"Moramo da shvatimo da je to vreme nepojmljivih zločina, posebno nad ženama. Sa današnjeg aspekta savremen čovek to ne može da razume."
Jedan od najvećih vojskovođa koje je Srbija imala svakako je i vožd Đorđe petrović u narodu ali i kod svojih neprijatelja poznatiji kao Crni Đorđe. Oni koji mu zameraju temperament i način ophođenja prema onima koji se sa njim ne slažu posebno ističu činjenicu da je Crni Đorđe ubio i oca i brata. Na pitanje zašto je to učinio, svoje vremeno je dao odgovor novinar i publicista Luka Mičeta.
"Oni su krenuli da beže u Austriju, njih 30-40, i Karađorđev otac se uplašio i hteo da se vrati. Rekao je svojoj ženi Marici - mi se vraćamo. Ona nije htela jer je želela da bude uz decu. Otac Karađorđev je onda rekao da će ih sve prijaviti. Marica je savetovala Karađorđu da ga ubije jer bolje da on jedan strada nego njih 40", ispričao je Mičeta.
O tome šta se desilo sa voždovim bratom, Mičeta kaže da je to bio specifičan slučaj.
"Moramo da shvatimo da je to vreme nepojmljivih zločina, posebno nad ženama. Sa današnjeg aspekta savremen čovek to ne može da razume. Jedan od velikih motiva Karađorđa da se digne protiv dahija i Osmanlija je bilo to nasilje kada su udarali na obraz ženama. U jednom trenutku Karađorđe je imao magazu u kojoj je trgovao i rekao je bratu Marinku - ostavljam ti punu magazu, ti ovo prodaj", počinje priču Mičeta.
Kad se vratio magaza je bila prazna a para nije bilo. Veoma je bio ljut na brata.
"Onda se pojavila jedna žena i rekla - mi se borimo protiv turskog zuluma a tvoj brat je udario na obraz moje kćeri. I Karađorđe uzme konopac i baci Dukiću (posilnom) konopac da ovaj prebaci uže. Ovaj uzme konopac i namerno promaši da bi Karađorđa prošla ljutnja, da ne bi ubio brata. Namerno promaši i drugi put. U tom Karađorđe uzme kuburu, a bio je najbolji strelac Prvog srpskog ustanka. Dukić je tada video da nema više šale, prebacio je konopac i tako obesi brata Marinka", kaže Mičeta.
Mičeta je ispričao i da je postoji legenda o tome kako je kako je vožd posetio majku posle ubistva brata.
"Navodno je Karađorđe došao i pitao majku - šta bi ti uradila čoveku koji je to i to uradio. Ona je rekla da je za tako nešto vešanje. Tad joj reče da pogleda kroz prozor. U tom trenutku je videla obešenog Marinka", rekao je Mičeta i dodao da treba naglasiti da je Karađorđe surovostima prilazio samo kad je morao da zaštiti to malo pravde koje je ostalo", rekao je svojevremeno Mičeta.
O ubistvu Karađorđa, Mičeta kaže da voždova glava nije morala da padne.
"Po mom sudu ta glava nije morala da padne. Ali ta odluka da se ubije vožd Karađorđe je jedna od najtežih i najmonstruoznijih odluka koje su donete u srpskoj istoriji", rekao je Mičeta.
On je otkrio i da postoji tajna tajna veza između duha kralja Aleksandra Obrenovića i spomenika voždu Karađorđu. Naime, kako kaže, ideja da se podigne spomenik Karađorđu i to na Terazijama javila se 1853. godine – ali nije ostvarena.
"Četiri godine kasnije (1857) prilogom od 100 dukata Toma Vučić Perišić osnovao je fond za podizanje spomenika Voždu. Međutim, ideja o podizanju spomenika Karađorđu ni tada nije realizovana. Godinu dana po svrgavanju dinastije Obrenović (1904) poznati srpski političar i pisac Čedomilj Mijatović, poštovalac okultnog, će objaviti da mu se na jednoj spiritističkoj seansi javio duh ubijenog kralja Aleksandra Obrenovića, koji mu se izvinio što mu nije ispunio želju da se za vreme njegove vlade digne spomenik Voždu Karađorđu. Takođe, Mijatoviću je duh poslednjeg Obrenovića kazao da nije on, Aleksandar Obrenović, kriv za to već kraljica Draga Mašin", kaže Mičeta.
Četiri godine kasnije, "od javljanja duha“ ubijenog kralja, Ministarstvo vojno je 21. septembra 1908. godine raspisalo konkurs za idejno rešenje spomenika voždu Karađorđu.
"Skoro pet godina kasnije (1913) na Kalemegdanu je otkriven spomenik Karađorđu. Međutim, spomenik su 1916. godine srušile austrijske okupacione vlasti, nakon čega su donele odluku da se tu digne monumentali spomenik Franji Josifu koji je trebalo da bude postavljen do kraja 1918. godine. Kolosalni spomenik je Dunavom iz Beča stigao u Beograd. Međutim, ratne operacije i pobeda saveznika u kojoj su značajan doprinos dali srpski vojnici onemogućila je nameru Austrijanaca da svom caru u Beogradu dignu spomenik", rekao je Mičeta.
Njegov spomenik je pretopljen, ističe pisac, i od njega su izlivena zvona za crkvu Ružicu na Kalemegdanu. Spomenik Karađorđu na tom mestu nije ponovo podignut.
"Na mestu gde je nekada dominirao spomenik Karađorđu u čast, dignuto je delo hrvatskog vajara Ivana Meštrovića – Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Praunuku Karađorđevom, kralju Aleksandru Karađorđeviću, je bila važnija zahvalnost Francuskoj od zahvalnosti svome velikome pretku", rekao je Mičeta.
(MONDO)
