VODA NIJE BELA OD HLORA! Nadležni objasnili ŠTA je u pitanju, u problemu najviše Novobeograđani, a i po STARIM ZGRADAMA

Kvalitet vode za piće u našem glavnom gradu, sudeći prema dosadašnjem iskustvu, uglavnom je bio zadovoljavajući i ispunjavao standarde koji su propisani za pijaću vodu. Međutim, povremeno su se javljali problemi sa kvalitetom vode, poput povišenog sadržaja metala, a građani su se više puta žalili na boju, neprijatan miris i ukus.

Uzorkovanje se vrši po školama, vrtićima, bolnicama

Naša sagovornica navodi da se većina uzoraka uzima u školama, vrtićima, zdravstvenim ustanovama i drugim objektima od javnog značaja, kako bi se istovremeno ostvario i nadzor nad tim objektima u pogledu bezbednosti snabdevanja vodom za piće u njima.

Novobeograđani se najčešće žale, ali i građani iz starog dela grada

Kada su u pitanju žalbe građana, dr Ristanović-Ponjavić ističe da se one javljaju u malom procentu u odnosu na količinu isporučene vode i veličinu distributivne mreže. Kako navodi, žalbe potiču najčešće iz starijih stambenih zgrada, najčešće iz starog gradskog jezgra i novobeogradskih blokova, gde su unutrašnje mreže objekata stare, često predimenzionisane i sa nedovoljnom potrošnjom vode.

Voda nije bela od hlora

“Zato se najčešće po osnovu tih žalbi u uzetim uzorcima registruju povećana mutnoća i koncentracija gvožđa, što ne predstavlja rizik po zdravlje, ali izaziva primedbe potrošača. Ponekad dobijamo i primedbu da je voda bela, za šta se obično „okrivi“ hlor, a radi se o prisustvu vazduha u vodi, što je benigna pojava”, naglašava dr Ristanović-Ponjavić.

Kada su u pitanju sezonske oscilacije, dr Ristanović-Ponjavić navodi da se one prvenstveno odnose na kvalitet površinske vode kao sirovine za proizvodnju vode za piće.

"Te sezonske oscilacije u pogledu kvaliteta sirovine ne smeju da utiču na kvalitet proizvedene vode. Zato se u samom procesu proizvodnje parametri kvaliteta prate u kontinuitetu i proces prerade prilagođava kvalitetu sirovine. Dakle, nema sezonskih oscilacija kvaliteta”, ističe je dr Ristanović-Ponjavić.

Šta je sa teškim metalima?

Na pitanje o prisustvu teških metala u pijaćoj vodi, ona kaže da su koncentracije teških i toksičnih u okviru preporuka ili se ne registruju.

“Što se tiče sadržaja metala, o gvožđu i manganu je već bilo reči. Što se tiče drugih teških i toksičnih metala, njihove su koncentracije u vodi za piće u okviru preporuka ili se ne registruju. Posebna je tema potencijalno prisustvo metala u vodi za piće u objektima sa dotrajalim instalacijama. Ako na to posumnjamo, radimo analizu prisustva metala u prvom mlazu vode, bez ispiranja koje je deo standardne procedure uzorkovanja. Prisustvo metala u takvom uzorku je indikacija za zamenu unutrašnjih instalacija”, navela je specijalista higijene i šef Odseka za vode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

 (Mondo)