PUTIN CILJA AHILOVU PETU FINSKE: Ovo je ostrvo preko kojeg Rusi mogu da očas posla OSVOJE TERITORIJU! Meštani u PANICI!

Autonomna oblast Olandska ostrva nalaze se „raspršena" između Finske i Švedske u arhipelagu koji je nekad bio deo Carske Rusije, a demilitarizovan je još 1856. godine. Ovaj živopisni krajolik postao je ponovo predmet žučnih debata s raznih strana, otkad je ruska invazija na Ukrajinu, kako tvrdi finska strana, naterala vladu Finske da podnese zahtev za članstvo u NATO-u.

Na ovim ostrvima živi oko 30 hiljada Finaca, a zanimljivo je da većina njih govori švedski. Ovu oblast karakterišu stenovita ostrva, bujne zelene šume, stare kamene crkve i drevna arhitektura, a sve se to odavno nalazi pod budnim okom ruskog konzulata koji u poslednje vreme postaje sve aktivniji.

Strah od ruske invazije

Žitelji ove oblasti kažu da nisu ni razmišljali da bi njihova bezbednost mogla biti ugrožena. Živeli su idiličan život na ovom rajskom području sve dok nije počeo rat u Ukrajini. Od tada, njihovi rezoni su postali bitno drugačiji.

„Uvek smo mislili: ’Ko bi želeo da nas napadne kada nemamo ništa vredno što bi nekom trebalo?“, rekao je 81-godišnji Ulf Grusner za agenciju AFP. „Ali to se promenilo Putinovim ratom protiv Ukrajine“, rekao je ovaj penzioner, jedan od mnogih koji žele da Oland ostane demilitarizovan.

Međutim, ne misle svi kao on. Anketa sprovedena ovog meseca pokazala je da bi 58 odsto Finaca odobrilo vojno prisustvo na Olandu, koji je pre nekoliko dana proslavio stogodišnjicu svoje autonomije.

To je prokomentarisao i profesor Rusi, koji kaže da su Finci veoma zabrinuti za svoju bezbednost i da strahuju od ruske invazije.

„Postoji zabrinutost da li bi Finska mogla vojno reagovati dovoljno brzo u slučaju iznenadnog upada na Oland“, rekao je Rusi.

Kroz istoriju, razne vojske su se borile za kontrolu na arhipelagom, koji predstavlja bitnu stratešku tačku ove oblasti, pa tako mnogi veruju da su Olandi ključna stavka u odbrani Finske od spoljnog neprijatelja; u ovom slučaju Rusije.

„Zašto bismo verovali da ruske trupe neće žuriti da uspostave kontrolu nad Olandom što je pre moguće“, rekao je Čarli Salonijus-Pasternak, istraživač na Finskom institutu za međunarodne poslove.

Ne žele da menjaju demilitarizovani status

Olandari, s druge strane, žele da zaštite svoj specijalni status i do sada su odlučno odbacivali ideju o okončanju demilitarizacije.
„Zašto bismo to promenili? Mislim da je to što smo demilitarizovani stabilizujući faktor u oblasti Baltičkog mora“, rekla je za AFP Veronika Tornrus, premijerka vlade Olanda.
Osim toga, ako bi arhipelag bio napadnut, Finska bi ga odbranila „vrlo brzo“, dodala je ona optimistički.

Finska vlada je saopštila da nema nameru da menja specijalni status Olanda.

Kao i ostatak Finske, Oland je bio deo Ruskog carstva od 1809. do 1917. godine. U to vreme, arhipelag se smatrao važnom ispostavom u odbrani Sankt Peterburga i kontroli Baltičkog mora.
Finska je stekla nezavisnost od Rusije 1917. i dobila je suverenitet nad Olandom 1921. uprkos protestima većine na ostrvima koja govori švedski.

Nordijska zemlja je nastavila da vodi dva krvava rata protiv Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata. Kao deo mirovnog sporazuma, demilitarizaciju Olanda trebalo je da nadgleda sovjetski konzulat u glavnom gradu arhipelaga, Marijehamnu. Konzulat postoji i danas, iako ga sada vodi Rusija.

Rusi imaju posede u Finskoj

Grupa meštana okuplja se svakog dana ispred visoke metalne ograde koja štiti konzulat, u znak protesta protiv "ruskog rata u Ukrajini".
„Oni nemaju šta da traže ovde. Rusija je uvek pretnja”, rekao je za AFP jedan od demonstranata Mose Valen.
Rusija takođe poseduje imanje na obali severno od Marijehamna u Saltviku, koje je stečeno mirovnim sporazumom iz 1947. godine.

Poslednjih godina u Finskoj je porasla zabrinutost zbog ruskih ugovora o imovini širom zemlje. Mnogi Finci se plaše da bi Rusija mogla da to iskoristi kao „izgovor“ da poveća svoje prisustvo u toj oblasti.

(MONDO)