Plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu već su zabranjeni u Hrvatskoj i vSloveniji, a Srbija je na pragu donošenja te odluke.
Hrvatati su zabranu uveli pre mesec dana, a na crnoj listi su se našli slamčice, plastične čaše, tanjiri, kašike i viljušake. U Hrvatskoj i Sloveniji su zabranjeni i plastični štapići za mešanje kao i plastične drške za balone, osim onih koje su namenjene za industrijsku upotrebu. Zabranjeno je i svo plastično posuđe, kao i štapići za uši osim onih koji se koriste u medicinske svrhe. Uredbom EU stopirana je i prodaja pakovanja hrane i pića od posebne plastike.
U Hrvatskoj su trgovci za mesec dana već našlli zamenu, te u restoranima i kafićima umesto plastične, daju papirnu slamčicu. Ipak, zamenu još uvek nisu dobile plastične viljuške, noževi i kašike. Možda i hoće, tvrde trgovci, ali se pitaju kako bi to i izgledalo, od čega bi bilo napravljeno i na kraju koliko bi koštalo. Jer, kako kažu, plasitčno posuđe bilo je jeftino.
Kako navodi jedna agencija u Sloveniji, kazne za nepoštovanje propisa kreću se do 3.000 evra za izvršnog ili odgovornog vlasnika, do 5.000 evra za preduzetnike, pa do 15.000 evra za pravna lica.
U Srbiji i dalje sve plastično i dalje koristi. Mnogi čak kažu da je lakše za upotrebu, jer se posle samo baci. Ipak, s druge strane, može se reći da smo i na tragu zabrane plastike za jednokratnu upotrebu. Pregovori oko novih mera čiji je cilj zaštita životne sredine, odavno su počeli. Iz resornog ministarstva za zaštitu životne sredine tokom prošle godine se više puta moglo čuti o pregovorima o zabrani plastike ove namene.
Dušan Vasiljević međunarodni ekspert za strateško planiranje i međunarodnu bezbednost kaže da treba još mnogo da radimo ne bi li ovaj zakon stupio na snagu i kod nas.
"U Srbiji godišnje napravimo oko 200.000 tona plastičnog otpada ove vrste. Mi smo i dalje još daleko da sprovedemo ove propise, i dalje dosta kaskamo. Ništa se ne može postiči pojedinačnim rešenjima. Kao što je upotreba debelih i tankih kesa kod nas, od kojih su zabranjene samo tanke.
Posledice plastike koju vidimo u rekama je jedna vrsta zagađenja. Druga, koju ne vidimo, je mirkoplastika koja predstavlja drugu vrstu zagađenja. Kod nas je problem što često skladištimo nekontrolisano. Nalaze se u vodi i zbog krivice ljudi, ali i zbog toga što su pojedine deponije blizu vodenih tokova. 10 kilograma je procenat koji čovek tokom života unese u sebe. Pijući vodu, nešto odlazi u zemlju i mi uzimamo iz hrane. Velika količina otpada napušta organizam, ali neki deo i ostaje u telu", istakao je Vasiljević.
(MONDO)
