STUDENTI U SRBIJI HOĆE NAZAD NA PREDAVANJA! Objavljeni rezultati - u MANJINI oni koji žele da nastave ONLAJN studiranje

Ovo je stav mlad o pandemiji i obrazovanju.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanovć

Posmatrano i regionalno, većina mladih (više od 70 odsto) ne želi da nastavi sa onlajn nastavom, jer smatraju da ni oni, ni profesori ne ulažu dovoljno napora za kvalitetnu nastavu putem interneta što dovodi do srednjeg nivoa stečenog znanja i neadekvatnog obrazovanja.

Navedeni rezultati dobijeni su onlajn istraživanjem Instituta za dobro upravljanje (IDUEP) sprovedene između učenika i studenata iz Makedonije, Srbije i Albanije u tokom januara 2022. Stav mladih ljudi iz ove tri zemlje govori o tome da je manje od trećine njih za nastavak onlajn nastave dok se ostali zalažu za tradicionalno učenje ili kombinovani hibridni model.

Pri tome, samo 14,6 odsto mladih u Albaniji želi da studira onlajn, dok je 44 odsto za tradicionalan tip nastave, a 41,4 odsto glasalo je za kombinovani model. U Makedoniji je 27 odsto studenat glasalo zaonlajn model, 41% je želelo da se vrati u klupe, dok je 32 bilo za kombinovani model onlajn i tradicionalne nastave. 21% mladih Srba, pak, radije studira onlajn, 37% je za nastavu u školama, dok 42% želi da ima pristup i onlajn i oflajn obrazovanju, odnosno kombinaciju ta dva modela učenja.

"Činjenica je da je pandemija Covid-19 zatekla obrazovne sisteme nespremne u zemljama regiona. Ali, dve godine kasnije takve brojke nedvosmisleno govore da nas ovakvi uslovi nisu promenili, niti smo dovoljno uložili u izgradnju poverenja u nove tehnologije i metode za učenje. Ja lično više volim učenje i obuke uživo, ali podsećam vas da, da nije digitalne tehnologije, mnogi učenici i studenti bi ostali u pandemiji nedovršenih školskih godina, a neki mladi bi morali da odlože maturu ili master za 1-2 godine. Međutim, tehnologija je sprečila da se to desi, odnosno svi možemo da nastavimo učenje i rad u novim okolnostima. Glavni izazov ostaje kvalitet nastave i kod svih učesnika ove onlajn analize vidimo slične zahteve: mladi žele digitalnu reformu, prilagođenu navikama učenika i nastavnika. To znači da nema mesta za improvizaciju, ali i da je potrebno krenuti sa inkluzivnim procesom u koji će biti uključeni svi stejkholderi u sistemu obrazovanja", rekao je Bojan Kordalov, komunikolog i jedan od autora ove analize.

Istraživanje takođe pokazuje da su mladi ljudi u ove tri zemlje skoro udvostručili vreme koje troše uz svoj mobilni telefon, tablet ili računar tokom pandemije Covid-19. Pre pandemije, u proseku samo oko 40% ispitanika provelo na mreži do tri ili više sati u toku dana dana, dok tokom pandemije, duplo više ili preko 80% mladih u ovim zemljama provodi na Internetu i pomenutim uređajima više od tri sata dnevno. Mišljenja su podeljena o kvalitetu onlajn nastave, kao i o spremnosti nastavnika i profesora koji predaju u novim uslovima učenja na daljinu koje je uzrokovala COVID-19 pandemija. U proseku u obe kategorije veliki procenat mladih nastava je bila nekvalitetna, a nastavnici nespremni, dok je najviša ocenu po ovim kriterijumima dodeljena kod nešto više od 20% ispitanika. Najnezadovoljniji su mladi u Albaniji. Preko 40 odsto ispitanika ocenilo je prosečnom ili niskom ocenom spremnost profesora, a samo 10% smatra da su se dobro tokom onlajn nastave. Mišljenja o ovom pitanju su uglavnom podeljena u Srbiji i Makedoniji gde skoro 30% smatra da nastavnici nisu bili spremni za onlajn nastavu, dok je procenat onih koji su najvišu ocenu dali nastavnom kadru - 30% ispitanika. Đaci i studenti nisu prezadovoljni uloženim trudom nastabika, a ni a ni kvalitetom znanja stečenim tokom onlajn nastave u prošlosti. Ovde su najsamokritičniji mladi u Albaniji gde je skoro 48% nezadovoljno stečenim znanjem, dok preko 47% mladih u Makedoniji i Srbiji dalo više ocene u ovoj kategoriji.

"Nema povratka iz procesa digitalizacije. Pogotovo ne za mlađe generacije. Poruka koji oni šalju vrlo je jasna. Kažu da žele da se vratimo u školu ili na fakultet, ali u savremenom obrazovanju u kome će digitalni alati biti uključeni u proces učenja i prilagođeni njihovim navikama. Istovremeno, studenti traže izbor – mogućnost da biraju i kombinuju tradicionalan i onlajn način nastave. Možda starijim generacijama ovo zvuči čudno ili nepraktično, ali vreme u kojem se danas nalazimo radi „personalizovano” ili „na zahtev”. Kao što imamo priliku da gledamo TV sadržaj u vreme koje nam odgovara, pristupimo svojoj e-pošti ili bazi podataka kako van radnog vremena tako i na radnom mestu, logično je da su mlađe generacije veoma zahtevne i očekuju mnogo veći izbor. Ovo je u suprotnosti sa tzvz gvozdenom disciplina u kojoj smo učili i učili smo, ali svet se menja. Dakle, ako želimo da stvaramo generacije koje će biti funkcionalno, ali i digitalno pismene, moramo se brzo prilagođavati i menjati prema navikama i očekivanja ovih, mladih generacija", naglašava Bojan Kordalov, komunikolog i jedan od autora istraživanja.

To pokazuje da iako su donekle zadovoljni načinom na koji se nastava izvodi, mladi iz regiona, međutim, imaju primedbe da se nastavni proces nije mnogo istakao kada je reč o inovacijama, a da je ovaj rezultat takav zbog činjenice da nastavni sadržaj nije predstavljen na zanimljiv način na internet platformama.

Prema njihovim rečima, onlajn nastava ima pozitivne aspekte, uključujući prostor za bolje upravljanje vremenom, fleksibilnost u pohađanju nastave kao i sticanje novih IKT veština od svih aktera obrazovnog procesa.

Slede i odgovori na najčešće korišćene platforme za učenje na daljinu među mladima u tri zemlje. Za mlade iz Makedonije najpopularnije platforme su Microsoft Times i Zoom, za srpske učenike izbor je u velikoj meri Zoom, dok je izbor đaka i studenata iz Albanije Google Classroom i Mitt. Većina mladih u Makedoniji (50,2%) i Srbiji (47,6%) smatra da je moguće učiti na društvenim mrežama, te da prostor društvenih medija nudi mnogo mogućnosti za učenje, ali nedovoljno iskorišćeno. (Srbija 45,1%, Makedonija 37,8%). Za razliku od njih mladi u Albaniji ne vide takvu mogućnost – preko 44% je odgovorilo da nije moguće učiti preko društvenih mreža, niti da ovi digitalni kanali nude takve mogućnosti (50%). Međutim, većina mladih ljudi u regionu generalno smatra da je reforma neophodna u digitalizaciji nastave koja bi obuhvatala nastavni plan i program kreiran na zanimljiv i inovativan način, prilagođen potrebama učenika i studenata.

Sa oviim pristupom, sudeći po tvrdnjama mladih uključenih u onlajn anketu, kvalitet njihovog znanja i veština stečenih učenjem onlajn ili tradicionalno će biti povećan. Ono što ohrabruje jeste da su skoro svi mladi ljudi u regionu spremni da prihvate pozitivne promene i inovativna rešenja za učenje. Mladi ljudi preporučuju da bolja nastava i bolje organizovano onlajn učenje garantuje veći kvalitet obrazovanja, veću interakciju sa učenicima. Korišćenje savremenih alata učenja – mape uma, dijagrami, prezentacije i korišćenje raznih digitalnih alati potrebno su i kako bi se gradivo i tokom nastave uživo prenosilo na bolji način. Jedan deo mladih predlaže da se predavanja snimaju i da snimljeni materijal bude dostupan svakom učeniku ili studentu tokom studija, neograničeno.

"Каkvo će obrazovanje mladi ljudi danas dobiti, zavisi u kakvoj ćemo državi i svet u buducnosti ziveti. Današnje generacije đaka i studenata za nekoliko decenija biće čelnici javnih ustanova i preduzeća u zemljama regiona, ali i prvi ljudi međunarodnih institucija širom sveta. Ako ne steknu kvalitetno obrazovanje, koje je prilagođeno potrebama i navikama učenja i percepciji informacija, mogu ostati bez najvažnijeg – obrazovanja i socijalizacije. U tom slučaju, svi bi pretrpeli štetu, a ja sumnjam da ćemo ikad dobiti priliku da to popravimo ili nadoknadimo“, zaključuje Bojan Kordalov, komunikolog i jedan od autora onlajn ankete o navikama i procenama mladih u Makedoniji, Srbiji i Albaniji za onlajn nastavu tokom pandemije Covid-19.

Ova onlajn anketa je sprovedena između 20. i 31. januara 2022. i na nju se odazvalo preko 500 mladih – studenata iz Srbije, Makedonije i Albanije. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Regionalnim institutom za dobro upravljanje (IDUEP), i Forumom za obrazovne promene – FOP. Rezultati i svi pristigli predlozi biće integralno dostavljeni državnom vrhu i vladama iz zemalja Inicijative za “Otvoreni Balkan” – Srbije, Albanije i Makedonije.