Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza taksi udruženja i Dejan Gavrilović, predsednik udruženja potrošača "Efektiva" su u jutarnjem programu jedne televizije diskutovali o najavljenom poskupljenju taksi usluga, kao i o manjku vozila u "špicu".
Drugi put u ovoj godini taksisti traže poskupljenje. Da li za to ima opravdanja i da li taksisti kažnjavaju građane time što ih nema na ulicama u špicu kada su im najpotrebniji, bila je tema emisije na jednoj televiziji, a tom prilikom gosti jutarnjeg programa su bili Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza taksi udruženja i Dejan Gavrilović, predsednik udruženja potrošača "Efektiva“. Prema rečima Aleksandra Bjelića, novi cenovnik bi trebalo da izgleda ovako:
"Start umesto sadašnjih 220 bi bio 270 dinara i vožnja u prvoj tarifi umesto 80 koštala bi 96 dinara. U drugoj tarifi umesto 100 bi koštala 116 dinara, a u trećoj umesto 160 bila bi 192 dinara. Sat čekanja bio bi skuplji za 300 dinara, odnosno ‘skočio‘ bi sa 900 na 1.200 dinara. Ako pogledate bar jedan parametar, a to je skok cene goriva koja je po litru skočila 40 dinara od prethodnog našeg poskupljenja, a tu su i održavanje vozila, razni troškovi, krediti… Minimum poskupljenja sa kojim možemo da izađemo je 22,4 odsto", rekao je Bjelić.
Poslednje poskupljenje taski usluga je bilo krajem februara i iznosilo je 20,5 odsto.
"A svi parametri su tada skočili za 47 odsto. Tada nismo hteli da to građani osete u tolikoj meri. Na molbu samog predsednika Srbije i predsednice Vlade Srbije nekako smo se dogovorili da to bude neki minimum. Tada smo rekli da ćemo uraditi dve ili tri korekcije u toku godine da bismo došli do rentabilne cene. Ne možemo da dozvolimo da se ljudi voze taksijem za male pare i da time uništavamo našu reproduktivnu moć. Kada pogledate da se 80 odsto građana švercuje u GSP-u i da mi poreski obaveznici tu razliku dotiramo milijardama koje bi mogle drugačije da se iskoriste, shvatate da bi i nas država morala da dotira da bismo bili profitabilni. To znači da možete da imate platu koja je prosečna plata u Beogradu, da možete da održavate svoje vozilo, da državi plaćate dažbine i razne usluge, odnosno sve ono što je potrebno. To je jedan veliki spektar troškova koje imamo", ispričao je Bjelić.
Bjelić se osvrnuo na silna poskupljenja ali i na njegove bivše kolege koje nisu mogle da plaćaju silne dažbine.
"Ranije nije bilo poskupljenja cena kao što ih imamo u poslednje tri godine. Ranijih godina smo balansirali i nismo dizali cene što je dovelo do toga da jako puno taksista, njih oko 3.000, izgubi pravo da obavlja delatnost, jer nisu mogli da izmire svoje obaveze. Ostali taksisti su uspeli kroz reprogram da dovedu situaciju u red i namire svoja dugovanja. Tada smo presekli i rekli da više nikada nećemo doću u takvu situaciju da idemo ispod tržišne cene. Ovo sada što tražimo nije tržišna cena, i dalje smo ispod nje. Tržišna cena bi bila još bar 15 odsto na ovo što tražimo", ispričao je Bjelić.
Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović je rekao da poznaje taksiste koji dobro žive. Otkrio je i koliko zarađuju.
"Radio sam nekada u banci koja je odobravala kredite taksistima i moj posao je bio da upoznam taksistu, da upoznam njegov posao, čak i delom privatni život. Trebalo je da vidim koliko zarađuje, koliko troši i koliko mu ostaje kako bi mogao da plati ratu kredita. Tu sam upoznao taksiste ‘od-do‘ i znam ko su oni koji duguju za porez i znam kako ih je banka tretirala i znam da postoje taksisti koji su bukvalno gospoda. Taksisti koji duguju za porez su uglavnom oni koji nisu želeli da rade onoliko koliko bi im bilo dovoljno da sve plate. Naravno tu ima raznih sticaja okolnosti u životu i tokom vožnje. Ako nemaju svi taksisti iste troškove, zašto bi imali isti cenovnik? Taksista koji mi je prijatelj ima automobil star dve godine i zarađuje oko 1.000 evra mesečno. Žive normalno, nikakav luksuz. Rekao mi je da i sa ovim cenama pristojno zarađuje. Neki drugi imaju obavezu da rade tokom špica, a taksisti nemaju. Taksistima odgovara da po većim cenama rade manje i da se ne guraju po špicevima. Onaj kome treba više novca on radi više. Neke stvari se razlikuju od slučaja do slučaja", ispričao je Gavrilović.
Bjelić se dotakao i teme u vezi sa servisiranjem vozila.
"U Beogradu sada ima 1.500 novih vozila i sva ta vozila su u garantnom roku. Ta vozila ne mogu da popravljaju bilo gde sem u ovlašćenom servisu. Na 30 do 40 odsto vozila se pokvario akumulator koji se čeka 15 dana. Taksisti onda 15 dana ne mogu da rade. Morate da stvorite masu sredstava iz kojih možete da se finansirate da biste državi platili ono što joj pripada. U februaru smo imali prvo poskupljenje taksi usluga tada je cena dizela bila oko 190, a sada je 222 dinara", rekao je Bjelić.
On je detaljno objasnio koliko novca zarađuju taksisti.
"Zna se koliko taksista mora mesečno bruto da zaradi, odnosno svakog dana treba da zaradi 8.000 dinara da bi pokrio sve svoje troškove. To je kao da radite za platu od 50.000. Ako taksista dnevno zaradi 8.000 za 24 dana, mesečno to je oko 200.000. U tu cifru ulazi plata od nekih 50.000 do 60.000 hiljada, a 30 odsto odlazi na gorivo. Državi svakog meseca ide 20.000, radio centru 10.000, amortizacija je minimum 12.000, održavanje košta 12.000 dinara. Automobil kada se pokvari on mora da stoji deset do 15 dana, a to košta. Pojedinci koji zarađuju više, ne rade osam sati koliko jeste normalno radno vreme. Taksija u Beogradu ima dovoljno. Stranke moraju da učestvuju zajedno sa nama, prvenstveno mislim na vreme čekanja, da bismo mi bili bolji. Apelujemo na gradonačelnika da se postavi što više kamera i da se otvori što više žutih traka. Takođe apelujemo na stranke da budu odgovornije kada dobiju vozilo i da razmišljaju o drugim strankama", objasnio je Bjelić.
Kako tvrdi Bjelić, gužve i "špic“ su veliki problem kako za građane tako i za taksiste.
"Taksista tokom ‘špica‘ koji traje četiri sata dnevno ne može da zaradi ni 1.000 dinara, a trebalo bi da zaradi 1.500 ili 2.000 dinara. ‘Špicevi‘ su problem grada, a ne taksista. Ljudi gube tri sata dnevno zbog gužvi, po sat i po vremena u oba smera kada idu na posao. To je 60 sati mesečno, a to nije do taksista. Žuta traka u javnom prevozu ne funkcioniše. Kada budemo rešili žute trake prohodnost će biti bolja sigurno za 30 odsto. Zašto niko nije ukinuo zaustavnu traku kada Beograd nema više status auto-puta? Ako je taksi postao socijalna kategorija, naravno da će potražnja biti veća. Taksi nigde u svetu ne košta ovako malo kao kod nas i to jeste suština priče. Kada je reč o Čačku, Nišu… cene se razlikuju. Koliko košta iznajmljivanje stana u Čačku, a koliko u Beogradu? Ručak u Beogradu za četvoročlanu porodicu je 120 evra, a u Čačku 60 evra. Poskupljenje nije želja taksista, ovo je struka rekla", naglasio je Aleksandar Bjelić.
U jednom trenutku su se gosti dogovorili sa voditeljkom Jovanom Joksimović da Aleksandar Bjelić pozove taksi vozilo kako bi dokazao svoje tvrdnje da taksi vozila u Beogradu ima dovoljno kao i da se mogu dobiti gotovo uvek. Pozvao je taksi, ali je u tom trenutku bilo zauzeto. S obzirom da se studio u kojem se snimala i emitovala emisija nalazi na periferiji grada, predsednik udruženja potrošača "Efektiva", Dejan Gavrilović, je upitao da li bi jedan od razloga gužvi u špicu mogao biti da taksisti ne žele da dođu na periferiju grada. Bjelić je na to reagovao podsmehom uz kratak komentar "vi me zaista iznenađujete".
Bjelić je nakon toga napomenuo da je u svim delovima grada moguće dobiti vozilo, ali da je najlakše dobiti taksi u centru grada. Kao primer je naveo Novi Beograd, Banovo brdo i Karaburmu.
"Dobićete vozilo ili ćete ga dobiti nekada otežano. Morate da shvatite da se ponašamo kao razmažena deca", istakao je Bjelić, predsednik Saveza taksi udruženja aludirajući na klijente koji često kukaju i nemaju osećaja prema taksistima.
(MONDO)
