Posle decenija najavljivanja, Skupština Srbije je pre godinu dana usvojila Zakon o ispitivanju porekla imovine, a posle manje tehničke izmene protekle nedelje, primena Zakona počinje 12. marta.
Na meti će biti svi koji imaju imovinu koja prevazilazi njihove prihode. Tačnije, svi koji su u tri godine potrošili 150.000 evra više nego što imaju prijavljenih prihoda. Na tom poslu radiće poseban tim od 60 inspektora porekse uprave.
"Nije nam bio potreban kapitalizam da bismo imali sumnjive bogataše. Država je još pre 40 godina pokušavala da utvrdi kako neko vozi mercedes, a ima prosečnu platu. Svi koji nešto steknu hoće da se to vidi, a na vama je da samo to što svi vide prenesete u kaznene mere, da ih kaznite i pohapsite", rekao je Ivica Dačić. Zakon se dugo pisao, ali će njegova primena, smatra predsednik parlamenta, biti laka.
Neće biti zaštićenih, niti imovine nedostupne za proveru – obećava vlast.
"Obilaziće se računi od Australije preko Mauricijusa pa do Devičanskih ostrva do Luksemburga. Svačiji. Prvo moj. Nemam nijedan", poručio je ranije predsednik Aleksandar Vučić.
Tik pred primenu Skupština je izglasala malu izmenu u Zakonu.
"Predložena je izmena izraza nezakonito stečena imovina u imovina na koju se utvrđuje poseban porez kako se ovaj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom imovina proistekla iz krivičnog dela. Takođe je predložena izmena izdaci za privatne potrebe za fizička lica koje je definisan kao izdaci koje fizičko lice ima za privatne potrebe a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice a nije ih potrošilo na sticanje imovine", naveo je ministar finansija Siniša Mali.
"Nije reč o antikorupcijskom zakonu"
Ako Poreska uprava utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, naložiće plaćanje 75 odsto poreza na nju.
U organizaciji Transparentnost ocenjuju da je reč o klasičnom poreskom zakonu, a ne o antikorupcijskom propisu. Kažu i da je s protokom vremena teže dokazivo da je nešto stečeno korupcijom.
"Postavlja se pitanje ko će određivati kako kategorije lica i lica koje će se kontrolsati koliko će ih uopšte biti godišnje 10, 100 ili 1.000 odnosno ko će biti na meti oporezivanja, da li estrada ili funkcioneri", ukazuje Zlatko Minić iz organizacije "Transparentnost".
Kazne su predviđene i za fizička i za pravna lica, a pravna lica koja ne dostave podatke mogu biti kažnjena sa 100.000 dinara do dva miliona dinara. Fizičkim licima, koja obrišu informacije preti kazna do 150.000 dinara.
"Najveći izazov biće i to što će biti kontrolisana lica koja i nisu iz kriminalnog miljea, već to mogu biti i pevači, zabaljači, muzičari, lica koja su socijalno prihvatljiva, širokoj javnosti i dopadljiva, ali upravo taj nesklad između njihovih prijavljenih prihoda i kontrolisane imovine biće predmet budućeg oporezivanja", ukazuje advokat Igor Simić.
U posebnoj jedinici Poreske uprave biće 60 stručnjaka - iz MUP-a, NBS, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencija za privredne registre...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/RTS)
