Holanđanin Vim Hof (60) koji je dobio nadimak "Ledeni čovek", postao je poznat u celom svetu po izlaganju tela ekstremnoj hladnoći i promovisanju ovakvog pristupa kao dobrog za zdravlje i imunitet.
Tuširanje hladnom vodom, svesno disanje i meditacija mogu da preveniraju mnoge bolesti, ako se sprovode kod zdravih osoba, smatra tvorac metode Vin Hof. "Viši nivo" ovakvog pristupa je kupanje u ledu, za koje se tvrdi da može da podigne imunitet, poboljša zdravlje, opusti mišiće i pozitivno utiče na celo telo.
Ekipa MONDA razgovarala sa lekarima u Srbiji i polaznicima kursa gde se primenjuje kupanje u ledu, kako bi utvrdila da li je hladnoća zaista zdrava, kakav je osećaj biti prekriven ledom i zašto pristup Vim Hofa ima sve više pobornika u našoj zemlji, među kojima je i najpoznatiji teniser Novak Đoković.
DA LI JE LED ZAISTA DOBAR PO ZDRAVLJE?
Vim Hof je istrenirao svoje telo da bude potopljeno u ledu dva sata i 16 minuta, a da mu se telesne funkcije ne promene.Na mnogim snimcima se vidi kako se Vim Hof penje u šorcu na Mont Everest i Kilimandžaro, roni na Severnom polu, a spasioci ga vade dok mu se zenice lede. Tako je postao vlasnik 20 Ginisovih svetskih rekorda u preživljavanju na ekstremnim temperaturama.
Iako su njegovi postupci nesvakidašnji, metoda koja uključuje kontrolisano disanje, meditaciju i hladne kupke zaista može da utiče na jačanje imunog sistema, povećanje koncentracije, smanjenje nivoa stresa, poboljšanje kvaliteta sna i simptome depresije, pokazala su pojedinina istraživanja.Takođe, utvrđeno je da su sportisti koji primenjuju hladno tuširanje i kupanje u ledu brže oporavljali mišiće nakon fizičke aktivnosti, od onih koji to nisu praktikovali. Ipak, naučnici se slažu da bi ovu metodu trebalo primenjivati samo kod zdravih osoba, u kontrolisanim uslovima i sa adekvatnom pripremom.
ISKUSTVO POLAZNIKA - LED IZAZIVA NALET ADRENALINA
Jedan od onih koji je primenjivao metodu kupanja u ledu je Mirko Nenadović (32) iz Beograda, koji je za MONDO ispričao svoje iskustvo.
"Godinama smatram da je zdravije spavati u hladnoj prostoriji i to primenjujem, a već dve godine se tuširam hladnom vodom. Osećam se mnogo bolje, energičnije, zdravije i od kada to primenjujem, nisam imao ni kijavicu. Nakon što sam to shvatio, počeo sam da čitam o metodi Vim Hofa i saznao da se prilikom kupanja u ledu luče slične supstance kao kada čoveka juri divlja životinja. Takve supstance su korisne i dobre za naš imuni sistem, a kod čoveka koji živi savremenim načinom života, ceo dan sedi i radi za kompjuterom, gotovo da se nikada ne aktiviraju", tvrdi Mirko Nenadović.
NAJVAŽNIJE JE PRAVILNO DISANJE
Mirko Nenadović kaže da mu se ova metoda svidela i da je odlučio da ode na seminar koji se održavao u Beogradu, a koji su držali upravo učenici slavnog Holanđanina.
"Instruktorka iz Brazila je držala kurs za nekoliko desetina polaznika, koji je trajao tokom celog dana. Bio sam pomalo skeptičan u početku, ali brzo sam video da metoda deluje. Najvažnije su vežbe pravilnog disanja, udaha i izdaha. Traju prilično dugo, sve dok ne osetite kako vam je celo telo puno kiseonikom. Hodali smo bosi kako bismo se opustili i radili lakše fizičke vežbe. Sve to je zapravo bila priprema za ulazak u led", objašnjava Mirko.
PRVO BOL, A ZATIM OLAKŠANJE
Sledeći korak bio je stavljanje ruke u kofu koja je napunjena ledom, kako bi se telo pripremilo na hladnoću. Kako kaže naš sagovornik, osećaj je bio prilično bolan, ali se na kraju sve isplatilo.
"Kada su ruke do ramena u ledu, to boli kao da vas ubada 1.000 iglica istovremeno. Instruktorka razgovara sa vama kako biste zaboravili na bol, ali to je jako teško u tom trenutku. Međutim, kada smo nakon toga otpočeli glavnu vežbu koja podrazumeva ulazak u led, nisam osetio nikakvu neprijatnost i sve mi je prijalo. Ništa me nije bolelo i bez problema sam izdržao dva minuta u ledu", objašnjava ovaj Beograđanin.
SVAKA ĆELIJA U TELU JE RAZMRDANA
Nakon izlaska iz leda, sledi veliki osećaj prijatnosti, relaksiranosti i energije, koji je mnogo intenzivniji nego nakon fizičkih vežbi ili tokom boravka u prirodi.
"Nikada nisam doživeo takav nalet energije i snage. Osećaj je kao da je svaka ćelija u telu razmrdana. Odmah sam osetio da se nešto fenomenalno desilo sa mojim telom i tako sam se osećao tokom narednih nekoliko dana. Nisam imao nikakvih kontraefekata, niti sam ikada čuo da je neko od polaznika imao bilo kakav zdravstveni problem. Smatram da je metoda vredna svakog poštovanja. Svako ko sumnja u to treba da čuje iskustva ljudi iz celog sveta, od kojih nijedno nije negativno", kaže naš sagovornik.
ŠTA KAŽU LEKARI?
Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, kaže za MONDO da je lekarska praksa pokazala da je "hladnoća gotovo uvek dobra za organizam".
"Led i hladna voda mogu da uspore cirkulaciju, sačuvaju krvne sudove i deluju kao lokalni anestetik. Rashlađivanje tela na ovaj način usporava metabolizam, čime se štede tkiva i ćelije. Tretman u kontrolisanim uslovima mogu da primenjuju osobe koje su zdrave, nemaju hronične bolesti i žele da ojačaju organizam na taj način", objašnjava doktorka Šehić.
Benefiti po zdravlje nakon kupanja u ledu ne nastaju zbog izlaganja hladnoći, već zbog adrenalina koji se luči u telu. Nagli skok ovog hormona u organizmu izaziva prijatnost, kaže doktorka.
"To je razlog možemo da vidimo kod nas momke koji plivaju u ledenoj reci za praznik Bogojavljanje u januaru, kao da im hladnoća ne smeta. Isto tako možemo da vidimo narode iz hladnijih krajeva, kao što su Rusi ili Šveđani, kako primenjuju slične metode izlaganja hladnoći, kako bi poboljšali zdravlje. Sve to ima svoje prednosti i utemeljenje u nauci. Ali, ovakvu praksu ne treba zloupotrebljavati i preterivati u njenom korišćenju, naročito ne iz pomodarstva ili ako osetite da vam ne prija", kaže dr Šehić.
Iako se govori da žene ne treba da se izlažu hladnoći kako to ne bi izazvalo ginekološke probleme, naročito sa organima kao što su jajnici i bešika, doktorka kaže da ovakve posledice nisu zabležene.
"Žene su u prošlosti preplivavale hladne reke i nakon toga rađale decu bez problema. Ipak, ko već ima neke zdravstvene probleme, kao što su visok pritisak i oštećeni krvni sudovi, kao i probleme sa centralnim nervnim sistemom, ne bi trebao da koristi ovu metodu. To su ljudi čijem organizmu hladnoća ne prija", kaže dr Šehić.
Prema njenim rečima, kao i pred ulazak u more, bazen ili drugu prostoriju u kojoj je temperatura drugačija, važno je da se telo pripremi na temperaturu. To znači da se treba postepeno izlagati hladnoći i dati telu vremena da se navikne, a nikako naglo uskakati u ledenu vodu.
TEHNIKU PRIMENJUJE NOVAK ĐOKOVIĆ
Teniser Novak Đoković je jedan od pobornika ove metode i praktikovao je kupanje u ledenoj reci prema instrukcijama Vim Hofa, obraćajući pažnju na vežbe disanja koje propisuje ovaj Holanđanin.
"Sve je u načinu razmišljanja. Praktikovanje ovakvog kupanja izgleda ludo, znam, ali je veoma značajno za treniranje uma i tela. Kroz različite tehnike (poput disanja) možemo da se smirimo dovoljno da budemo u ekstremnim uslovima kakvi su ovi i lakše možemo da se borimo sa svakodnevnim stresom. Koristim Vimove metode i one su mi veoma korisne u životu. Um iznad stvari, mozak iznad tela" , napisao je Đoković.
