Potraga za grobom Atile Hunskog i njegovim blagom traje i danas.
Prva pomisao o tragačima za blagom podseti na neki avanturistički film. Ipak, nešto slično se dešava u Srbiji i to već neko vreme. Iako se o tome ne govori javno, primetno je da svetski lovci na blago među sobom i te kako šuškaju o lokaciji u Srbiji. Legenda kaže da je baš na prostoru naše zemlje sahranjen čuveni Atila Bič Božiji, ali i da je sa sobom u grob odneo ogromno blago. To blago je bilo toliko da i danas privlači avanturiste i one koji bi da, baš kao u filmu, život promene spektakularnim pronalaskom.
Priča kaže da je Atila Bič Božji, kralj Huna u petom veku, kao veliki osvajač bio i na Balkanu. Zabeleženo je da je Atila umro mlad, i to na dan svoje svadbe. Prethodno je već imao više žena, ali kada se venčavao novom ženom, te noći je preminuo. Neki kažu da je ubijen, neki da je umro od previše alkohola. Sahranjen je, navodno, u tri kovčega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom. Onda je sa velikim blagom koje je oteo u osvajanjima spušten u reku Tisu. O tačnoj lokaciji i dalje se polemiše.
"Naime, kada je umro 453. godine, sledstveno tim, kako bi se reklo, pravilima turskih naroda o sahranjivanju, on je, kako izvori svedoče, bio sahranjen između dva rukavca Tise. Možemo napraviti paralelu sa mongolskim narodima kada je, recimo, Džingis Kan sahranjen, pa su preko njegovog groba trčali konji da se ne zna gde je. I eto, navodno sa njim je sahranjeno nekakvo blago. Arheoloških nalaza je malo", kazao je istoričar Boris Stojkovski za rtv.rs.
Istakao je da postoji nekoliko teorija o mogućoj lokaciji njegovog groba, a jedna od njih je u Titelu.
"Grobno mesto Atilino se ne zna, pretpostavke su trougao Subotica-Senta-Segedin, sve nekih 45-50 kilometara između svih tih mesta, dakle neka vrsta jednakostraničnog trougla u kome počiva. Priča da se radi o dva rukavca Tise takođe postoji. Zbog toga mnogi uzimaju Titel kao neki primer", rekao je profesor.
Godinama su brojni arheolozi i istoričari pokušali da utvrde tačno mesto Atilinog groba, ali bez uspeha. Sumnja se da su Huni su pregradili korito Tise i sahranili Atilu. Brana je potom srušena, a Tisa sakrila tragove. Cilj je bio da niko ne dođe do groba da ga oskrnavi. Pronalaženje tačnog mesta otežala je vojvođanska ravnica po kojoj je Tisa od tada više puta menjala tok. Ali i dan-danas lovci na blago naoružani detektorima metala tumaraju ovim predelima, piše zanimljivageografija.rs.
O potrazi za Atilinim grobom govorilo se dosta i u brojnim emisijama. U jednoj od njih Boško Kozarski je tragom došao do Starog Slankamena, na ušću Tise u Dunav. Kako kaže, to Atilino blago vredi više od 10 godišnjih budžeta Republike Srbije, te ne čudi što kod mnogih izaziva znatiželju. Međutim, u celoj ovoj priči se pominje i opaka bolest koju su imali Atila i saborci. I zato, bojeći se da je to blago koje Atila dodirivao takođe zarazno, saborci su i njega sa vojskovođom polegli na dno Tise.
Kako kažu lokalci, mnogi svetski tragači za zlatom sa najsavremenijom opremom i dalje dolaze na reku tražeći Atilin grob i ono vredno u njemu.
(MONDO)
