj nezgoda, nije slučajno i zato imamo metodu tzv. road safety inspection gde se nakon nezgode sa povređenim ili poginulim licima upućuje ekipa nezavisnih stručnjaka da oceni da li je put nekim svojim elementom doprineo nastanku nesreće", objašnjava stručnjak.

Mostovi i tuneli opasna mesta

Kada se radi o beogradskim mostovima i tunelima, Vujanić istito da oni inače predstavljaju opasna mesta.

"Čim se menjaju uslovi u kojima se odvija saobraćaj, a evidentno je da se na tim mestima menja, rizik je veći. Tunel na Terazijama je malo neobično postavljen, ima veliku propusnu moć oko 100.000 vozila dnevo, ali  izlazi na semafor koji je često zatvoren, što nije logično. Tunel ne pravite tako da onaj ko uđe u njega teško izlazi, to konceptualno nije dobro rešeno, projektant zna zašto je dozvolio da se tako reguliše saobraćaj u zoni tunela, ali takvo rešenje nije logično", pojašnjava Vujanić za Mondo.

Posebno opasna deonica u gradu

Stručnjak kaže da deo Bulevara Oslobođenja od Slavije do Autokomande spada u posebno opasnu saobraćajnicu, a nastavak te saobraćajnice ka Trošarini je takođe ugrožen jer pored puta ima dosta objekata poput Fakulteta organizacionih nauka i Vojnog centra, ali i biciklističke staze, delova koji generišu opasnost na tom delu puta.

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja navode kao najprometnije ulice one u okolini "zona atrakcija" kao što su tržni centri i ulice višeg reda (Bulevari) koji povezuju različite delove grada. Veliki deo vozača koristi autoput kroz Beograd prilikom odlaska na posao i obratno, pa se na tom delu gradske saobraćajne mreže stvaraju i najveće gužve.

U kojim ulicama se beleži najveći broj saobraćajnih nesreća?

Najveći broj saobraćajnih nezgoda se dešava na ulicama višeg reda (Bulevarima) na koje svojom regulacijom vozačima daju lažni osećaj sigurnosti i oni tada prekoračuju brzinu koja je najčešći uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda.

Takođe, staro gradsko jezgro koje predstavlja stihijski nastala naselja, zbog nedovoljnih kapaciteta ulica i nepravilne geometrije raskrsnica dovodi do većeg broja saobraćajnih nezgoda, najčešće sa materijalnom štetom.

Što se tiče ulica koje nisu adekvatno obeležene saobraćajnim znacima iz Agencije odgovaraju da održavanje ulica i puteva u gradu Beogradu spada u delorkug rada upravljača ulica i puteva, odnosno JP „Putevi Beograda“, odnosno ne spada u nadležnost Agencije za bezbednost saobraćaja.

Koja je to, uslovno rečeno "najkritičnija tačka", u kojoj najčešće dolazi do sudara/nesreća?

"To su mesta gde dolazi do ukrštanja intenzivnih pešačkih i kolskih tokova. Svako mesto na saobraćajnoj mreži može postati opasno mesto ukoliko ne poštujemo saobraćajne propise, a prvenstveno ne prilagodimo brzinu uslovima saobraćaja i stanju na putevima", kažu iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo)