"Bukvalno sam se tresao od plača."
Jedni ga znaju kao igumana Mihaila Bikovića koji je starešina manastira Jovanja. Drugi ga prepoznaju po tome što je brat slavnog glumca Miloša Bikovića. O tome kako je prvi put ušao u crkvu tek sa 18 godina i zašto je tada zaplakao, govorio je u jednom intervjuu.
"Mi smo bili u Trstu 1990. i odjednom mi dođe ideja da mi se ne gledaju više izlozi što je za mene bilo čudno jer sam bio okoreli materijalista. Otac je radio u Beču i kad me odvede u Beč - Marijahilfer Štrase je moja. Iskrivi mi se vrat od gledanja izloga. Posle moram da pređem na drugu stranu da ispravim vrat pa onda gledam druge izloge. I tako sam krenuo jednom ulicom, njima sam rekao da idu u šoping a da ja idem da razgledam grad. Krenuo sam ali ne gledam izloge, već gledam arhitekturu. Bio je topao dan. Dođem do kraja ulice i pogledam a ispred mene crkva. I moja prva misao je bila - ajde da uđem u crkvu, u crkvi su debeli zidovi pa da se rashladim", ispričao je Biković svojevremeno u emsiji Duhovnici.
Kaže kako je boraveći tu jedno pet minuta osetio milinu koja je poprimila takvu snagu da je počeo da rida.
"Plakao sam od tuge i radosti, bukvalno sam se tresao od plača. A dve tri godine unazad bio sam kao kamen. Umirali su neki moji rođaci i tada ni suzu nisam mogao da pustim, a ovde ridam. I tako plačem bez razloga ali jako prijatan osećaj. Polako izađem iz crkve i pogledam oko sebe i vidim da su mi boje lepše, kako pomislim na ljude nekako su mi draži. I zbog tog lepog osećaja kažem sebi da ću čim dođem u Beograd krenuti u crkvu samo da mi se ovo ponovo desi", rekao je Biković.
I tako je počeo da odlazi u Sabornu crkvu svake nedelje. Kako hor zapeva on počne da plače.
"Ne mogu da se uzdržim. Ništa nisam znao, ni kad treba da se prekrstim, ni šta znače ispovest i pričešće. Malo po malo uz bakice naučim se i ja tim pravilima ali nisam znao šta hor peva. Sve je bilo na crkveno slovenskom. Ali je interesantno da je biće osećalo šta se tu dešava. Posle kada sam ja retroaktivno analizirao na koje sam delove liturgije najviše reagovao video sam da je moje biće, iako racio nije učestvovao, osećalo. To je bio simbol vere. Miloš je jednom prilikom bio u Americi na poziv Novaka Đokovića. Očekujem da mi kaže utiske a Miloš mi kaže, misleći na Ameriku - sve imaju ali nemaju smisla", ispričao je Biković.
Prisetio se tada i jednog događaja kome je svedočio kada su se dvoje mladih ljubili u crkvi.
"Kada sam naučio kako se ponaša u crkvi onda sam na jednoj ponoćnoj liturgiji video ispred sebe mladi par koji se drži za ruke i ljube se. I ja krenem da osuđujem - vidi kako se ponašaju, ne treba to tako već ovako. I onda mi stigne misao u glavu - a zbog čega si ti prvi put ušao u crkvu. Ja sam ušao zbog hladovine. I onda sam shvatio da Bog poziva sve na bilo koji način. Mi smo vremenski ograničena bića pa smo nestrpljivi i voleli bismo da svi ljudi odmah budu onakvi kako mi zamišljamo da se ponašaju u crkvi. A za Boga nije problem da sačeka ni 50 ni 70 godina ako u poslednjih 5 minuta čovekovog života dobije nekoga ko se iskreno okrenuo njemu", rekao je Biković.
(MONDO)
