Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je danas da bi predmet istrage policije i tužilaštva trebalo da budu i vođe navijača.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je danas da bi predmet istrage policije i tužilaštva trebalo da budu i vođe navijača.
"Treba razgraničiti kriminal od navijanja, pogotovo što vođe tih navijačkih grupa imaju potpuno drugačije i želje i aktivnosti i drugačije ideje za šta koriste to navijanje", kazao je Homen za RTS govoreći o inicijativi za zabranu grupa koje pozivaju na nasilje.
Prema njegovim rečima, vrlo često su navijačke grupe povezane i sa dilerima droge i raznoraznim drugim krivicnim delima poput iznuda, pretnji ili ucena.
"Ja ne bih generalno govorio o navijačkim grupama, ja mislim na vođe navijačkih grupa, ali uglavnom ljudi iz nekih pogrešnih ideala pristupaju toj grupi, ali njihove vođe su te na koje treba obratiti pažnju koje bi trebalo da budu predmet istrage policije i tužilaštva", naveo je Homen.
On je kazao da očekuje da tužilaštvo do kraja nedelje završi istragu i saopšti za koje grupe treba podneti inicijativu o zabrani.
Ministarstvo za ljudska prava podržaće i pomoći kolegama iz resora pravde i tužilaštva, kako bi se sve grupe koje propagiraju nasilje rasformirale, a njihovo delovanje zabranilo, izjavio je resorni ministar Svetozar Čiplić.
On je kazao da je "njegovo" ministarstvo nedavno ”prosledilo sva saznanja o povredama ustavnih vrednosti koje su određene organizacije učinile”.
Kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati o zabrani su jasno dati u Ustavu, u članu 55, kazao je Čiplić u intervjuu "Novostima", navodeći da se može zabraniti ono udruženje "čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje garantovanih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje".
Čiplić je naveo da je na Ustavnom sudu da utvrdi da li postoje udruženja koja ugrožavaju ove vrednosti.
Na pitanje da li neke ultradesničarske organizacije imaju uporište u pojedinim političkim strankama, on je kazao da "može postojati vrednosna korelacija između određenog udruženja i političke stranke".
"Ovo je najčešće neformalna veza i sasvim je očekivana, jer svako ovakvo udruženje ima za cilj da svoj sistem vrednosti nametne kao društveni, to je deo njihovog konzervativizma. Oni razmišljaju o političkoj stranci koja bi takvom sistemu vrednosti bila bliska i koja bi ga promovisala kao deo svog političkog angažmana", rekao je on.
Čiplić je ocenio da za zabranu političkih partija ovakva veza sa ekstremnim organizacijama nije dovoljna i naveo da političke stranke i njihovo delovanje podležu odredbama člana 5. Ustava.
Ustav ne pravi podelu na levičarske i desničarske organizacije. Obe krajnosti su jednako odgovorne pred Ustavom i građanima, ukoliko ugroze ustavne vrednosti.
Pri tome je ustavotvorac odlučivanje o najdelikatnijim pitanjima i sporovima stavio u nadležnost Ustavnog suda, koji je vrhunski i nesporni pravni autoritet u državi, i njegove odluke ne mogu se opozivati.
Činjenica da je ovakvo odlučivanje u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda, onemogućava uplitanje političkih krugova i političkih organa u odlučivanje. Politika je u najvećoj mogućoj meri isključena iz postupanja i odlučivanja o zabrani rada udruženja, naveo je ministar.
On je ocenio da događaji od prošle nedelje mogu ozbiljnije da naruše sliku o Srbiji samo pod jednim uslovom - ako se nasilnici ne nađu gde im je mesto. "Sreća u nesreći je da je najveći broj njih već tamo. Napokon, Srbija će dokazati ozbiljnost i time što će proces zabrane nasilničkih udruženja dovesti do kraja".
Što se tiče organizacije i otkazivanja "Povorke ponosa, Čiplić je rekao da mu se čini da do kraja nije bio jasno iskristalisan cilj koji su organizatori sami želeli da postignu.
Kada su organizatori odlučivali o održavanju ođednom su na tas stavili dve, meni neuporedive vrednosti: mesto održavanja povorke i samu povorku. Iskreno, nisam očekivao da će se uopšte dvoumiti, jer svima je bilo jasno da je cilj bila povorka, a ne mesto njenog održavanja.
"Ovu utakmicu protiv konzervativizma država nije mogla da odigra sama i umesto organizatora. Napokon, i nezadovoljstvo pojedinih organizacija zbog odluke o odustajanju, jasno govori da je ova utakmica izgubljena jer se nije istrčalo na teren", zaključio je Čiplić.
(agencije/MONDO)
"Treba razgraničiti kriminal od navijanja, pogotovo što vođe tih navijačkih grupa imaju potpuno drugačije i želje i aktivnosti i drugačije ideje za šta koriste to navijanje", kazao je Homen za RTS govoreći o inicijativi za zabranu grupa koje pozivaju na nasilje.
Prema njegovim rečima, vrlo često su navijačke grupe povezane i sa dilerima droge i raznoraznim drugim krivicnim delima poput iznuda, pretnji ili ucena.
"Ja ne bih generalno govorio o navijačkim grupama, ja mislim na vođe navijačkih grupa, ali uglavnom ljudi iz nekih pogrešnih ideala pristupaju toj grupi, ali njihove vođe su te na koje treba obratiti pažnju koje bi trebalo da budu predmet istrage policije i tužilaštva", naveo je Homen.
On je kazao da očekuje da tužilaštvo do kraja nedelje završi istragu i saopšti za koje grupe treba podneti inicijativu o zabrani.
Ministarstvo za ljudska prava podržaće i pomoći kolegama iz resora pravde i tužilaštva, kako bi se sve grupe koje propagiraju nasilje rasformirale, a njihovo delovanje zabranilo, izjavio je resorni ministar Svetozar Čiplić.
On je kazao da je "njegovo" ministarstvo nedavno ”prosledilo sva saznanja o povredama ustavnih vrednosti koje su određene organizacije učinile”.
Kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati o zabrani su jasno dati u Ustavu, u članu 55, kazao je Čiplić u intervjuu "Novostima", navodeći da se može zabraniti ono udruženje "čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje garantovanih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje".
Čiplić je naveo da je na Ustavnom sudu da utvrdi da li postoje udruženja koja ugrožavaju ove vrednosti.
Na pitanje da li neke ultradesničarske organizacije imaju uporište u pojedinim političkim strankama, on je kazao da "može postojati vrednosna korelacija između određenog udruženja i političke stranke".
"Ovo je najčešće neformalna veza i sasvim je očekivana, jer svako ovakvo udruženje ima za cilj da svoj sistem vrednosti nametne kao društveni, to je deo njihovog konzervativizma. Oni razmišljaju o političkoj stranci koja bi takvom sistemu vrednosti bila bliska i koja bi ga promovisala kao deo svog političkog angažmana", rekao je on.
Čiplić je ocenio da za zabranu političkih partija ovakva veza sa ekstremnim organizacijama nije dovoljna i naveo da političke stranke i njihovo delovanje podležu odredbama člana 5. Ustava.
Ustav ne pravi podelu na levičarske i desničarske organizacije. Obe krajnosti su jednako odgovorne pred Ustavom i građanima, ukoliko ugroze ustavne vrednosti.
Pri tome je ustavotvorac odlučivanje o najdelikatnijim pitanjima i sporovima stavio u nadležnost Ustavnog suda, koji je vrhunski i nesporni pravni autoritet u državi, i njegove odluke ne mogu se opozivati.
Činjenica da je ovakvo odlučivanje u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda, onemogućava uplitanje političkih krugova i političkih organa u odlučivanje. Politika je u najvećoj mogućoj meri isključena iz postupanja i odlučivanja o zabrani rada udruženja, naveo je ministar.
On je ocenio da događaji od prošle nedelje mogu ozbiljnije da naruše sliku o Srbiji samo pod jednim uslovom - ako se nasilnici ne nađu gde im je mesto. "Sreća u nesreći je da je najveći broj njih već tamo. Napokon, Srbija će dokazati ozbiljnost i time što će proces zabrane nasilničkih udruženja dovesti do kraja".
Što se tiče organizacije i otkazivanja "Povorke ponosa, Čiplić je rekao da mu se čini da do kraja nije bio jasno iskristalisan cilj koji su organizatori sami želeli da postignu.
Kada su organizatori odlučivali o održavanju ođednom su na tas stavili dve, meni neuporedive vrednosti: mesto održavanja povorke i samu povorku. Iskreno, nisam očekivao da će se uopšte dvoumiti, jer svima je bilo jasno da je cilj bila povorka, a ne mesto njenog održavanja.
"Ovu utakmicu protiv konzervativizma država nije mogla da odigra sama i umesto organizatora. Napokon, i nezadovoljstvo pojedinih organizacija zbog odluke o odustajanju, jasno govori da je ova utakmica izgubljena jer se nije istrčalo na teren", zaključio je Čiplić.
(agencije/MONDO)
