HILJADE RADNIKA IZ TURSKE I PAKISTANA NA GRAĐEVINI U SRBIJI: Prava jagma za majstorima, veliki broj radi na crno!

Nedostatak radnika i radne snage doveo je do toga da se na gradilištima u Srbiji angažuju hiljade stranaca, uglavnom iz istočnih zemalja. Prema pojedinim informacijama, građevinske firme angažuju i migrante koji su zaustavljeni na putu ka Evropskoj uniji. Na velikim projektima oni se angažuju legalno, ali postoji deo onih koji u Srbiji radi "na crno“.

"Vlada prava jagma za dobrim majstorima, električarima, vodoinstalaterima, zidarima, tesarima, keramičarima. Na birou su školovani pravncii i ekonomisti, ali ljude navedene struke sigurno nisu. Traže ih domaće firme, stranci, svi koji započinju gradnju“, kaže on.

Veliki broj radnika iz Srbije otišao je da radi u Nemačku, Austriju i evropske zemalje, za veći novac nego što bi mogli da dobiju u Srbiji i regionu.

"Više nema majstora i radnika na građevini koji će da rade za iznos novca koji prihvataju Indijci i Pakistanci. Znaju kolika je cena za njihov rad u Evropi, mogu da zarade i po nekoliko hiljada evra, dok migranti i stranci ovde rade za 500 evra, često neprijavljeni u lošim uslovima“, kaže naš sagovornik.

Iako je Zakon o zapošljavanju stranaca jasan ii predviđa da poslodavac mora da prijavi boravak stranaca u policiji, obezbedi dozvolu za rad i plaća poreze i doprinose na zarade, ova obaveza se unekim slučajevima izbegava.

"Svi strani radnici koji dođu u Srbiju moraju da se prijave u MUP. Onaj ko ih angažuje mora da im obezbedi smeštaj, socijalno i moraju da budu legalno u Srbiji. Radnici kineskih firmi, italijanskih koji rade "Beograd na vodi", jesu prijavljeni i to se zna. Ipak, na radovima na tursitičkim mestima, manjim gradovima u Srbiji gde firme rade vodovod i kanalizaciju, mnogo je stranaca koji rade na crno“, tvrdi Rodić.

Kako kaže, dešavalo se da izvođači radova strance kriju na gradilištu, ne obezbede im smeštaj, uzmu im papire i pasoše, pa postaju poput savremenih robova ovih poslodavaca koji krše zakon. Jedini način da se vrate u svoju zemlju je preko svoje ambasade, što se desilo sa radnicima iz Indije koji su radili u Srbiji.

"Naravno, ima i naših radnika na crno, koji žele da ostanu u Srbiji, prijavljeni su na biro i odrade neki posao, da uzmu dinar na crno. Radovi traju masksimalno dva ili tri meseca, pa mnoge firme ne žele da prijavljuju radnike. Inspekcije ima, ali sve se uglavnom završi na zapisniku koji se na sudu obara", kaže Goran Rodić. 

Ozbiljne firme se ne igraju sa time, ali manje firme iz istočnih zemalja sarađuju sa našima, kako bi stekle korist od radnika na crno. To može da se vidi na gradilištima od izgradnje puteva, do izgradnje stambenog prostora, od Novog Sada, pa do juga zemlje, tvrdi Rodić. 

"Takav posao na kraju se često ne obavi kako treba, jer se mnogo potkrada. Strane firme zatim odu iz Srbije, pa vi nemate kome da naplatite štetu. Ali, ako bi naše firme bile nosioci posla, primale radnike legalno na više vezanih projekata koji traju par godina, situacija bi se rešila. Mislim da treba više da se uzdamo "u svoje kljuse", da sačuvamo našu operativu i jaku građevinsku industriju, koja je naš veliki potencijal", zaključuju iz Građevinske komore. 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.