Plate direktora velikih banaka razlikuju se drastično od države do države, a najveće i, po oceni političara i analitičara, "najbezobraznije" su u SAD, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Rojters.
Plate direktora velikih banaka razlikuju se drastično od države do države, a najveće i, po oceni političara i analitičara, "najbezobraznije" su u SAD, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Rojters.
Po plati Đijanga Đianćinga, koji je prošle godine zaradio 234.700 dolara, nikako se ne bi moglo reći da je direktor najveće svetske banke.
On to, međutim, jeste - Industrijska i komercijalna banka Kine je najveća u svetu po tržišnoj vrednosti.
Uprkos tome, njen direktor je zaradio manje od dva odsto od 19,6 miliona dolara koje je lane dobio Džejmi Dajmon, izvršni direktor četvrte po snazi svetske banke "Džej-Pi Morgan Čejs".
SAD su sedište četiri od devet najvećih svetkih banaka - uz "Džej-Pi Morgan", tu su smeštene i "Benk ov Amerika", "Vels Fargo" i "Sitigrup" - ali i dom četvorice od šest najbolje plaćenih bankarskih direktora.
Američke banke se uvek pravdaju da za manje pare ne mnogu da dobiju kvalitetan kadar, kaže analitičar Sara Anderson, kritičar Volstrita i koautor studije "Američki baroni koje je spasla država". Ona, međutim, ukazuje da podjednako upešne, ili i uspešnije, evropske i azijske banke dobijaju pođednako sposobne stručnjake za mnogo manje novca.
Kina je, na primer, sedište triju od četiri najveće svetske banke, a rukovodioci tih banaka - Industrijske i komercijalne banke Kine, Kineske banke za izgradnju i Banke Kine - su među najslabije plaćenima među onima koje je anketirao Rojters.
Predsednici tih banaka zarađuju otprilike 230.000 dolara godišnje.
Rojters ovu razliku objašnjava činjenicom da su najveće kineske banke u državnom vlasništvu i da neki od njihovih direktora pristaju na takve plate jer planiraju političku karijeru.
Kad se izuzme Kina, svi direktori banaka koje je analizirala britanska agencija zaradili su najmanje milion dolara lane, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koju su upravo banke izazvale. Kompenzacija uključuje i javno saopštene bonuse, nagrade u akcijama i druge pogodnosti.
Van SAD, najbolje je bio plaćen Alfredo Saenz iz banke "Santander" (sedme u svetu), sa 13,66 miliona. "Kraljevska banka Kanade" platila je Gordona Niksona 9,5 miliona, dok je Ralf Noris iz australijske "Komonvelt banke" dobio osam miliona.
Najveća japanska banka "Micubiši" nije bilja voljna da saopšti platu svog direktora.
(Tanjug)
Po plati Đijanga Đianćinga, koji je prošle godine zaradio 234.700 dolara, nikako se ne bi moglo reći da je direktor najveće svetske banke.
On to, međutim, jeste - Industrijska i komercijalna banka Kine je najveća u svetu po tržišnoj vrednosti.
Uprkos tome, njen direktor je zaradio manje od dva odsto od 19,6 miliona dolara koje je lane dobio Džejmi Dajmon, izvršni direktor četvrte po snazi svetske banke "Džej-Pi Morgan Čejs".
SAD su sedište četiri od devet najvećih svetkih banaka - uz "Džej-Pi Morgan", tu su smeštene i "Benk ov Amerika", "Vels Fargo" i "Sitigrup" - ali i dom četvorice od šest najbolje plaćenih bankarskih direktora.
Američke banke se uvek pravdaju da za manje pare ne mnogu da dobiju kvalitetan kadar, kaže analitičar Sara Anderson, kritičar Volstrita i koautor studije "Američki baroni koje je spasla država". Ona, međutim, ukazuje da podjednako upešne, ili i uspešnije, evropske i azijske banke dobijaju pođednako sposobne stručnjake za mnogo manje novca.
Kina je, na primer, sedište triju od četiri najveće svetske banke, a rukovodioci tih banaka - Industrijske i komercijalne banke Kine, Kineske banke za izgradnju i Banke Kine - su među najslabije plaćenima među onima koje je anketirao Rojters.
Predsednici tih banaka zarađuju otprilike 230.000 dolara godišnje.
Rojters ovu razliku objašnjava činjenicom da su najveće kineske banke u državnom vlasništvu i da neki od njihovih direktora pristaju na takve plate jer planiraju političku karijeru.
Kad se izuzme Kina, svi direktori banaka koje je analizirala britanska agencija zaradili su najmanje milion dolara lane, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koju su upravo banke izazvale. Kompenzacija uključuje i javno saopštene bonuse, nagrade u akcijama i druge pogodnosti.
Van SAD, najbolje je bio plaćen Alfredo Saenz iz banke "Santander" (sedme u svetu), sa 13,66 miliona. "Kraljevska banka Kanade" platila je Gordona Niksona 9,5 miliona, dok je Ralf Noris iz australijske "Komonvelt banke" dobio osam miliona.
Najveća japanska banka "Micubiši" nije bilja voljna da saopšti platu svog direktora.
(Tanjug)
