U najnovijoj epizodi MARGINA tema je koliko novac utiče na sreću i šta nam je sve neophodno da bismo je ostvarili.
Koliko novac utiče na sreću i šta je sve neophodno da uradimo ili da nam se dogodi da bismo bili srećni? Pitali smo psihološkinju Dragu Šapić u najnovijoj epizodi "Margina" pitanje koje je za mnoge ključno.
"Mislim da se suština sreće odnosi na zadovoljstvo sopstvenim životom. I to je ono što ljudi pominju kao svrha života, kada pričaju o tome šta podrazumevaju pod svrhom života. Mislim da je svrha života biti srećan, a mislim da je sreća za svakoga nešto drugo. Da li je to za nekoga biti izuzetno ostvaren u poslu, za nekoga je to biti ostvaren kao roditelj, imati zdavu, veliku porodicu, za nekoga je to živeti, provoditi se... Dakle, to je ono što nam daje taj smisao i šta nam izaziva sreću. Mislim da je cilj u životu raditi što više stvari koje nam izazivaju sreću, koje nas čine zadovoljnim i minimizovati stvari koje nas čine negativno raspoloženim, tužnim, besnim i koje izazivaju bilo kakav neki nemir ili neprijatnost. Mislim da je to neka najjednostavnija formula, a mislim da ju je jako teško postići, posebno dugoročno", rekla je ona.
Koji su faktori koji utiču na nivo sreće?
"Na prvom mestu imamo nasleđe, genetiku, ono sa čime se rađamo, što smo dobili od svojih roditelja, i taj rani razvoj u prvim godinama života, na šta suštinski ne možemo da utičemo, to je nešto sa čime smo rođeni, stvoreni, i to je nešto što ostaje kao bazičan nivo naše hemije u mozgu, optimalni nivo sreće koji osećamo tokom života. S druge strane, ne smemo da zanemarimo i neke životne okolnosti koje se dešavaju tokom našeg života koje isto tako utiču na nivo sreće na svakodnevnom nivou ili dugoročnijem. E sada, kada govorimo o tim različitim životnim okolnostima koji utiču na sreću, veliki broj istraživanja se bavi zapravo uticajem novca na doživljaj sreće, i neka stara, i svojevremeno jako popularna istraživanja su utrvrdila da ne postoji velika razlika u nivou sreće između stanovnika različitih zemalja"
Prema njenim rečima, sreća zbog dodatnog novca opada protokom vremena.
"I to je pojava koja se zove hedonistička adaptacija, odnosno neka navika na bolje, navika na ugodnost, na veću ugodnost i to je nešto što nama poznato svakako i iz svakodnevnog života, da ukoliko dobijemo povišicu, ona će da utiče pozitivno na nas u nekom momentu, i mi ćemo videti neki porast u kvalitetu života, u nekim segmentima, ali posle nekog vremena ni to više neće biti dovoljno, odnosno navići ćemo se na taj, takav život, i na taj nivo sreće".
Naravno, i društvene mreže su tu kao neizbežan izvor pozitivnih osećanja i bar privida sreće.
"Mislim da je jako dobro i to što su uveli novu opciju da se sakrije broj lajkova od pratilaca kako bi se prosto umanjio i taj pritisak stalnog nametanja - imati više, bolje, veći broj lajkova... Važno je da se taj pritisak umanji kod mladih koji nemaju direktnu korist od Instagrama, u smislu da od njega zarađuju, nego im je on neka validacija odnosno potvrda njihovog života, njihove vrednosti zapravo", dodala je ona.
Na istu temu smo u najnovijoj epizodi Margina govorili i sa Anom Perović, psihološkinjom i psihoterapeutkinjim, a sagovornik nam je i glumac Slaven Došlo.
