"Tu noć kada su me vozili za Beograd čuo sam se sa Srnom. Rekao sam joj da se ne brine ali da deci ne govori ništa dok sve ne bude gotovo. Pa kako god da se završi – dobro ili loše. Pomirio sam se sa tim da je moguće i da odem"
Glumac Irfan Mensur je pre 9 godina doživeo infarkt koji ga je naterao da promeni određene navike u svom životu. U nedavnom intervjuu govorio je otvoreno o simptomima koje je osetio, kako su reagovali lekari, zašto je Voja Brajović hteo da prekine predstavu zbog njega i da li je pomišljao da će umreti.
"Ja ništa nisam znao o zdravlju i kako treba živeti. A živeo sam od jutra do mraka, jureći i ne razmišljajući šta je za mene dobro a šta nije. Stihijski sam disao, živeo, trčao… Opšta stihija. U jednom trenutku sam osetio da sam mnogo iscrpljen. Trnule su mi ruke i ramena. Ali ja se odmorim i krenem dalje da radim. Otišao sam kod doktorke i ona mi je radila test opterećenja. U jednom trenutku ona je vrisnula i pozvala sestre. Tražila je da mi sestre hitno donesu stolicu a ona je u međuvremenu zaustavila mašinu. Stavili su mi stolicu na tu traku, ja sam seo a sestre su me pridržavale.
"Irfane izvinite što sma vas možda uplašila ali ja ovo u životu nisam videla", rekla mi je doktorka. Pokazala mi je papir a on je delovao kao da je neko dete crtalo nešto na njemu. Vi ste imali infarkt, vi morate u bolnicu, rekla mi je. Onda mi je naprskala nitroglicerin u usta i još jednom ponovila da moram hitno u bolnicu", počeo je priču Mensur.
Kaže kako je "ponudu" da se hospitalizuje odbio.
"Rekao sam da ne mogu u bolnicu jer za sedam dana imam premijeru. Seo sam to veče u kola, vozio 250 kilometara do Beograda, odigrao predstavu i isto to veče seo u kola i vozio 250 kilometara nazad do grada u kome sam režirao predstavu. Čekala me je premijera, to mi je bilo bitno. Nisam verovao da sam imao infarkt, nisam verovao da nešto može da mi se desi. Mislio sam da sam samo mnogo umoran. Pošto nisam hteo da se hospitalizujem ona mi je poklonila onaj nitroglicerin i rekla mi da se narednih dana ne odvajam od njega", rekao je Mensur i dodao:
"To veče kada sam igrao predstavu u JDP, u jednom trenutku sam se našao iza scene sa svojim kumom Vojom Brajovićem koji je inače dežurni medicinar za sve nas glumce – zna sve o medicini, zna sve lekare. I ja mu rekoh da imam neke probleme sa srcem pa da, kad mi prođe premijera za sedam dana, on organizuje te njegove doktore da me pregledaju. Kaže Voja, važi. A ja onda izvadih iz džepa onaj nitroglicerin da mu pokažem šta su mi dali.
- Pa to je nitroglicerin! Ti nisi normalan, ti nisi normalan, sad ću da prekinem predstavu!, rekao mi je Voja Brajović.
Zamolio sam ga da predstavu ne prekidamo. Sutradan mi je druga doktorka rekla da hitno moram u bolnicu pod nož. Zahvaljujući mom prijatelju čitav konzilijum me je sačekao oko pola dva noću. Pregledali su me i sutra ujutru operisali. I od tada već devet godina živim sa tri bajpasa".
Kaže da je tu noć kad su ga vozili za Beograd čuo sa Srnom Lango.
"Rekao sam joj da se ne brine ali da deci ne govori ništa dok sve ne bude gotovo. Pa kako god da se završi – dobro ili loše. Pomirio sam se sa tim da je moguće i da odem", ispričao je Mensur u intervjuu za Glas javnosti.
Kada je trebalo da izađe iz bolnice, sreo se sa prof. dr Boškom Đukanović, tadašnjim prvim čovekom bolnice "Dedinje".
"Zamolio me je da prestanem da pušim. I to sam uradio odmah. Nikad više nisam zapalio. A iz bolnice sam izašao sa dva viskija u sebi. Popili smo kod njega u kancelariji - jedan za sreću a jedan za dug život", prisetio se Irfan Mensur.
(MONDO)
