Većina Srba i Crnogoraca i danas u Albaniji ima dva imena. Jedno javno i jedno tajno. U njihovim matičnim knjigama stoji da su Albanci.
U prošlosti je Srbima u Albaniji bilo zabranjeno gotovo sve – srpska imena i prezimena, jezik, vera kultura, istorija i pravo na pkolovanje na srpskom jeziku. Od 1934. do 1990. većina Srba u Albaniji je albanizovana.
Danas ćete Skadru sresti Srbina koji se zove Gezim Đoka ili Omer Imeri. Sve je to nasleđeno iz vremena zla i vremena partije kako ovde nazivaju vreme kralja Zogua i Envera Hodže.
Tako je bilo nekada a kako je danas biti Srbin u Albaniji? To je istražila ekipa emisije "Kvadratura kruga".
Većina Srba i Crnogoraca i danas u Albaniji ima dva imena. Jedno javno i jedno tajno. U njihovim matičnim knjigama stoji da su Albanci. Od 1967. u Albaniji je postojao imenik određen od strane države u kome su stajala imena koja Srbi i Crnogorci mogu da daju svojoj deci. Neka od tih imena su bila nesuvisla kao npr Dritarija što znači prozor ili Druri što znači drvo ili Guri što znači kamen. Srbi i Crnogorci su još 1934. po naređenju kralja Zogua izgubili ono “ić” na kraju prezimena a u vreme Envera Hodže potpuno su izgubili srpska imena i prezimena i nacionalnost.
Ne samo da nisu smeli da imaju nikakav kontakt sa maticom već nisu smeli da slušaju radio stanice i gledaju TV program iz tadašnje Jugoslavije.
“Poslao mi brat tranzistor dok sam bio u vojsci. Slušali smo narodnu muziku. Uhvati me komandir, uzeo mi tranzistor a ja dobio tri dana zatvora", kaže Gezim Đoka čije je srpsko ime Zoran Đoković.
Kaže kako u dokumentima stoji albansko ime a on se izjašnjava kao Srbin katoličke veroispovesti.
O tome kako je bilo za vreme Envera Hodže svedoči i Gano Mučić (Gani Mučmeraj).
“Sve što je rekao Enver Hodža mi smo aminovali. Mi smo bili fukara za pamet”, kaže Mučić odnosno Mučmeraj.
A onda je u jednom trenutku glasno zapevao pesmu Nedeljka Bilkića – "Sedamdeset i dva dana na mom srcu leži rana. Nije rana od bolesti već od tuge i žalosti."
Otkriva kako to ranije nije moglo.
"Javno nismo mogli da govorimo ko smo, nismo mogli da pevamo pesme”, kaže on i napominje da je još kao mali od majke naučio da priča srpski i da peva srpske pesme.
Ima i onih koji su odbili da promene prezime. Ali za to su platili cenu.
"Ja sam Hajro Čukić. Mi smo zadržali prezime od stare Jugoslavije do danas. Otac nije želeo otac da promeni ime. Dobio je 30 godina zatvora jer je bio predstavnik Jugoslavije za Albaniju. Uspeli smo da sačuvamo prezime. Do 1967. smo bili Jugosloveni danas smo Albanci", kaže on.
Nisu svi Srbi u Albaniji pravoslavne veroispovesti ali oni koji jesu slave slavu. Enver Hodža je naredio da se sve bogomolje u Albaniji poruše i da svi stanovnici Albanije postanu ateisti i Albanci. Ipak Srbi i Crnogorci su se trudili da sačuvaju običaje.
"Sačuvali smo sve običaje, sve što kaže naša pravoslavna vera mi smo sačuvali. Slavimo i Svetu Petku", kaže Janka Brajović (Janka Jakoja).
Srbi i Crnogorci su i dalje u zvaničnoj evidenciji Albanci. Mogu da vrate ime ili prezime ali ne i jedno i drugo. Vraćanje toga shodno želji vrši se samo sudskim putem. Albanski sudija je taj koji odlučuje o svakom pojedinačnom slučaju.
(MONDO)
