MNOGI SU ODLAZILI U ŠILEROVU! Intervju - Milan St. Protić: Nekima se tamo SVIDELO!

Milan St. Protić kaže da su mnogi iz DOS-a voleli da se druže sa "mangupima".

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

"Bilo je mnogih koji su išli u Šilerovu. Ko god da je odrastao na beogradskom asfaltu zna kakav je odnos između siledžija i kriminalaca i onih drugih. Zna se koliko su ti izvikani momci, nekad smo ih zvali žestoki momci sa one strane zakona, bili popularni i koliko su svi ostali gledali u njih kao u neviđene autoritete. Znamo i to koliko je mnogima imponovalo da se sa takvima druže, a koji uopšte nisu bili to nego iz sopstvenih nesigurnosti, kompleksa, ili već kojih razloga su voleli da budu u društvu tih viđenih žestokih momaka. Toga smo se mi koji smo odrasli u ovom gradu nagledali, i sami bili u tim pozicijama. Sećam se u svoje vreme – biti u Giškinom društvu vam je vredelo više u tadašnjem Beogradu nego da vas vide sa Mihizom. Niko nije ni znao ko je Mihiz, ali su Gišku znali svi. Mi koji imamo to iskustvo smo sve te svoje zablude prevazišli i razumeli o čemu se radi i manuli se ćorava posla. Ali bilo je onih u DOS-u koji nikakvo to iskustvo nisu imali. I kad su se pojavili neki ljudi sa oružjem, neki nasilnici, njima se svidelo da se druže sa mangupima. Vrlo prosto. Tamo bile neke devojke, tamo bilo nešto da se šmrkne, tamo bilo šta su im sve već nudili. Ljudi su od krvi i mesa, ranije to nisu doživeli i eto sad im se pružila prilika", rekao je Protić.

On naglašava da te stvari ne treba mistifikovati.

"Nisu oni ni imali pravu sliku o tome čime se ti bave i šta oni u stvari rade, nego eto tako im se to sviđalo. Sviđa mu se da se druži sa mangupima. On sam nije mangup, ali mu se sviđa da se druži sa njima. I zato su neki, uključujući i pomenutog, išli tamo. On je klinac, nezreo klinac. On je klinac i danas iako ima četvoro dece i 50 godina. Ali je klinac, nezreo klinac. I zato su ti išli tamo. Šta ćeš inače da ideš tamo? Šta ćeš da ideš da se družiš sa nekim ko nema dva razreda škole, kome su životni dometi turbo folk i ko farba kosu u zeleno? Mangup, kriminalac, siledžija. Ako mu se ne sviđa to što mu vi kažete, on to rešava šamarom jer nema drugih argumenata. Šta će vam takvo društvo? Nevezano sa tim čime se oni bave. Ali ima ljudi kojima to u nekom trenutku u životu imponuje. Kad je američkim predsednicima imponovalo da se druže sa mafijašima i kime sve od tog polusveta, što to ne bi bilo i ovde", rekao je Protić.

Prema njegovim rečima ne treba zaboraviti da su "sve te kriminalne grupe nasleđe Slobodana Miloševića".

"Nijedna od tih kriminalnih grupa nije stvorena posle 5. oktobra, nego pre njega. I osilili su se i zadahijali su ovom zemljom pre nego što smo se mi uopšte pojavili. Mi smo se sa tim suočili naknadno. I sa njihovom silom. I ponavljam – to ne znači da nije bilo među nama onih koji su na to računali, jer se radilo o sili i ako nemate silu vi ste niko i ništa. I to što vi kažete ne vredi ništa makar bilo najpametnije. Ja sam bio predsednik Skupštine grada Beograda i kažem da se pogase reklame po gradu jer su restrikcije struje, oni mi kažu – idi ti pa gasi. E zato sam ja podneo ostavku, pa ne možete vi sa mnom da se igrate. Ja ne moram da budem tu, lakše mi je bez toga, ali neću da budem ničiji dekor, ničija marioneta u rukama. Niko meni ne može da naređuje. Ni taj što se zeleno ofarbao, ni neki drugi. Pa može da me išamara, i šta ćemo sad?! Šta mi može? Može da me išamara. Pa dobro. Pa nisu to prvi šamari. Koliko sam od mangupa dobio šamara u životu zato što nisam hteo da slušam, ili što sam se pravio pametan ili što sam precenio svoju snagu. Ali ne možete od mene da pravite marionetu", rekao je Protić.

On je istakao da kada se govori o ubistvu Zorana Đinđića najvažnija je svar iz čije je glave proistekla ideja da se on ubije. "Ko će to da izvede, kako i gde – to je irelevatno. Najbitnije je ko je odlučio da Zoran bude ubijen i koji je razlog da neko odluči da čovek bude ubijen", rekao je Protić.

(MONDO)