Nakon što je Skupština Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, advokati i tužioci objasnili su za MONDO šta će se promeniti u praksi i kako će ovo uticati na građane.
Cilj novog zakona jeste da se ostvare jednaka prava, odgovornosti, zastupljenost i učešće žena i muškaraca, dok takođe postoje i odredbe o ravnopravnosti jezika.
Razbijanje predrasuda o rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, jeziku, verskom poreklu, polu, seksualnoj orijentaciji i invaliditetu, nalaze se u izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije.
Nikola Pantelić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, rekli su za MONDO šta će sve promeniti kada je u pitanju zapošljavanje žena, radno vreme, bolovanje i kažnjavanje za one koji se ogluše o nova pravila.
SVE NA JEDNOM MESTU
Dobro je da konačno imamo jedinstveni dokument u kome su pobrojana prava i obaveze organa javnih vlasti i određenog broja poslodavaca, smatra MIlena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
"Ovaj zakon reguliše uspostavljanje ravnopravnosti između žena i muškaraca, kao i pravila koja do sada nisu bila objedinjena u jednom zakonu, već bila rasparčana i razbacana u Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o radu, Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu...", kaže Milena Vasić.
ZDRAVSTVENO I ZA DOMAĆICE
Oni koji nemaju zdravstvena osiguranja po bilo kom drugom osnovu, prema ovom Zakonu, stiču pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući, što obuhvata vođenje domaćinstva, staranje i podizanje dece, staranje o ostalim članovima porodice.
"Najznačajnije jeste što se izdvajaju situacije koje naročito pogađaju žene, poput odsustva sa rada radi nege deteta ili porodiljskog odsustva, u kojima bi žene kroz posebne mere trebalo da dobiju veću zaštitu. Ovo je prvi zakon u Srbiji koji prepoznaje neplaćeni kućni rad kao društveni i socijalni problem koji nesrazmerno pogađa žene", kaže ona.
FLEKSIBILNO RADNO VREME
Novina je i da će radno vreme biti fleksibilno zbog usklađivanja porodičnih i radnih obaveza muškaraca i žena, odsustvovanja sa posla, odmora, odsustva zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta sa invaliditetom.
"Zakonski tekst na neki način predstavlja iskorak u odnosu na trenutnu situaciju u društvu koja nije naklonjena ženama. Diskriminacija žena se u Srbiji događa svakodnevno, jer iako vas možda poslodavac neće direktno pitati na primer da li planirate da rodite dete, možete biti stavljeni u nepovoljniji položaj zbog ove činjenice ako je na konkurentskoj poziciji muškarac koji ima iste kvalifikacije", tvrdi Milena Vasić.
KAZNE DO DVA MILIONA DINARA
Strogo je zabranjena diskriminacija zaposlenih na osnovu pola, odnosno roda. Ukoliko poslodavci budu prekršili Zakon, kazna koju će platiti ide od 50.000 do 2.000.000 dinara, piše u novom zakonu.
"Što se tiče propisanih kazni one su donekle adekvatne. Kazna od 50 hiljada dinara do dva milona dinara predstavlja veliki raspon kazne. U tom smislu, pojedina pravna lica kao poslodavci mogu odlučiti da im se više isplati da plate kaznu ukoliko je ta kazna minimalna i da otpuste ženu koja je zatrudnela, nego da je zadrže na radnom mestu. Isto važi i za druga kršenja zakona koja se odnose na jednake mogućnosti u stručnom usavršavanju i napredovanju na poslu, propisane obaveze jednake zarade za jednak rad. Zbog toga će naročito biti važno kako će prekršajni sudovi razumeti i sprovoditi ovaj zakon", kaže naša sagovornica.
Ona smatra da bi sledeći korak morale da budu izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koje stavljaju majke u nepovoljniji položaj, jer samo deklarativno uspostavljanje politike i donošenje strateških dokumenata nije dovoljno.
SUDIJA ILI SUTKINJA, TRENER ILI TRENERICA?
Nikola Pantelic Udruzenje javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca smatra da je odredba o ravnopravnosti jezika ono što je problematično.
"Problem koji bi mogao da nastane u vezi primene Zakona o diskriminaciji jeste što se, kako kaže Visoki Savet Sudstva, na mala vrata uvodi verbalni delikt, čime se ograničava sloboda govora i mišljenja koja su zagarantovana ustavom. Problematične su odrebe koje pored toga što omogućavaju da se koristi određena teminologija i da svako sebe označava kako misli da je ispravno, nameće se i obaveza drugim građanima da pod pretnjom novčane kazne, na isti način koriste tu terminologiju. Ako neki pojedinac to ne bi radio, mogao bi da bude sankcionisan. Ako određeni državni organi ne koriste određenu terminologiju koja nije u skladu sa duhom jezika, to bi dovelo do masovnih podnošenja tužbi, opteretilo sudstvo, što su upozorili sasvim ispravno iz VSS", kaže za MONDO Nikola Pantelić.
TREND SPREČAVANJA NASILJA NAD ŽENAMA
Kako se većina pravnika slaže, ovaj zakon posledica je brojnih međunarodnih zahteva koji postoje u odnosu na Srbiju, pre svega Istanbulske konvencije i Akcionog plana za poglavlje 23 u sklopu EU integracija.
"Srbija nije imala previše izbora kada je u pitanju donošenje ovih propisa, koji predstavljaju nastavak Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Taj zakon je donet jer je Srbija ratifikovala Istanbulsku konvenciju i time obavezu da prati postojeći trend u sprečavanju i borbi protiv nasija prema ženama i nasilja u porodici",kaže ze MONDO Nikola Pantelić.
