EVO ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O FIZIČKOM KAŽNJAVANJU DECE! Kako dete može da vas prijavi i koju granicu ne smete preći!

To je stav koji već decenijama zagovaraju stručnjaci, a koji će biti osnova novog Porodičnog zakona koji omogućava deci da prijave roditelje zbog fizickog kažnjavanja. Međutim, kako će to funkcionisati u praksi, koliko je tanka linija između vaspitanja i kažnjavanja i kako podvući tu granicu?

Istraživanje UNICEF-a je pokazalo da od 1200 dece, skoro dve trećine roditelja barem jednom udarilo svoje dete. Većina je navela da su tukli decu uzrasta između 2 i 3 godine.

Česta bojazan jeste da će usvajanjem ove Izmene porasti prijavljivanje i da će deca zlopotrebljavati i masovno prijavljivati svoje roditelje.

"To nije bila praksa ni u drugim zemljama pa nece biti ni kod nas. Ako je bude, biće u pocetku, kao jedan način testiranja i isprobavanja. A sam čin, čak i kada je prijava lažna, kad dete bezveze prijavi roditelja, profesionalcima koji rade taj posao odmah će biti jasno kako stoje stvari", rekla je Vesna za Prvu televiziju.

Sa druge strane, dečji psiholog i psihoterapeut Nikolina Milosavljević pretpostavlja da će procenat prijava ipak biti povećan.

"Kada su mlađa deca u pitanju, oni su nekako privrženiji roditeljima, bez obzira na to kako se roditelj ophodi prema njima. Taj bunt kod dece javlja se negde oko 11, 12 godine kada deca ulaze u adolescenciju. Moja pretpostavka jeste da će veći procenat zloupotrebe biti tamo gde odnosi u porodici nisu dobri, gde se zaista koristila neka psiholoska kazna, pretnja ili oduzimanje, ignorisanje deteta kada je neposlušno, gde se nije razgovaralo o posledicama detetovog ponašanja na jedan konstruktivan način", rekla je u emisiji "Probudi se" dečji psiholog Nikollina Milosavljević.

Izmena Porodičnog zakona podrazumeva deca će deca, ukoliko se zaista dogodi neka vrsta preteranog fizičkog kažnjavanja, moći da prijave svoje roditelje u Osnovnoj školi koju pohađaju, a škola će to proslediti Centru za socijalni rad. Ali šta će deca moći da prijave? Šta se sve smatra udarcem?

"Bilo koja vrsta fizičkog kontakta, bilo čak i blago udaranje, šljepkanje po ručici, guzi, sve se smatra udaranjem jer se na taj način dete stavlja u podređen položaj. Drugo je kada se dete uzme za ruku i kad mu se kaze "dođi da ti pokažem šta smeš da radiš, to nije za tebe". Deca do treće godine ne razumeju reč "ne" onako kako mi želimo da oni razumeju. Detetu do treće godine je zadatak da istražuje, a ne da se brine o svojoj bezbednosti, mi roditelji treba da brinemo o tome, mi treba da zaštitimo sve da bi dete moglo komotno da se seta po kuci", objašnjava Nikolina i dodaje da ukoliko ne možemo baš sve da zaštitimo po kući, onda moramo biti uporni u tome da detetu pokažemo šta sme, šta ne sme, dakle da ga usmeravamo.

Mnogi su stava da je izmena porodičnog zakona "šamar" roditeljima.

"Roditelji nisu pripremljeni. Ako uzmemo u obzir da se nije radilo na osvešćivanju i edukaciji roditelja zašto ne treba koristiti kaznu uopšte, da ne pričam o fizičkoj kazni. Došlo je do obrnutog redosleda, prvo je trebalo edukovati roditelje i osvešćivati ih, pa tek onda kao šlag na tortu Zakon, i to bi bio potpuno logičan smer", istakla je dečiji psiholog.

Kako kazna utiče na dete?

"Postoje tri osnovna efekta kazne, a to je da dete ulazi u inaćenje, dakle kada se koristi konstantno kažnjavanje, naročito fizičko kažnjavanje, ili dete želi da se osveti, i treće to utiče na njegovo samopouzdanje. Na samopouzdanje utiče na dva načina, ili će se kriti i raditi ono što mu je zabranjeno da radi ili će se pak povući u sebe i postaće preterano poslušno dete. A kada pogledamo dugoročno, nama kao društvu nisu potrebni povučeni pojedinci ili pojedinci koji ne umeju da se zauzmu za sebe", objasnila je Nikolina i istakla da tek kada roditelji razumeju razvojni period kod deteta i kako dete razmišlja, tada će shvatiti da udaranje i fizičko kažnjavanje nemaju smisla. 

Po svemu sudeći, izmena Porodičnog zakona neće doneti razmaženiju decu ukoliko se prema njima bude postupalo kvalitetno. Roditelji u isto vreme mogu biti i dosledni, kako dete ne bi postalo razmaženo, a sa druge strane i nežni, sa puno empatije i na taj način detetu postavljati granice.

(MONDO)