• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

TVRĐAVA KOD ŠAPCA 1.500 GODINA STARIJA OD STOUNHENDŽA: Ove iskopine u Desiću su MISTERIJA za arheologe (VIDEO)

Ostaci praistorijskog svetilišta ostkriveni su u mestu Desić kod Šapca.

 Izvor: youtube/printscreen/ Radio-televizija As Šabac

Selo Desić i arheološki lokalitet Šančina pripadaju praistorijskoj kulturi iz bakarnog doba koje je trajalo od 4300-4000. godine pre nove ere, na području Cera.

Oblik praistorijskog bedema u Pocerini koji je izgrađen kamenim i koštanim alatom najsličniji je, kažu arheolozi, rondeli u Engleskoj, ali je od Stounhendža stariji više od 1.500 godina.

Možda će vas zanimati

"Ovaj lokalitet je jedinstven po toj arhitekturi, dakle 25 metara prečnik je ovog centralnog kružnog objekta, koji je po samom rubu imao taj zemljani nasip, zemljani bedem, nasut oko drvene palisade, a oko svega toga ide jedan šanac, šest metara dubok, a oko šanca, drugi zemljani prsten", kaže arheolog Momir Cerović.

Šančina u Desiću, najverovatnije, nije služila za svakodnevni život, već je pre mogla imati neki kultni karakter, a ne isključuje se ni varijanta solarne opservatorije, kako su objašnjene slične rondele po Evropi.

Lokalitet Šančina, praistorijsko utvrđenje na području sela Desić, prvi put je sondiran 1967. godine, kada je arheolog Narodnog muzeja Šabac, Milivoje Vasiljević, započeo istraživanja. Sa temeljnim iskopavanjima nastavilo se 2017. godine, pod rukovodstvom Momira Cerovića, arheologa i muzejskog savetnika šabačkog Muzeja.

Ovog leta na arheološkom lokalitetu angažovano je više radnika nego prethodnih godina i sve je prilagođeno životu u prirodi, od umivanja do kuvanja kafe.

"Ta drvena palisada, ti bedemi, koji se grade od zemlje i nasipaju oko palisade, to je ono što je ovde posebno zanimljivo i posebno interesantno, naravno, tu su i pokretni arheološki nalazi na osnovu kojih mi sve ovo datujemo, a datujemo negde u vreme kraja kamenog doba i početka metalnog doba", kaže arheolog Momir Cerović.

Na lokalitetu Šančina do sada je otvoreno 12 sondi, čija je površina oko 220 metara kvadratnih.

"Bedem je na ovom delu visine 2,5 metra, međutim, on je bio znatno i viši, ali 6.000 godina i erozija su učinili svoje da tu dođe do sleganja i da sada bude znatno niži", ističe Darko Bošković, apsolvent arheologije.

(MONDO/RTS)

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU