OTAC DRAGAN SEO U AUTOBUS I "PREGAZIO" DRIM TIM! Naš sveštenik dovezao Srbe na utakmicu, blagosiljao baklave, a onda...

U jednoj ludoj utakmici odigranoj 5. septembra 2002. godine u Indijanapolisu, košarkaška reprezentacija Jugoslavije pobedila je nacionalni tim Sjedinjenih Američkih Država, iliti "Drim-tim" rezultatom 81:78. "Drim-tim" je već, u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, naišao na svoju noćnu moru, našu reprezentaciju, koja je kasnije postala svetski prvak.

U saveznoj američkoj državi Indijani, u dalekom Indijanapolisu živi srpska zajednica, okupljeni oko Hrama Svetog Nikole verno čuvaju svoju tradiciju, kulturu, jezik i običaje. Paroh Dragan Petrović, srpski sveštenik Hrama Svetog Nikole u Indijanapolisu je iz prve ruke gledao kako "naši" momci, pre 20 godina, pokazuju Amerima put ka izlazu sa Svetskog prvenstva.

"Atmosfera je bila predivna, ja se itekako dobro sećam, maltene sam svakodnedno išao na teren, na košarkaške utakmice. U to vreme smo mi imali crkveni autobus koji smo kupili, bio je neki polovan autobus i on je trebao da se prefarba i jedan naš čovek je platio, pokrio celokupne troškove tog farbanja pod uslovom da se autobus ofarba u crveno, plavo, belu boju. S obzirom da je to grad i da nema gde da se parkira, posebno kada se tako nešto dešava, onda sam ja naše ljude iz parohije, pošto sticajem okolnosti imam položeno za autobus, vozio od crkve do terena", rekao je sveštenik za "Glas rasejanja" i dodao:

"Dobro se sećam kada sam se pojavio prvi put, to je bilo čini mi se hiljade ljudi ispred te zgrade gde se sve to održavalo, čekali su na utakmicu. Kada sam dovezao autobus ispred hale prvo su se ljudi zbunili, onda kada su videli da ovi naši izlaze sa srpskim zastavama, to je počelo navijanje, dreka, vika prosto nisu znali šta da rade. Interesantno što se desilo, tu je bio jedan restoran turski koji je imao njihove radnike ili radnice koji su tu došli sa malim baklavicama i turskim odećama da služe te baklave. Vidim tu ima mnogo ljudi, a niko ne prilazi da uzme te male baklavice, ja izađem napolje, vidim da postoji tu neki mali problem, okrenem se pročitam molitvu, blagoslovim jelo i piće slugama svojim. Čim sam ja to uradio, čini mi se da jedno 500 ljudi prišlo i uzelo po baklavicu, one mučenice, radnice nisu znale šta da rade", prisetio se utakmice koja je odigrana 5. septembra 2002. godine.

Otac Dragan ispričao kako je to izgledalo te 2002. godine (gledati od 46:00):

Otac Dragan je bio oduševljen atmosferom, nije mogao da kontroliše emocije, a to je bilo nešto što čovek može samo da doživi, jer pojedine stvari ne mogu rečima da se dočaraju.

"Unutar terena, predivno, ljudi su uživali, ja sam imao prilike da sedim u prvim redovima, pošto sam imao neke parohijane, koji su poznavali te neke naše igrače, a sticajem okolnosti i Peđa Stojaković je jedno vreme bio naš parohijanin. Bilo je predivno, atmosfera je bila rajska", završio je on.

Podsetimo, ekipu koju je sa klupe predvodio Svetislav Pešić činili su: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Milan Gurović.

(MONDO)

Jugoslavija je uvek bila zemlja košarke. Uspesi su se nizali na svetskim, evropskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Ipak, malo koja pobeda "plavih" je obradovala naciju kao ona izvojevana 5. septembra 2002. godine.
Glas rasejanja