Dvomotorni avion marke "Bičkraft" sa dvoje ljudi preleteo je sinoć bez dozvole vazdušne prostore Mađarske, Rumunije, Srbije i Bugarske, saopštilo je rumunsko ministarstvo odbrane. Kako se to dogodilo, objasnio je urednik vazduhoplovnog sajta "Tango Six" Petar Vojinović.
Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je da avion koji je preleteo vazdušni prostor Rumunije duž rute koja uključuje Oradea, Karansebeš i Drobeta-Turnu Severin nije pokazivao znakove neprijateljstva ili opasnog ponašanja. Takođe, avion koji nije bio označen kao "opasan ili neprijateljski", nije odgovarao na radio pozive niti na vizuelne signale ratnih aviona.
Ministarstva odbrane Mađarske i Rumunije izdala su saopštenja u kojima tvrde da su identifikovali i pratili civilni avion i da "pilot nije reagovao na radio-pozive i vizuelne signale ratnih aviona koji su bili u pratnji letelice u skladu sa međunarodnim pravilima". Postavlja se pitanje zbog čega ratni avioni Mađarske i Rumunije nisu prinudno spustili tu letelicu nego su je samo ispratili do svoje granice? Urednik vazduhoplovnog sajta "Tango Six" Petar Vojinović objasnio je u intervjuu za "Blic" zbog čega se to nije dogodilo.
"Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rumunije civilni avion nije predstavljao opasnost zbog koje bi morao prinudno da bude spušten. U ovom slučaju radila se samo kontrola i nadzor letelice u skladu sa propisima", navodi Vojinović.
Kako on kaže, zna se tačna procedura ponašanja nadležnih službi.
"U ovakvim situacijama najosnovnija stvar je da primarnim radarima vojska ima u kontaktu spornu letelicu i to se u sredu popodne i dogodilo. Sekundarni radari se nisu uključili jer avion nije prijavljen u kontroli leta, ali čak i kada se to dogodi, vojska ima kontakt sa spornim avionom", rekao je on.
Sledeći korak je nadzor letelice.
"Borbeni avioni presreću letelicu kako bi uradili vizuelnu identifikaciju. Tom prilikom utvrđuju da li se eventualno radi o bespilotnom raketnom dronu ili običnoj civilnoj letelici. Kada su u Mađarskoj i Rumuniji utvrdili da se radi o ovom drugom, procenili su da to nije vojna opasnost. Zato su samo pratili taj avion u svom vazdušnom prostoru", naglašava Vojinović.
U slučaju da su ratni avioni procenili da se radi o vojnoj opasnosti usledila bi zaštita vazdušnog prostora i prisilno obaranje letelice.
"Nikada se ne radi obaranje aviona pre nego što se ne identifikuje letelica. Nije cilj da oboriš nešto što ne znaš šta je. U ovom slučaju procena je bila da će se taj civilni avion koji se kretao malom brzinom sam spustiti kad mu nestane goriva. Dakle, imali smo školski primer nadzora i kontrole letelice bez dozvole", ističe Vojinović.
To nije bio slučaj pre tri meseca kada je ruski dron preleteo Rumuniju i Mađarsku da bi pao u zagrebačkom naselju Jarun.
"Tada nije bio identifikovan dron jer je verovatno bio prebrz za nadležne službe", ocenjuje sagovornik.
U situaciji da mora da se izvrši obaranje letelice, ratni avioni bi najpre, morali da obave niz radnji pre nego što krenu u konkretnu akciju.
"Pred hipotetičko obaranje borbeni avioni staju krilo uz krilo letelici i zatim se, prvo, pokušava da se sa pilotom uspostavi komunikacija radio vezom. Ako se to zavši neuspešno, onda se signal šalje mahanjem krilom. U slučaju da i to ne da rezultata, pred obaranje ratni avioni pucaju topovima ili mitraljezima pored sporne letelice kao poslednje upozorenje", zaključuje Vojinović.
(MONDO/Blic)
