Most Sv. Irineja povezuje Sremsku i Mačvansku Mitrovicu.
Meštani Mačvanske ili Male Mitrovice duže od jednog veka zaljubljeni su brodove i fudbal. Oslonjeni na reku Savu preko koje su već tri decenije povezani najdužim pešačkim mostom nekada u Evropi, sada na Balkanu.
Most Sv. Irineja povezuje Sremsku i Mačvansku Mitrovicu. Dimenzije su mu omogućile da dobije laskavu titulu najvećeg pešačkog mosta u Evropi, sve dok nije u Švajcarkoj, u avgustu 2017.g. otvoren najduži viseći pečački most na svetu koji spaja gradove Zermatt i Grächen dužine 494 metra. Most je zvanično otvoren na Vidovdan 28. juna 1994. godine. Projekat mosta uradio je srpski akademik Nikola Hajdin.
Most Sv. Irineja ima i tačku gde sa jednog mesta možete videti vrhove- krst, četiri crkve u gradu. Mesto nije obeleženo, na vama je da ga pronađete.
"Postojala je naučna tvrdnja da je tu grob Metodija i još uvek to nije potvrđeno, ali radi se na tome i to će biti dobra jedna priča za Mačvansku Mitrovicu zbog razvoja verskog turizma i zbog dalje afirmacije Mačvanske Mitrovice", rekao je Zoran Miščević, zamenik načelnika za kulturu i sport Grada Sremske Mitrovice, i dodao da su ponosni na ljude i privredni razvoj, ali i na tragove starog Rima, iskopine zidina vila bogataša još iz 9. veka.
Tokom burnog života kroz vekove, ovde su se otvarale zanatske radnje i velike firme, nekada najveće brodogradilište "Sava" koje je privatizovano, da bi danas imali jednu od najvećih fabrika stočne hrane, najvećeg izvoznika pekarske opreme i proizvođača podloga za sportske terene.
"Mi zaista nemamo nekih problema što se tiče stope nezaposlenosti, jer sam grad Sremska Mitrovica je puno uradio po pitnju dovođenja domaćih i stranih investitora i stopa nezaposlenosti na postoru čitavog našeg grada je duplo manja od republičkog proseka i ona je negde oko pet procenata", rekao je Tomislav Janković, poslanik u Skupštini Srbije iz Mačvanske Mitrovice.
Zato su poslednjih godina Mitrovčani ulagali u infrastrukturu i gradnju kanalizacije, puteva i mačvanskog keja, pešačkih i biciklističkih staza. Ovde se rađaju deca i zato je neophodan još jedan vrtić.
"Krenuli smo u gradnju škole 2016. godine i završena je 2018. i vrednost tih radova je 160 miliona dinara. Dobili smo jednu školu koja je mogu slobodno da kažem jedna od najsavremenijih", naveo je Miloš Kovač, predsednik MZ Mačvanska Mitrovica.
Mala Mitrovica koja je postala Mačvanska na predlog meštana još u februaru 1940. zvala se i Srpska i Podrinska. Varošica je još od ukaza kneza Miloša, jer ovde nema njiva, ljudi žive kao u gradu.
"Posle Drugog svetskog rata od 1948. i narednih 40 godina u ovo naselje se doselilo 806 porodica iz 202 mesta Jugoslavije. Retko ćete naći bilo koje naselje na prostoru Srbije koje je za tako kratko vreme dobilo novih stanovnika u odnosu na prostor i na broj", rekao je Miomir Filipović, autor monografije "Mala Mitrovica".
Nove stanovnike, zbog privrednog razvoja, Mačvanska Mitrovica dobija i danas i to sa drugih kontinenata. Iduće godine imaće i fudbalsku akademiju i hotel, simbole razvoja sporta i turizma.
(MONDO/RTS)
