Kako izgleda vožnja kamp kućom, koliko ovo zadovoljstvo košta i kakav je provod u Grčkoj kada kampujete mesec i po dana, za MONDO su otkrili kamperi iz Beograda.
Beograđani Jovan i Biljana Šukalo pre pet godina kupili su prvu kamp kućicu i od tada na ovaj način putuju po Srbiji i Evopi, čekajući trenutak kada će se potpuno preseliti i živeti na ovaj način.
Kako su objasnili za MONDO, kamp kućice su skupe ali biti kamper za njih je postao način života. Većinu godine provode na putu i to po principu" gde mi je lepo, tu ću da stanem".
"Imamo više od 100 noćenja u kampu tokom godine. Najviše vremena provodimo u Grčkoj gde idemo i tri puta godišnje. Obišli smo Lefkadu, Tasos, Krf, Krit, Elafonisos, Peloponez, Sitoniju, Kseniju, Kasandru i parkiramo se uglavnom na samim plažama. More je deset metra ispred nas, od ranog jutra do kasno uveče smo kraj mora. Zimi kampujem u Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, a čak smo i za Novu godinu smo bili u Grčkoj sa našom kućicom", otkrivaju za naš portal.
NISMO HTELI SVE PARE DA STUČEMO U ZIDOVE
Svi uvek razmišljamo prvo o kućama i stanovima, a kamp kućica nam je skupa zabava. Ipak, kada stučeš sve pare u zidove, onda sediš, ne mrdaš odatle i vidiš da ništa nisi uradio, priča Jovan Šukalo, po zanimanju taksista.
"Nama nije problem da menjamo mesto boravka, da idemo tamo gde nam je bolje. Inače smo oboje iz centra Beograda, ali smo se preselili u Opovo, gde nam je lakši, lepši i jeftiniji život. Nismo hteli vikendicu u koju trčimo subotom i nedeljom i sve vreme provedemo u košenju trave i održavanju. Nismo hteli tako da živimo i da na taj način trošimo vreme i novac", objašnjava on.
Tako su došli na ideju da od komšije kupe prve kamp kućicu, dodaje njegova supruga Biljana Šukalo.
"Ta prva kućica bila je 1993. godište i koštala je 6.500 evra. Značila nam je preko leta, jer sve do tada, kada smo išli na letovanja stalno smo bili ograničeni mestom, hotelom, rezervacijama. Kada dođeš u jedno mesto to je to, ne mrdaš više. Vraćali smo se noću po mraku, nismo mogli da stanemo kada smo umorni. Kada smo kupili prvu kamp kućicu, sve se promenilo", kaže ona za MONDO.
"35 DANA U GRČKOJ NAS DVOJE JE KOŠTALO 700€": Beograđani putuju kamperom i za MONDO otkrivaju kako to zapravo izgleda
UNUTRA FRIŽIDER, ŠPORET, BOJLER, TELEVIZOR...
Vožnja kamp kućice na točkovima može da se poredi sa vožnjom kombija. Nije ništa teško, ali treba obratiti pažnju na visinu, širinu i težinu vozila, objašnjava Jovan.
"Može da se vozi oko 90, 100 na sat, ali kada su slabiji motori, bude malo problem kada se ide uzbrdo. Ima mnogo proizvođača i marki, a kućice se razlikuju po opremi. Meni je važno da ima dobro kupatilo i dovoljno prostora da se krećem po celom kamperu. Ima velikih kampera u koje ne može da stane ni troje ljudi, jer je raspored loš. Ja gledam da bude u što boljem stanju, mažen, pažen i očuvan, dok godište nije važno kao kod automobila. Unutra imamo sve što je potrebno za život, frižider, šporet, bojler koji rade na gas, zatim televizor i svetla koji rade na solarne panele. Sve može da bude na 12 ili na 220 volti, zavisi koliko nam treba. Imamo i termostatsko grejanje, pa je unutra toplo i kada je napolju minus", kaže on.
CENE OD 20.000 EVRA
Cene kamp kućica su vrlo šarenolike ali generalno, noviji i dobar kamper teško možete da kupite za manje od 20.000 evra. Ima i onih luksuznih od 220.000 evra, ali oni ne nude ništa mnogo više od ovih jeftinijih, samo što su noviji i atraktivniji, kaže naš sagovornik.
"Za 35 dana u Grčkoj gde smo obilazil razna mesta, putarine, sve nas je koštalo 700 evra za nas dvoje. Ipak, troškovi zavise od toga da li si na kamp stajalištima koja se plaćaju ili na drugim mestima. Generalno, ne treba kupovati kamp kućicu zbog uštede, nego zbog odmora i ako volite takav način života. Najbolje je da se prvo iznajmi za 80 evra, kako bi videli da li vam to odgovara. Jeftinije je od hotela, ali skuplje od nekih first minute ponuda i privatnih smeštaja. Ima onih koji kažu da za te pare mogu da letuju 20 godina, ali poenta je što sa kamp kućicom ne dobijate samo letovanje, već svako putovanje koje vam padne na pamet. Ako želite za vikend na Frušku goru, možete da napunite frižider i krenete. BIli smo u celoj Srbiji, od Jagodine do Vrnjačke banje, svaki vikend smo negde", navodi Jovan Šukalo za naš portal.
"35 DANA U GRČKOJ NAS DVOJE JE KOŠTALO 700€": Beograđani putuju kamperom i za MONDO otkrivaju kako to zapravo izgleda
ZA JEDAN SAT SU SPREMNI ZA PUT
Sa sobom nosimo i uvek imamo spremne stolice, sto, suncobrane, sve što je potrebno, dok su ormari su puni i uvek spremni da možemo da krenemo na put.
"U roku od sat vremena možemo da se odlučimo i samo da krenemo na put, što često i radimo. Mnogo su nam pomogli članovi kamping kluba, gde razmenjujemo iskustva sa drugim kameprima i čujemo savete o popravkama, parking mestima, kampovima u drugim zemljama. Pitanje parkinga je jako važno, jer je ovo čudo dugačko sedam metara, visok, širok, težak. Troškovi su isti kao kada imate putnički automobil, održavanje i registracija su isti. Jedino ako se pokvari bojler ili frižider, za to uglavnom morate da odete do Mađarske jer se kod nas ne rade takve popravke, mada se to ne kvari često", kaže on.
PECAMO, KUPAMO SE, PRAVIMO RUČAK
Obično na putovanja idu sa drugarima tako što krene po jedna ili dve kamp kućice. Ako krenu sami, priključe se kamperima iz drugih zemlja. Tako su bili na moru više od mesec i po dana, bez hotela i smeštaja, kažu oni.
"Tako smo upoznali mnogo ljudi, to su najbolja druženja. Svi smo slični, nismo zahtevni, volimo prirodu i sve što nam treba je ravna livada. Ujutru zajedno pijemo kafu, idemo na kupanje i pecanje, pravimo ručak ili jedemo iz konzerve, igramo karte, od jutra do mraka smo zajedno i družimo se. Možemo da menjamo mesta i da se predimislimo, samo damo migavac na drugu stranu i odemo u neplanirano mesto. Kada nas put umori, samo stanemo, sednemo da doručkujemo, popijemo kafu. Volim da kuvam, u kamperu ima čak tri ringle i ništa mi nije teško da spremim. Izbegavamo jela koja se dugo kuvaju kao što je pasulj, ali i to se sprema kada je veće društvo", kaže kamper Jovan Šukalo.
GLEDAJU NAS I KAŽU "BLAGO VAMA"
Preko zime su kampovi zatvoreni, dešava se da "skoknu" do Zlatibora na neku livadu i kako kažu, sve što je van grada njma je super.
"Ljudi koji nas vide često dobacuju i pitaju "pošto vam je to?", neki se šale da hoće da pobegnu od žene i dece. Jednom se desilo da nas je na plaži čovek natovaren suncobranima, gumama, torbama i stvarima za decu, samo pogledao i rekao "blago vama". Toliko nam je lepo i toliko smo se navikli na takav način života, da čak i kod kuće u dvorištu često sedimo u kamp kućici umesto u kući. Komšije prolaze, čudno nas gledaju, nije im jasno", kaže Biljana Šukalo.
"35 DANA U GRČKOJ NAS DVOJE JE KOŠTALO 700€": Beograđani putuju kamperom i za MONDO otkrivaju kako to zapravo izgleda
KOLIKO JE BEZBEDNO SPAVATI U KAMP KUĆICI?
Mnogi se plaše zbog bezbednosti kada spavaju u kamp kućicama, zbog čega mi uvek gledamo da idemo sa nekim ili da nekoga od kampera ima oko nas, kaže Biljana.
"Nije bezbedno stajati u velikim gradovima gde ima lopova, obijanja i krađa. Našim prijateljima se desilo da su im prskali sprej za uspavljivanje kroz prozor, kako bi mogli da ih pokradu. Mi srećom nismo imali takve situacije. S druge strane, u prirodi i na divljim mestima je bezbedno. Takođe, kada si na plaži, jedan od problema jeste što možeš da se zaglaviš u pesku, ako nemaš zadnju vuču. To se ne dešava često, desilo nam se samo jednom tokom letovanja na Lefkadi. Ali, bio je slučaj da se kućica nakon kiše zaglavila u blatu u našem sopstvenom dvorištu, pa je došao komšija da nas izvuče traktorom. Ipak, ništa to nije strašno, sve se brzo rešava. Kamper stopovi su jako bitni i mnoge zemlje ih imaju na svakih par kilometara autoputa. Tamo gde ih nema, kao što je slučaj u Grčkoj, možemo da stanemo gde god uslovi dozvoljavaju", objašnjava ona.
MOŽEMO DA ŽIVIMO SA DVA PARA PAPUČA
Život u kamp kučici mnogo zbližava ljude i porodice, što sigurno nije slučaj po hotelima i drugim smeštajima, kažu oni.
"Mi smo se toliko navikli na kamper, da nas ljudi pitaju zašto smo uopšte kupovali kuću. Skoro svako popodne sedimo u kamperu koji je u dvorištu, pijemo kafu i gledamo televiziju. Deca se smeju kada vide da sam zaspala tamo. Ipak, shvatili smo da je tako život slobodniji, da smo se oslobodili suvišnih i nepotrebnih stvari. Možemo da živimo sa dva para papuča, cipela i farmerki. Dovoljne su mi dve šerpe, a ne 17 koliko ih imam u kući, da bih svaki dan spremila ručak. Naučili smo se na skromnost, ekologiju, štedju potrošnje struje i vode, i to nam je prešlo u naviku. Mnogo manje đubreta pravimo i jako vodimo računa o svemu tome", kaže Biljana.
