Ekonomisti već izneli predviđanja šta možemo da očekujemo u 2023. godini.
Godinu koja se bliži kraju obeležile su rekordne cene hrane i goriva, izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu od kraja februara, a inflacija će se nastaviti i 2023. sa očekivanim padom ukoliko ne bude novog šoka, navodi se predviđanjima stručnjaka.
Rekordne inflacije pogodile su velike ekonomije poput evrozone ili SAD, prenoseći ovaj efekat na manja tržišta, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, čije su privrede uglavnom uvozno orijentisane. Dovodeći u očaj mnoge građane niske platežne moći, inflacija je uz blage oscilacije pogodila sve zemlje bivše Jugoslavije. U Bosni i Hercegovini inflacija je u proseku porasla na 17,3 posto, pokazuju podaci objavljeni u oktobru. Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je oko 14 odsto, dok projekcije Centralne banke Crne Gore ukazuju da bi inflacija u toj zemlji na kraju ove godine mogla da bude oko 15 odsto. Hrvatska beleži inflaciju od 13,2 odsto.
Ubrzanje međugodišnje inflacije je u najvećoj meri uslovljeno višim rastom cena hrane i rekordnim cenama energenata. Skoro dve trećine doprinosa međugodišnjoj inflaciji u Srbiji i dalje je posledica povećanja cena hrane i energenata, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Koliko je poskupela hrana u regionu?
U Bosni i Hercegovini najviše su poskupjela hrana i bezalkoholna pića, u proseku za 26,2 posto, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH iz septembra ove godine u odnosu na septembar prošle godine. Troškovi stanovanja i režija veći su za 20 odsto, redovno održavanje kuće za 10,9 odsto, zdravstvo za 1,7 odsto, prevoz za 28,2 odsto, rekreacija i kultura za 10,6 odsto, obrazovanje za 1,6 odsto. Odeća i obuća u proseku su bili jeftiniji za 6,3 odsto.
U Hrvatskoj su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 19,7 odsto. Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva – za 16,1 odsto. Redovno održavanje domaćinstva u Hrvatskoj povećano je za 15,8 odsto, prevoz za 11,5 odsto. Crnogorci su sredinom ove godine čvrsta goriva platili 49,9 odsto u odnosu na prošlu, ulja 37,6 odsto, povrće 35,8 odsto, hleb i žitarice 33,3 odsto više nego 2021, mleko i jaja 29,3 odsto, a poskupelo im je i održavanje stanova za 25,3 odsto. Cene hrane u Srbiji u odnosu na prošlu godinu porasle su za 23 odsto, a mleko za čak 42,8 odsto, piše Al Jazeera.
Zašto su cene hrane porasle?
Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, izdvojio je nekoliko faktora koji su uticali na povećanje cena hrane: povećanje troškova primarne poljoprivredne proizvodnje, usled ogromnog rasta cena đubriva, pšenice, kukuruza i druge stočne hrane; visok rast troškova prerađivača, jer je veoma poskupela papirna i plastična ambalaža; i potražnje, koja je porasla čak i pod ovim okolnostima.
Ekonomski ekspert Admir Čavalić rekao je da su zemlje regiona Zapadnog Balkana uvozno orijentisane, pa se u ove zemlje uvozi i sama inflacija, na koju lokalne samouprave nisu mogle da utiču u značajnoj meri, osim što bi mogle da pomognu najugroženijim grupama da lakše podnose povećanje cena osnovnih životnih namirnica i energenata.
Pored rata u Ukrajini, koji je smanjio izvoz žita iz Ukrajine, a ograničio izvoz nafte i gasa iz Rusije, koji je značajno poskupio hranu i transport, na inflaciju je uticao i nagli oporavak tržišta nakon pandemija korona virusa. Usledio je šok na strani ponude, koja je bila sužena, i na strani potražnje koja je povećana. Korona virus je takođe prekinuo neke lance snabdevanja, koji su i dalje ili prekinuti ili usporeni.
Inflacija u velikim ekonomijama
Inflacija nije zaobišla ni velike ekonomije, pa ni one najveće. Potrošačke cene u Sjedinjenim Američkim Državama porasle su u novembru za 7,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je nešto bolje od povećanja od 7,7 odsto u oktobru i nedavnog maksimuma od 9,1 u junu. Godišnja inflacija u evrozoni je u oktobru dostigla 10,7 odsto, što je novi najviši nivo od uvođenja evra, prema procenama Evrostata, navodeći kao ključni problem na tom tržištu ubrzani rast cena energenata i hrane.
Ubedljivo najviše stope inflacije ponovo su zabeležile baltičke zemlje, predvođene Estonijom, gde je inflacija iznosila 22,4 odsto. U Litvaniji i Letoniji cene su porasle za 22, odnosno 21,8 odsto. Dvocifrenu stopu inflacije, prema procenama Evrostata, zabeležilo je ukupno 11 zemalja. U Nemačkoj i Italiji, najvećoj i trećoj po veličini evropskim ekonomijama, cene su porasle za 11,6 odnosno 12,8 odsto. Najnižu godišnju stopu inflacije imala je Francuska, druga po veličini ekonomija evrozone, gde je inflacija iznosila 7,1 odsto, prema prvim procenama Evrostata.
Podsećanja radi, desetine hiljada demonstranata protestovalo je širom Evrope pozivajući na pravedniju raspodelu vladinih sredstava za rešavanje rasta cena energije i troškova života. Protestovali su građani Mađarske, Nemačke, pa čak i Belgije i Francuske.
Šta očekuju ekonomisti 2023. godine?
U narednoj godini ekonomisti očekuju usporavanje mesečne inflacije zahvaljujući slabljenju tražnje, stabilizaciji cena energenata i normalizaciji lanaca snabdevanja. Osim toga, ključne banke podižu kamatne stope. Evropska centralna banka podigla je kamatne stope prvi put posle 11 godina, a nastaviće to da čini i narednih meseci.
ECB kaže da je njen glavni zadatak održavanje stabilnosti cena. Kada je rast cena u privredi prebrz, odnosno kada je inflacija previsoka, više kamatne stope doprinose vraćanju inflacije na ciljni nivo od dva odsto. Čavalić objašnjava da je podizanje kamata jedan od proverenih metoda koji utiču na smanjenje inflacije. Veće kamate će usporiti razvoj preduzeća, neće rasti platna moć radnika, što će na kraju zauzdati rast cena.
(MONDO)
