OD VOĐE TERORISTA DO PREDSEDNIKA "DRŽAVE": Razvojni put Hašima Tačija - ubijao je, granatirao i VADIO ORGANE

Zajedno sa nekolicinom ljudi koji su se nalazili na rukovodećim funkcijama terorističke OVK (Oslobodilačka Vojska Kosova) koja je tokom devedesetih godina sprovodila zločine na Kosovu i Metohiji, i Hašimu Tačiju je 5. novembra potvrđena optužnica pred Haškim tribunalom. On je nedugo zatim podneo ostavku na mesto predsednika takozvane nepriznate države Kosovo i zaputio se put Holandije.

Kao albanski nacionalista sa Kosmeta, osnovao je marksističko-lenjinističku partiju pod nazivom Narodni pokret Kosova, za koju se veruje da stoji iza osnivanja ozloglašene terorističke organizacije OVK koja je delovala na prostoru Kosova i Metohije i služila se najbrutalnijim metodama za eliminisanje prvenstveno srpskog ali i ostalog nealbanskog stanovništva.

U periodu od 1997. do 1999. Hašim Tači bio je politički rukovodilac ove organizacije, što predstavlja jedan od najviših činova u njenoj hijerarhiji.

Sukobi i teroristička delovanja

Hašim Tači jedan je od osnivača terorističke organizacije OVK, bio je komandant Operativne zone OVK U Mališevu ali i član ozloglašene Dreničke grupe OVK, koju je 1993. osnovao Adem Jašari a koja je kontrolisala petinu kriminala koji se odvijao na teritoriji Kosmeta.

Drenička grupa važila je za kriminalno-terorističku bandu čiji se zločini i kriminalne aktivnosti prepričavaju i danas. Pored toga što su se povezali sa bitnim mafijaškim organizacijama u Evropi tih godina, oni su učestvovali i u brojnim terorističkim delovanjima od kojih su samo neki:

- napad na policijsku patrolu na pružnom prelazu Glogovac 25. naja 1993.

- napad na policijsku patrolu 17. juna 1996. na putu Kosovska Mitrovica - Peć

- napad na kasarnu "Miloš Obilić" kao i na Srednjoškolski prihvatni centar za izbeglice iz Knina 1996. godine

Ovi ali i mnogi drugi organizovani napadi na srpsko stanovništvo na Kosmetu, od Tačija su napravili heroja među lokalnim albanskim stanovništvom. Ipak, terorističko delovanje Hašima Tačija, najviše se ogledalo u - trgovini ljudskim organima.

Žuta kuća

"Žuta kuća" se kao termin prvi put pominje u knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" nekadašnje tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, a izveštaj o ovom zločinu sastavio je i Dik Marti, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji je Tačija označio kao prvog čoveka koji stoji iza ovih dešavanja.

Postoji osnovana sumnja da je tokom 1999. godine u kući opisanoj kao "žuta" zbog žute fasadne boje a koja se nalazi u selu Burel u Albaniji, ubijeno najmanje 300 Srba kojima su tom prilikom izvađeni organi.

Kako se na osnovu izveštaja dalje saznalo, izvađeni organi prebacivani su u Italiju i prodavani na crnom tržištu, a tokom  uviđaja, istražitelji su našli mnoštvo dokaza koji ukazuju na horore koji su se dešavali unutar ovih zidina, kao što su anestetici, zavoji, igle, sredstva za opuštanje mišića, infuzije...

Kuća je prekrečena i u njoj sada živi porodica Katuči koja negira činjenicu da je njihova kuća ranije korišćena za monstruozne poslove ali i to da je ikada bila žuta. Ipak, ispod sloja bele farbe, istražitelji su došli do žute, što je uticalo na promenu iskaza porodice Katuči koja je nakon toga tvrdila da je u žuto prekrečena za potrebe izvesne svadbe.

Politički život nakon rata

Nakon što se rat na Kosovu i Metohiji završio 1999. godine, Hašim Tači postaje premijer privremene Vlade Kosova, a nakon prvih parlamentarnih izbora na Kosmetu 2001. Tačijeva partija je izgubila.

Tada kao lider opozicije nastavlja svoju političku karijeru, da bi 2007. na trećim parlamentarnim izborima, Hašim Tači izvojevao pobedu, čime postaje premijer. Tri meseca kasnije, Kosovo proglašava nezavisnost.

Tači je od tada u vlasti na Kosovu i Metohiji a na mestu predsednika bio je od 2016. godine do pre nekoliko dana.

Poternica za Tačijem

U julu 1997 godine, Hašim Tači je pred sudom u Prištini osuđen na 10 godina zatvora zbog terorizma. Tači naravno nije prisustvovao suđenju niti je pridavao ikakve pažnje sudu koji se nalazi u okviru srpskog pravosudnog sistema. 1998. godine za njim je raspisana poternica koja je 2003. proširena zbog počinjenog genocida.

Optužnica je i dalje na snazi međutim mnoge zemlje u koje je Hašim Tači putovao, oglušavale su se kako o optužnicu i obavezu da ga privedu, tako i na sam sadržaj optužnice.

Srpski koreni albanskog teroriste?

Koliko god to neverovatno zvučalo, postoje određeni izvori koji ukazuju na to da je Hašim Tači poreklom zapravo Srbin. Na osnovu tih navoda, Tačijev deda bio je pravoslavni sveštenik Radoslav Danilović koji je početkom 20. veka primio islam.

"Primio je ime Jusuf, a važi za veoma uglednog čoveka među svojim kaurima. Mnogi su tamo u njegovoj parohiji pošli njegovim stopama i primili pravu veru. Ja mu ne smem verovati, kaurin je kaurin, držim ga na udaljenosti" stoji u pismu  hodže Mule Ibrahima, koje se u originalu čuva u Turskoj i istorijskom arhivu u Ankari. Drugi dokument koji dokazuje Tačijevu povezanost sa izvesnim Jusufom Tačijem, čuva se u biblioteci manastira Hilandar a potiče iz manastira Sokolica iz 1898. godine.

Zbog čega je Tači sada na sudu?

Tačiju je potvrđena optužnica pred Haškim tribunalom 5. novembra ove godine i on će se danas prvi put pojaviti pred sudijom.

On se tereti za 98 ubistava, za 18 poznatih žrtava prisilnog nestanka i više od 416 nezakonitih pritvaranja, koja su izvršena bilo po njegovom naređenju, bilo uz njegovu pomoć, podršku ili sa njegovim znanjem. Takođe, označen je kao rukovodilac projekta "Žuta kuća" u okviru kog su Srbima nasilno vađeni unutrašnji organi kojima se kasnije trgovalo. Tužilac smatra da su pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata imali za cilj sticanje i vršenje kontrole nad celim Kosovom za šta su lično ili preko podređnih koristili nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, vršenje nasilja i uklanjanje onih za koje su smatrali da su im protivnici.

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.