Supruga Cvetka Simića, koji je raskomadan i bačen u zagrebačko jezero Jarun pre 12 godina, bila je u tajnoj vezi sa Sretkom Kalinićem, a priča se da su i drugi članovi zemunskog klana bili zaljubljeni u nju.
Ana Simić, supruga kuma Luke Bojovića Cvetka Simića i ljubavnica glavnog egzekutora zemunskog klana Sretka Kalinića, našla se u centru pažnje u septembru 2013. godine kada se pojavila kao svedok na suđenju preživelim pripadnicima ove ozloglašene kriminalne organizacije koju je predvodio Dušan Spasojević Šiptar. Nadimak "crna udovica zemunskog klana" dobila je zbog ljubavnih veza sa "zemuncima", prevashodno s Kalinićem, ali se sumnja da je u nju bio zaljubljen i Miloš Simović, te da je obuzet ljubomorom pucao na Kalinića u Zagrebu, što je on na sudu negirao. Takođe, prema Simovićevim rečima u svedočenju, Kalinić je sumnjao da je i Luka Bojović bio zaljubljen u ženu svog kuma, zbog čega je, navodno, bio besan na njega.
Anin muž Cvetko, prema nekim izvorima, po nalogu svog kuma Luke Bojovića, u Zagrebu je pomagao odbeglim članovima zemunskog klana. Navodno ih je skrivao po zagrebačkim stanovima i obezbeđivao sredstva za život u ilegali. Upravo preko svog muža, kako je sama rekla na sudu, Ana je upoznala Sretka 2006. godine, koji joj se tada predstavio kao "Boris". Stupila je u ljubavnu vezu sa njim iza muževljevih leđa, a klupko je počelo da se odmotava 2010. godine kada je u februaru zagrebačka policija pronašla zapaljen mercedes Cvetka Simića. Simić je nestao sa lica zemlje, a dvadeset dana kasnije, u zagrebačkom jezeru Jarun, nađen je raskomadani leš. DNK analiza otkrila je da je reč o Cvetku Simiću. Tada se u medijima prvi put čulo za njegovu ženu Anu, koja je najpre negirala da je njen muž imao veze s kriminalcima. Medijima je pretila tužbama, sve vreme pokušavajući da sakrije daleko veću tajnu, svoju ljubavnu, izvanbračnu vezu sa Sretkom Kalinićem.
Osećala sam se zapostavljeno
Međutim, kada je u septembru 2013. godine svedočila na sudu u procesu protiv pripadnika zemunskog klana, Ana je ipak odlučila da sve ispriča.
"Svesna sam da se ovim svedočenjem izlažem sramoti, ali želim da se stane na put... Osećala sam se zapostavljeno. Moj muž je često bio odsutan. Ovaj čovek sa kojim me je Cvetko upoznao 2006. godine u Zagrebu počeo je da mi šalje poruke. Nažalost, prijale su mi. Tek kad sam u junu 2010. godine u novinama videla sliku čoveka kojeg sam poznavala kao Borisa, shvatila sam ko je on. Počeo je da mi se vraća film. Mesta na kojima smo se sastajali. Jarun, gde je moj muž ubijen. U meni se tog trenutka javila sumnja da on stoji iza ubistva mog muža", ispričala je Simićeva na sudu, a Kalinić je negirao njene optužbe rekavši da on nema veze s ubistvom njenog muža.
"Nisam ti ja ubio muža. Kakav god da sam, toliko bolestan nisam", rekao je Kalinić na sudu.
Fatalnost Ane Simić svojevremeno je opisao i Aleksandar Apostolovski, pokušavajući da pojasni kako su i zašto, kao u nekom akcionom trileru, iza nje ostajali krvavi tragovi ubijenih i ranjenih kriminalaca.
"Ana je imala sve što joj treba da razbije najmoćniji mafijaški klan na Balkanu: usne naduvane na pet atmosfera, grudi oble kao bove na Dunavu, dugu kosu koja se vijori na vetru, koketni osmeh, lakirane nokte i negovanu mirišljavu kožu, uz još neke talente koje ne treba opisivati mlađim osobama od 77 godina, zbog očuvanja tradicionalnih i porodičnih vrednosti. Zbog te fam-fatal Beograđanke, crne udovice srpske mafije, najveći balkanski monstrumi, poubijali su se među sobom, komadali jedni druge, seckali se na komadiće, a ono malo što ih je preživelo, čami u ćelijama ovdašnjih robijašnica. Ah, te emocije, što bi se reklo. Ah, ta ljubav prokleta. Zar su te ubice zaista takvi emotivci i papučari? Nema šta, nego jesu! Godinama su pripadnici klana harali Srbijom, kao naslednici Arkanovih formacija. Dilovali su drogu, ubijali suparnike, podmićivali policiju, a potom se godinama uspešno krili od nekoliko regionalnih tajnih službi. I, porokaše se ti krimosi međusobno zbog jedne Ane, koja se muvala sa njih nekoliko istovremeno, pa je tako stvoren perverzan zločinački rebus", napisao je svojevremeno Apostolovski.
Obliven krvlju došao u bolnicu
Raskomadano telo Cvetka Simića pronađeno je osmog marta 2010. godine u Zagrebu. Tri meseca kasnije, u zagrebačku bolnicu Vinogradsku, u noći između osmog i devetog juna uleteo je nepoznati krvavi muškarac sa ranom u stomaku. Tražio je pomoć lekara. Dok su ranjenom muškarcu pružali pomoć, pozvana je i policija, koja je utvrdila da je povređeni muškarac Sretko Kalinić, odbegli pripadnik zemunskog klana, lice sa crvene poternica Interpola. Kalinić, kojeg su hrvatski mediji prozvali Zver, policajcima je ispričao da ga je hicima iz pištolja ranio Miloš Simović, u stanu u predgrađu Zagreba, posle svađe. Policija je odmah otišla do stana, ali, posle upada u njega, nije pronašla Simovića, za kojim je raspisana policijska potraga. Simović je 10. juna 2010. godine uhapšen u ranim jutarnjim časovima prilikom ilegalnog prelaska hrvatsko-srpske granice.
Kako je ustanovljeno istragom, veza Ane Simić i Kalinića raskinuta je posle ubistva njenog muža. Međutim, sukob zbog likvidacije Simića između dvojice visokorangiranih članova zemunske bande, Miloša Simovića i Sretka Kalinića, koji su se u Zagrebu krili još četiri meseca posle zločina, kulminirao je pomenutog 9. juna, kada je Simović u Kalinića ispalio dva hica.
Kalinić bio bolesno zaljubljen
Tada je uloga Ane Simić postala više nego interesantna. O njoj je progovorio i Simović. Tvrdio je da je Kalinić ubio Cvetka jer je bio bolesno zaljubljen u Anu, kao i da je Kalinić lažno optužio Bojovića jer je imao fiksaciju da se "muva oko Simićeve žene".
Smrt Cvetka Simića hrvatska policija još zvanično nije rasvetlila. Njegov ubica se i dalje vodi kao NN osoba.
(MONDO)
