Ako vam nije poznat podatak vezan za to da li smete da "uzmete" slobodan dan u toku radne nedelje, ako slava koju obeležavate "pada" u subotu ili nedelju, evo tačnih normi prema zakonu Republike Srbije.
Kraj godine, odnosno jesen i početak zime, je uvek bogat praznicima, naročito verskim. To je period slava, Božića, ali i državnih praznika. Naime, danas se slavi Aranđelovdan, odnosno srpska pravoslavna crkva danas slavi Sabor svetog Arhangela Mihaila. Još jedna velika slava, a to je Sveti Nikola, slavi se 19. decembra, a to je ove godine - nedelja. Nedavno su proslavljeni i Vrači, 14. novembra, takođe u nedelju.
Evo šta kaže zakon po ovom pitanju: Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo. To znači da ukoliko prvi dan krsne slave pada u nedelju (ili subotu), zaposleni nema prava da "prenese" odsustvo na prvi naredni radni dan.
Dalje se navodi na sajtu Paragraf.rs: "Isto tako bitno je istaći da pripadnici drugih verskih zajednica koji prema svojoj veroispovesti proslavljaju slavu, nemaju pravo na odsustvo po tom osnovu, jer je ovo pravo Zakonom garantovano samo zaposlenima pravoslavne veroispovesti".
Ako zaposleni želi da odsustvuje sa rada na dan verskog praznika, dužan je da o tome obavesti poslodavca. Poslodavac ne može zaposlenom da uskrati pravo na odsustvo sa rada u dane verskih praznika za koje je obavešten da ih zaposleni praznuje, osim u slučaju da je neophodno da na taj dan radi zbog organizacije i tehnologije procesa rada.
Međutim, ako zaposleni svojom voljom ne želi da odsustvuje sa rada na dan svog verskog praznika i radi, nema pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan.
Ono što je takođe bitno da znate jeste da se pravo na odsustvo u dane praznika pretpostavlja u privredi, a dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom o rasporedu radnog vremena. Poslodavac je, navodi se prema zakonu, dužan da o promeni rasporeda zaposlene obavesti najmanje pet dana unapred (osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada), a samo izuzetno, u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, može obestiti o promeni u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred.
Dakle, odgovor na pitanje oko kojeg neki zaposleni možda još imaju dilemu, jeste da se slava obeležava taj dan, kako "pada" u toku godine, i ne može se "preneti" na neki dan u toku radne nedelje, kao što je to slučaj s državnim praznicima poput Prvog maja.
"Prema članu 1a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011), Praznik rada proslavlja se 1. i 2. maja, a prema članu 3a ovog zakona - ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju - ne radi se prvog narednog radnog dana".
(Mondo/Paragraf)
