Nova studentska godina samo što nije počela, a akademci beogradskih fakulteta ponovo traže da se dodatno ublaže kriterijumi za upis i da se preispita njihovo opterećenje u okviru 60 bodova.
Nova studentska godina samo što nije počela, a akademci beogradskih fakulteta ponovo traže da se dodatno ublaže kriterijumi za upis i da se preispita njihovo opterećenje u okviru 60 bodova, u suprotnom prete protestima.
Studenti se treću godinu za redom žale da ne mogu da se prilagode načinu studiranja po bolonjskom sistemu, što je bila i tema ovonedeljne sednice Senata Univerziteta u Beogradu (UB), koju su pratili i sami studenti.
Prema rečima studenta prorektora UB Sonje Nektarijević, treba što pre pristupiti rešavanju tog problema, posebno za studente koji bi na taj način mogli da steknu ili ostanu u statusu budžetskih akademaca.
Zbog neadekvatno sprovedene reforme i neprilagođenosti opterećenja, prošle godine je promenjen zakon, pa, na primer, student prve godine umesto 60 treba da prikupi 37 bodova, podsetila je Nektarijević na sednici i dodala da su mnogi programi samo "prepakovani".
Tadašnjim izmenama je predviđeno da se svake godine broj bodova sukcesivno povećava, kako bi se fakultetima ostavilo dovoljno vremena da svoje studijske programe prilagode mogućnostima prosečnog studenta. Međutim, retki su fakulteti koji su svoje programe naknadno prilagođavali, pa je iz godine u godinu sve teže ostvariti uslove upisa, koji se sukcesivno povećavaju.
Ona je istakla da je najveći problem na grupaciji prirodno-matematičkih fakulteta gde ni smanjen broj bodova ne može da se ostvari. Takođe, na nekim fakultetima samofinansirajući studenti i sa položenim svim ispitima ne mogu da pređu na budžet.
"Zalažemo se da se reforma sprovede onako kako bi prosečan student, kao što i zakon kaže, mogao da ostvari 60 bodova na godini da bi o trošku budžeta mogao da upiše narednu godinu", rekla je Nektarijević, najavljujući da će studenti morati da organizuju proteste ukoliko se ne izađe u susret njihovim zahtevima.
Takođe, apelujemo na Senat da se što pre oformi komisija za preispitivanje opterećenja studenata u okviru 60 bodova, koja će da utvrdi koliko je zaista opterećenje studenta po godini, kao i da li su adekvatno dodeljeni bodovi određenim predmetima, kazala je ona.
Na sednici Senata polovinom ove sednice, dogovoreno je da fakulteti do 10. oktobra dostave podatke o prolaznosti studenata, ali i upozoreno da odluku o pravilima upisa na budžet, može doneti samo država.
Prema rečima rektora UB Branka Kovačevića, studenti su u pravu kada tvrde da nastavni planovi nisu potpuno reformisani na svim fakultetima.
Činjenica je i da neki profesori ne žele da prihvate nova "bolonjska" pravila, nisu stalno na usluzi studentima, već samo "odrađuju" predavanja i vežbe.
Sa druge strane, i studenti ne mogu da dolaze na predavanja ili vežbe samo zbog potpisa, prokomentarisao je rektor Kovačević na sednici.
Sednica je nekoliko puta na kratko prekidana zvižducima akademaca, koji su po njenom završetku ušli u hol Rektorata na Studentskom trgu 1.
(Tanjug)
Studenti se treću godinu za redom žale da ne mogu da se prilagode načinu studiranja po bolonjskom sistemu, što je bila i tema ovonedeljne sednice Senata Univerziteta u Beogradu (UB), koju su pratili i sami studenti.
Prema rečima studenta prorektora UB Sonje Nektarijević, treba što pre pristupiti rešavanju tog problema, posebno za studente koji bi na taj način mogli da steknu ili ostanu u statusu budžetskih akademaca.
Zbog neadekvatno sprovedene reforme i neprilagođenosti opterećenja, prošle godine je promenjen zakon, pa, na primer, student prve godine umesto 60 treba da prikupi 37 bodova, podsetila je Nektarijević na sednici i dodala da su mnogi programi samo "prepakovani".
Tadašnjim izmenama je predviđeno da se svake godine broj bodova sukcesivno povećava, kako bi se fakultetima ostavilo dovoljno vremena da svoje studijske programe prilagode mogućnostima prosečnog studenta. Međutim, retki su fakulteti koji su svoje programe naknadno prilagođavali, pa je iz godine u godinu sve teže ostvariti uslove upisa, koji se sukcesivno povećavaju.
Ona je istakla da je najveći problem na grupaciji prirodno-matematičkih fakulteta gde ni smanjen broj bodova ne može da se ostvari. Takođe, na nekim fakultetima samofinansirajući studenti i sa položenim svim ispitima ne mogu da pređu na budžet.
"Zalažemo se da se reforma sprovede onako kako bi prosečan student, kao što i zakon kaže, mogao da ostvari 60 bodova na godini da bi o trošku budžeta mogao da upiše narednu godinu", rekla je Nektarijević, najavljujući da će studenti morati da organizuju proteste ukoliko se ne izađe u susret njihovim zahtevima.
Takođe, apelujemo na Senat da se što pre oformi komisija za preispitivanje opterećenja studenata u okviru 60 bodova, koja će da utvrdi koliko je zaista opterećenje studenta po godini, kao i da li su adekvatno dodeljeni bodovi određenim predmetima, kazala je ona.
Na sednici Senata polovinom ove sednice, dogovoreno je da fakulteti do 10. oktobra dostave podatke o prolaznosti studenata, ali i upozoreno da odluku o pravilima upisa na budžet, može doneti samo država.
Prema rečima rektora UB Branka Kovačevića, studenti su u pravu kada tvrde da nastavni planovi nisu potpuno reformisani na svim fakultetima.
Činjenica je i da neki profesori ne žele da prihvate nova "bolonjska" pravila, nisu stalno na usluzi studentima, već samo "odrađuju" predavanja i vežbe.
Sa druge strane, i studenti ne mogu da dolaze na predavanja ili vežbe samo zbog potpisa, prokomentarisao je rektor Kovačević na sednici.
Sednica je nekoliko puta na kratko prekidana zvižducima akademaca, koji su po njenom završetku ušli u hol Rektorata na Studentskom trgu 1.
(Tanjug)
