PUTIN BAŠ TU PLANIRA DA UDARI UKRAJINU: Mnogima je promaklo, a on se sprema da otvori ŽESTOK FRONT!

Diplomate se žale da ruski predsednik Vladimir Putin radije pregovore počinje pretnjama, nego razumevanjem. Zemlje NATO-a su uznemirene desetinama taktičkih grupa ruskog bataljona, jedinica koje se sastoje od po oko 800 vojnika, smeštenih duž ukrajinskih granica. Da li se Putin sprema da pripoji region Donbasa? Ili je to početak dijaloga?

Sada je Kijev upravo dobio novo protivtenkovsko oružje iz Ujedinjenog Kraljevstva. Hoće li ovo oružje ostati sredstvo odvraćanja? Ili će se prodavati za kripto valute?

Ako Putin nema nameru da ratuje, čemu onda nagomilavanje trupa? Od kada je pandemija, ruski predsednik nije prisutan kao nekada, kako kažu analitičari, on se izolovao unutar Rusije. Nivo poverenja u vladu je na istorijskom niskom nivou. Ruski mediji često okrivljuju Sjedinjene Države za izazivanje nevolja, ali ne idu tako daleko da sugerišu da je Ukrajina dostojna meta odmazde. U stvari, Putin i mnogi Rusi bi želeli da sklope dublje veze sa Ukrajinom, a to je ono o čemu ruski predsednik razmišlja. Bez obzira na to, ideja zdrave, stabilne demokratije u Kijevu, koju podržava Zapad, čini Putina neverovatno nervoznim. Vladimir Zelenski, bivši TV komičar koji je postao ukrajinski predsednik, izgradio je čvrste odnose sa Zapadom tokom svog mandata. Zelenski je vodio kampanju za okončanje oligarhije u Ukrajini i za produbljivanje ukrajinskih demokratskih institucija.

Posle pokušaja atentata na njegovog glavnog savetnika Sergija Šefira, Zelenski je naveo da grupe Ukrajinaca i Rusa planiraju državni udar protiv njega. Britanski obaveštajci potvrdili su da Rusija namerava da podrži bivšeg poslanika ukrajinskog parlamenta Jevhena Murajeva kao sledećeg predsedničkog kandidata u Ukrajini. Ruske vlasti i oligarsi lojalni Moskvi imaju dokazano iskustvo nasilja i psihološkog zastrašivanja političkih protivnika. Američki stručnjak za međunarodne odnose Dov Levin pokazuje da su i SAD i Sovjetski Savez/Rusija uticali na jedan od svakih devet međunarodnih izbora između 1946. i 2000. Gir Karlsen sa Norveškog univerzitetskog koledža odbrane tvrdi da je Rusija „strana država koja pokušava da utiče na evropsku politiku.”

Za slabljenje NATO-a ili Evropske unije nisu potrebni tenkovi ili projektili. Ruske društvene mreže eksploatišu pitanja koja izazivaju podele ciljajući na javno mnjenje. Moskva zatim bira kandidate i podržava ih preko ofšor kapitala. Na kraju krajeva, takav uticaj zahteva sposobnost da se gotovina tiho prenosi preko granica. Zato se prave linije fronta sukoba u Ukrajini nalaze na bankovnim računima smeštenim u podnožju švajcarskih Alpa ili na peščanim obalama Britanskih Devičanskih ostrva. Mnogi ukrajinski političari su duboko povezani sa ofšor kapitalom, što demokratiju čini ranjivom na rusku taktiku. Bivši predsednik Petro Porošenko osnovao je ofšor kompaniju na Britanskim Devičanskim ostrvima tokom sukoba na Krimu 2014.

Rinat Ahmetov, popularni milijarder u Ukrajini i potencijalni politički rival Zelenskom, ima nekoliko ofšor računa, uključujući i neke u Švajcarskoj. Čak je i sam Zelenski nedavno otkriven kao vlasnik fiktivnih kompanija u složenoj mreži ofšor kapitala. Ofšor kapital je redovno korišćen za nezakonite aktivnosti, uključujući zemlje poput Severne Koreje, piše The Conversation.

Oslanja se na mračne mreže upravljanja imovinom koje prevazilaze utaju poreza. Procenjuje se da Ukrajina gubi 435 miliona dolara svake godine zbog globalne zloupotrebe poreza, a uređaj za praćenje nezakonitih finansijskih tokova svrstava Ukrajinu na 62. mesto od 100 u smislu da je ranjiva na takva ilegalna kretanja gotovine u zemlji i van nje. Istaknutost ofšor kapitala u ukrajinskoj politici čini demokratiju zemlje ranjivom na korupciju i uticaj. Sve vrhunske političke ličnosti imaju veze sa stranim sredstvima. Postavlja se pitanje: koliko inostrano finansiranje zaista oblikuje ukrajinsku demokratiju i bezbednost u istočnoj Evropi?

Sankcije i oružje neće uticati na ofšor kapital. Prethodno istraživanje sprovedeno u Severnoj Koreji pokazalo je da su direktne sankcije često samo simbolične. Prava jačina finansijskih mera dolazi od ciljanja na okruženje u kojem počinioci deluju. To bi uključivalo fokusiranje na kanale na koje se Moskva oslanja da bi prodala uticaj u Ukrajini. Ako je NATO ozbiljan u pogledu produbljivanja stabilnosti u Ukrajini, mora da teži ka čvršćoj posvećenosti podršci demokratiji. Gabrijel Bardal iz kanadskog parlamentarnog centra naziva pomoć demokratiji "jeftinom investicijom sa velikim uticajem".

Bardal primećuje da inkluzivno demokratsko upravljanje stvara zdravija društva, prosperitetne trgovinske partnere i sigurniji svet. Zemlje NATO-a bi stoga trebalo da pronađu načine da finansiraju demokratske strukture unutar Ukrajine koje izgladnjuju svaku potrebu ili želju za stranim uticajem. Rizik za ukrajinsku demokratiju trenutno leži u političarima koji imaju ofšor imovinu koja se može menjati iz Moskve ili s nekog drugog mesta. Sprečavanje ovoga je od suštinskog značaja.

Putin nema želju za otvorenim sukobom sa NATO-om. Ali on ima svu želju da vidi narušene i korumpirane demokratije. Odlazak u borbu sa ofšor bankama je prvi korak otpora. Obezbeđivanje boljih demokratskih struktura koje će izbaciti kandidate koji imaju ofšor kapital je sledeći preko potreban korak.

(MONDO)