Privatni preduzetnik Slaviša Vasiljević iz Kragujevca ponudio je svoje glasačko pravo na prodaju, na aukcijskom sajtu Limundo, u zamenu za novac, sa početnom cenom od 2.000 dinara, koja je skočila na 80 evra.
Vasiljević je naveo da ga je na takav potez podstakla iritantna predizborna kampanja u Aranđelovcu i ponašanje poslanika i ministara koji su obilazaili birače.
Licitacija za izborni glas Vasiljevića, na Limundu, trenutno je na pauzi do narednih republičkih izbora, a kako je rekao za B92 do sada nije bilo zvaničnih ponuda, ali se već četiri partije nadmeću nezvanično za njegov glas.
Prema njegovim rečima, gledajući one koji sebi postavljaju crveni tepih i gardu, a u toku večeri dele balirano seno i građevinski material za glasove, odlučio je da sve to podigne na viši nivo i svoj izborni glas ponudi na aukciji.
"Da olakšam posao i sebi i njima", rekao je Vasiljević.
Sociolog Ratko Božović ocenio je to kao "moralno samoubistvo", ukazavši da su građani shvatili da su vladajuće i opozicione stranke neozbiljne.
"Čovek je shvatio da je u pitanju neozbiljnost vladajućih i opozicionih stranka, pa i svega što se tiče izbora i konačno biračkog tela, tako da se počeo sprdati", naveo je Božović, istakavši da su u srpskoj politici strasti previše prisutne.
Govoreći o tome da je moguće u budućnosti očekivati da građani javno nude glasove za određenu sumu novca ili neku uslugu , Božović je ocenio da bi tada bilo gotovo sa svim onim što je javno polje i što je politički život.
Politički analitičar Milan Nikolić, međutim, smatra da će toga biti sve više.
"U biti se može reći da su glasovi vlasništvo građana, u tome nema ničeg nezakonitog, ali ima nelegitimnosti u smislu poraza demokratije", naveo je Nikolić, ukazavši da prodaja, odnosno kupovina glasova nije neka velika novost i da je novo samo to što je tako nešto učinjeno potpuno javno.
Prema njegovim rečima, bogataši, koji imaju novca da kupe glasove, imaće mnogo veći uticaj.
"Moć njihovog novca stostruko će povećati njihovu biračku snagu, ali to se dešavalo i do sada kroz finansiranje kampanja, partija i direktnu kupovinu poslanika u parlamentu", dodao je Nikolić.
Građanima je, istakao je on, jasno da se poslanici, kao i političke partije kupuju i da one novac za kampanje ne dobijaju na osnovu obećanja da će biti poštene i objektivne, nego da bi po dolasku na vlast činile usluge onima koji ih finansiraju.
"Ljudi vide da to rade političari, lideri i onda neki od njih misle - a što to ne bismo radili i mi građani", kazao je Nikolić, napomenuvši da je moralni efekat kupo-prodaje glasova uništavenje demokratskog sistema i demoktarije u Srbiji.
Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković rekao je Tanjugu da političke stranke koje kupuju glasove građana snose krivičnu odgovornost, ocenivši da je prodaja glasčkog prava putem licitacije društveno neprihvatljiva.
"Ako bilo koja politička stranka, naročito u izbornom procesu nudi potencijalnim biračima bilo kakvu materijalnu ili ličnu korist, pod uslovom da se glasa za tu političku opciju, za to postoji inkriminacija u krivičnom zakonodavstvu", objasnio je on.
Ratković je naveo da su takve pojave, kao što je prodaja izbornog glasa putem aukcije na Internetu, društveno neprihvatljive, ukazavši da u pitanju mogu biti neznanje ili cinizam.
(Tanjug)
Licitacija za izborni glas Vasiljevića, na Limundu, trenutno je na pauzi do narednih republičkih izbora, a kako je rekao za B92 do sada nije bilo zvaničnih ponuda, ali se već četiri partije nadmeću nezvanično za njegov glas.
Prema njegovim rečima, gledajući one koji sebi postavljaju crveni tepih i gardu, a u toku večeri dele balirano seno i građevinski material za glasove, odlučio je da sve to podigne na viši nivo i svoj izborni glas ponudi na aukciji.
"Da olakšam posao i sebi i njima", rekao je Vasiljević.
Sociolog Ratko Božović ocenio je to kao "moralno samoubistvo", ukazavši da su građani shvatili da su vladajuće i opozicione stranke neozbiljne.
"Čovek je shvatio da je u pitanju neozbiljnost vladajućih i opozicionih stranka, pa i svega što se tiče izbora i konačno biračkog tela, tako da se počeo sprdati", naveo je Božović, istakavši da su u srpskoj politici strasti previše prisutne.
Govoreći o tome da je moguće u budućnosti očekivati da građani javno nude glasove za određenu sumu novca ili neku uslugu , Božović je ocenio da bi tada bilo gotovo sa svim onim što je javno polje i što je politički život.
Politički analitičar Milan Nikolić, međutim, smatra da će toga biti sve više.
"U biti se može reći da su glasovi vlasništvo građana, u tome nema ničeg nezakonitog, ali ima nelegitimnosti u smislu poraza demokratije", naveo je Nikolić, ukazavši da prodaja, odnosno kupovina glasova nije neka velika novost i da je novo samo to što je tako nešto učinjeno potpuno javno.
Prema njegovim rečima, bogataši, koji imaju novca da kupe glasove, imaće mnogo veći uticaj.
"Moć njihovog novca stostruko će povećati njihovu biračku snagu, ali to se dešavalo i do sada kroz finansiranje kampanja, partija i direktnu kupovinu poslanika u parlamentu", dodao je Nikolić.
Građanima je, istakao je on, jasno da se poslanici, kao i političke partije kupuju i da one novac za kampanje ne dobijaju na osnovu obećanja da će biti poštene i objektivne, nego da bi po dolasku na vlast činile usluge onima koji ih finansiraju.
"Ljudi vide da to rade političari, lideri i onda neki od njih misle - a što to ne bismo radili i mi građani", kazao je Nikolić, napomenuvši da je moralni efekat kupo-prodaje glasova uništavenje demokratskog sistema i demoktarije u Srbiji.
Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković rekao je Tanjugu da političke stranke koje kupuju glasove građana snose krivičnu odgovornost, ocenivši da je prodaja glasčkog prava putem licitacije društveno neprihvatljiva.
"Ako bilo koja politička stranka, naročito u izbornom procesu nudi potencijalnim biračima bilo kakvu materijalnu ili ličnu korist, pod uslovom da se glasa za tu političku opciju, za to postoji inkriminacija u krivičnom zakonodavstvu", objasnio je on.
Ratković je naveo da su takve pojave, kao što je prodaja izbornog glasa putem aukcije na Internetu, društveno neprihvatljive, ukazavši da u pitanju mogu biti neznanje ili cinizam.
(Tanjug)
