POBEGLI OD CIVILIZACIJE, A ŽIVE NA 12 KM OD CENTRA BG: Ostrvo bez struje, vode, zagađenja... MONDO u poseti Beloj steni

Bela stena većini je poznata je kao usamljeno, divlje ostrvo na putu prema Pančevu, samo 12 kilometara daleko od centra Beograda, sa peščanom plažom, divljim životinjama i ukupno oko 50 vikendica. Ono što mnogi ne znaju, jeste da je na ovom ostrvu tokom cele godine živi oko desetak ljudi, koji već decenijama, "odmetnuti od celog sveta", uživajući u svojoj maloj zajednici. Bez struje, vode, posla i mesečnih računa.

Na ostrvu dužine svega sedam kilometara nalazi se šuma u kojoj žive divlje svinje, srndaći, šakali i zmije. Usred svega toga, nalazi se oko 50 kuća, od kojih je polovina napuštena. Slobodan Lazić Laza svakog dana prevozi stanovnike i posetioce ostrva sa jedne, na drugu stranu Dunava. 

"Živeo sam na Karaburmi, više od 50 godina dolazim na Belu stenu na pecanje. Malo po malo, preselio sam se ovde. Prvo sam napravio jednu drvenu baraku, a posle sam zajedno sa ljudima odavde napravio kuću, gde smo živeli žena i ja. Ovde sam i zimi i leti, od solarnih ploča imamo dovoljno za sijalice, televizor, za kuvalo da skuvamo kafu. Ne rade nam neki jači uređaji, ali to nam ne treba", kaže čuveni Laza za MONDO. 

PRIČALO SE ZA MLADIĆA I KARADŽIĆA

Saznali smo da ostrvo dolaze bivši direktor hotela "Interkontinental", direktor Pančevačke pivare, Rade Šerbedžija, glumac Bojan Dimitrijević, čuveni Pikac iz serije "Vratiće se rode", glumica Ana Sakić iz serije "Selo gori, a baba se češlja", glumac Miroljub Lešo...

"Ima kod nas raznih 'fela', od radnika od direktora. Pričalo se da su dolazili Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ali nemoguće je da ih niko od nas nije video. Karadžićevog brata Luku poznajemo. Bilo je ovde sitnih kriminalaca koji pobegnu, pa ih uhvate. Jedan bivši fudbaler koga zovemo Robi, sada je u poznim  godinama. On je recitovao ženama u kafani i držao ih tako do tri ujutru. Voleo je sa starijim ženama da se druži. Neka od njih bude ovde sama, on joj adaptira kuću i budu zajedno, onda to pukne, pa onda sve ispočetka sa drugom. Svega ima ovde...", kaže Slobodan. 

SPREMAJU SAČ I AJVAR, VADE JEDNI DRUGE IZ DUNAVA

Kako kaže, na ostrvu ume da bude opasno kada poplavi ili kada reka zaledi, što se nekoliko puta dešavalo. Ipak, stanovnici su zajedničkim snagama uvek uspevali da se izbore. 

"Kada je zaledio Dunav, helikopterom su nam donosili hranu. Ipak, mi smo imali slaninu i piće, ništa nam nije falilo, osim cigareta. Svi kuvamo pasulj, sač, gulaš, na šporet na drva. Sada spremamo ajvar. Sve delimo i kupujemo zajedno, ovde moraš da budeš dobar sa svima. Svađe traju par sati i to je to. Ovde nema koristi, nema na šta da budeš ljubomoran, niko to ne gleda. Ako me ujutru ostali ne vide, neko mora da dođe da vidi šta je sa mnom. Ostrvo ume da bude opasno, prelazi se čamcem, nikada ne znaš kada će da stane. Više puta smo nekoga vadili iz Dunava", objašnjava nam stanovnik ostrva. 

LETI IMA PIJANIH POSETILACA, HOĆE DA VOZE ČAMAC I ISKOČE U DUNAV

Neki stanovnici otkrili su nam da se posetioci ostrva "danju primire, a uveče se probude kao životinje" i kradu. Uzima ko šta stigne, od stolice do nameštaja iz vikendice. Iako su kružile priče da mladi koji povremeno posećuju ostrvo prave probleme, donose drogu, tuku se i kradu sve što se nalazi u vikendicama, naš sagovornik kaže da su to retke situacije. 

"Puno loših priča ima, da se ovde gaji marihuana, ali to ništa nije tačno. Moguće je da mlađi koji dođu na jedan dan i puše travu, ali mi to ne vidimo. Ima sitnih čarki, i to su obično nepoznati koji su tu došli na blic. Nije tačno da ovde nikada nema policije, dođu povremeno da se prošetaju, da vide da je sve ok. Prevozio sam neke koji su bili pijani, hoće da iskoče u Dunav, da voze čamac, da prave proboleme. Krađa ponekad ima, mora da se zaključava noću", kaže on. 

TRAŽE OD NJEGA DA PRODA KUĆU, ALI OD TOGA NEMA NIŠTA

Kako objašnjava, ponude da proda kuću počele su da pljušte nakon početka pandemije. Poslednja ponuda iznosila je oko 12.000 evra, što je zapravo novac koji je uložio u izgradnju. 

"Svako ko hoće da kupi i adaptira kuću ovde treba da zna da prvo treba u čamac da utovari šljunak, da ga preveze i iznese do mesta gde treba da bude kuća, u nekoliko tura. A ko nema čamac, mora od 30 do 50 evra da plati turu. Ja ne želim da prodam kuću, svi moji prijatelji su ovde, ne daju mi da odem u grad. I ja kažem, što da prodam da bih otišao u Beograd da u stanu gledam televizor. I ovako kada treba da idem u grad u nabavku, moram da se pripremim psihički. To je takva nervoza da jedva čekam da se vratim. Ovde imam mir, gajim patke i fazane. Sve bi se promenilo kada bi uveli struju, odmah bi nikle prodavnice, limarske radionice i druga čuda. Ne bih voleo da se to desi", kaže Lazić. 

BEBA OD MESEC DANA ODRASLA OVDE

Dušica Stanković, penzionerka koju smo takođe zatekli da se sunča ispred svoje, kaže za MONDO da je ovde provela pola života i da je nekada tu bilo mnogo više ljudi. 

"Ovde uživam, to je moj mir, pogotovo sada kada sam u penziji. Šta će nam struja i voda, pa dovoljni su nam solarni paneli i Dunav. Kuću smo adaptirali tako da se stubovi podižu ako krene poplava. Ovde je nekada bilo veliko društvo, i sada pozovem prijatelje i porodicu, dolazi kada ko hoće.  Kada mi se ćerka porodila, došla je ovde sa sve detetom od mesec dana, da joj pomažem u početku. Ovde je provodila vreme sve do polaska u školu. Ništa nam nikada nije falilo",objašnjava Dašica Stanković. 

Vlasnica kafića "Verka" koji ima dugu tradiciju na ovom ostrvu, ispričala je za MONDO da je važno da se na ostrvu sačuva mir i duh kakav postoji već decenijama, ali i da se uvede red. 

"Dolazila sam na ovo ostrvo i obećala sebi da ću ovde imati svoj kafić. Tako je i bilo. Kafić radi samo leti, pošto tada ima najviše ljudi. Ima i onih koji pokušavaju da iskvare ovo mesto, da otvore kafiće bez dozvola, ali nadam se da će se to uskoro rešiti. Ovde treba očuvati prirodu i održavati higijenu, redovno kositi i paziti da se sve radi po zakonu, ništa više", kaže Dragana za MONDO.