Hirurg dr Miodrag Lazić ceo život je posvetio spasavanju života. Imao je samo jednu želju - kad umre da ga isprate pesmom "Marš na Drinu."
Na današnji dan 1955. godine rođen je jedan od najpoznatijih hirurga u našoj zemlji - dr Miodrag Lazić. Bio je srpski primarijus, hirurg i književnik ali i ratni hirurg dobrovoljac. Za vreme ratova devedesetih godina spasavao je živote u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Za sve što je tada učinio Ordenom Svetog Save odlikovao ga je tadašnji srpski patrijarh Pavle.
Dr Lazić je umro od korone u aprilu 2020. godine.
Kako je napisao u svojoj oproštajnoj poruci, uprkos svojim godinama i bolestima, nije želeo da se skloni sa prve linije borbe protiv kovida, ostao je sa svojim medicinskim osobljem i radio ono što najbolje zna, spašavao ljudske živote. Kao jedinu stvar koju je tražio, bilo je ga sa ovog sveta isprate pesmom "Marš na Drinu". I zaista, iste večeri, kada je objavljeno da je preminuo, širom Srbije i Republike Srpske, njemu u čast, orila se upravo ova pesma.
Otac urgentne medicine, kako su ga mnogi zvali, sahranjen je na Novom groblju "Bubanj" u Nišu, a u to vreme su vatrogasno-spasilačke jedinice u Republici Srpskoj uključile sirene i odale počast ovom humanisti.
Jedan od onih kojima je Lazić spasao život bio je i Vaso Jeremić, nekadašnji pripadnik Ilidžanske brigade. On je bio i kum i prijatelj preminulog dr Lazića
"Klinički sam bio mrtav, srce je prestalo da kuca... Doktor Miodrag Lazić nije mogao to da prihvati. Polomio grudnu kost i nekoliko rebara, potom me razrezao naživo, golom rukom masirao mi je srce sve dok nije proradilo. Spasao mi je život! Siguran sam da bih još pre 20 i nešto godina bio mrtav da dr Laza nije bio tako nesebičan i mimo svih medicinskih pravila me vratio u život. Nikada ga neću zaboraviti", rekao je svojevremeno Jeremić za Kurir.
Jeremić i dr Lazić upoznali su se 1992. godine u ratnoj bolnici "Žica“ u Blažuju, kod Sarajeva, na samoj liniji fronta, gde je dr Lazić došao kao dobrovoljac iz Niša. Tu se se upoznali, sprijateljili, a kasnije i okumili. Jeremić kaže da je, čim je upoznao Lazića, video o kakovom se rodoljubu i humanisti radi. Jeremić je, uz podsećanje da je dr Lazić spasao na stotine i stotine ranjenika, ispričao i kako je vrsni hirurg spasao i njegov život.
"Teško sam ranjen u stomak 4. septembra 1994, na 20-30 km od bolnice. U sanitetu sam samo razmišljao da dođem živ do dr Lazića i spašće me. Usput sam dva do tri puta osetio da ću se onesvestiti i sam sebi sam prst gurao u ranu kako bi me bol probudio. Kada sam stigao u bolnicu, poslednje čega se sećam je da sam mu rekao: 'Lazo, gotov sam.' Kasnije mi je ispričao sve. Srce je prestalo da kuca, anesteziolozi su ga obavestili da sam mrtav. On iz velikog prijateljstva nije mogao da prihvati to. A onda naživo zarzezao i golim rukama masirao srce dok nije počelo ponovo da kuca", rekao je Jeremić.
Operacija je trajala tri sata, oporavak dva meseca, a doktor mu je priznao da je klinički bio mrtav tri i po minuta, ali da to nije smeo da stavi u otpusnu listu jer mu niko ne bi verovao.
"Posle rata sam došao na Pale, a dr Laza se vratio u Niš. Maja 1997. dr Laza je krstio mog sina Radivoja, kasnije mu je bio i kum na crkvenom venčanju. Družili smo se, posećivali, bio je omiljen ovde. Kada je sve ovo počelo, znao sam da će on opet biti na prvoj liniji, da neće odustati i plašio sam se. Ne mogu da ga prežalim. Zahvalan sam mu na svemu do neba. Neću ga zaboraviti dok sam živ", rekao je Jeremić.
(MONDO)
